Милан Ајваз
Милан Ајваз | |
|---|---|
 Милан Ајваз | |
| Датум рођења | 17. март 1897. |
| Место рођења | Српски Крстур, Аустроугарска монархија |
| Датум смрти | 28. март 1980. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Милан Ајваз (Српски Крстур, 17. март 1897 — Београд, 28. март 1980) био је српски позоришни и филмски глумац.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Милан Ајваз је рођен у Српском Крстуру у Банату Аустроугарска као десето дете у сиромашној занатској породици. Основну школу је завршио у родном месту а затим отишао у Сегедин на изучавање столарског заната. Убрзо се вратио из Сегедина и у Крстуру почео да учи берберски занат. Пошто му то није ишло за руком код оца је почео да учи чизмарски занат, који је наставио у Сегедину и тамо постао калфа. Посао наставља у Пешти где живи до избијања Првог светског рата када се враћа у Српски Крстур. У Аустроугарску војску је регрутован 1916. године и службовао је у Боки которској док није дезертирао.[2]
Након рата 1919. године настањује се у Београду где живи и ради. Са позориштем се среће још у раној младости у родном Крстуру, где као дете гледа позоришне представе путујућих позоришних трупа које су биле веома популарне у то време. Доласком у Београд пружа му се прилика да ужива у представама Народног позоришта што често ради. Када 1921. године Министарство просвете расписује конкурс за пријем у глумачку школу Милан Ајваз види ту прилику да оствари свој дечачки сан да постане глумац, конкурише и у јакој конкуренцији бива примљен. Школу похађа и завршава 1924. године. За време школовања ангажован је као статиста у Народном позоришту, а по завршетку школовања 1. фебруара 1924. године ангажован је као редовни члан Народног позоришта у Београду.[2]
Када је почињао своју глумачку каријеру имао је прилику да глуми поред великих имена као што су Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић, Добрица Милутиновић, Сава Тодоровић, Драгољуб Гошић и други. Поред њих, много је научио и од својих професора Михајла Исајловића и Момчила Милошевића. У Народном позоришту игра све до 1928. године када путује по Европи и усавршава свој глумачки позив.[2]
У Осјечко позориште ступа 1930. и у њему остаје до његовог затварања 1934. године. У њему је остварио богату каријеру играјући у преко 20 улога. По затварању Осјечког позоришта прелази у Хрватско народно казалиште у Загребу где игра до 1936. године. По отварању Народног позоришта Дунавске бановине у Новом Саду прелази у Нови Сад и у овом позоришту игра све до 1947. године остваривши у њему преко 60 улога.
Када је 1947. године основано Југословенско драмско позориште у Београду, Милан Ајваз прихвата позив Бојана Ступице и прелази у ово позориште у коме игра све до 1975. године[2] остваривши близу 60 великих улога.
Милан Ајваз је преминуо 28. марта 1980. године у Београду, где је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Поште Србије су 27. марта 2009. издале табачић од 8 поштанских марака под називом „Великани српског глумишта“, од којих се на једној налази лик Милана Ајваза.[3]
Филмографија
[уреди | уреди извор]
| 1920 ▼ | 1940 ▼ | 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 1 | 0 | 9 | 4 | 1 | 15 |
| ТВ филм | 0 | 0 | 1 | 9 | 8 | 18 |
| ТВ серија | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 | 4 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 3 |
| Укупно | 1 | 0 | 10 | 16 | 14 | 41 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1920.-те ▲ | |||
| 1923. | Качаци у Топчидеру | ||
| 1950.-те ▲ | |||
| 1950. | Чудотворни мач | Видин отац | |
| 1951. | Бакоња фра Брне | Фра-Брне | |
| 1952. | Сви на море | Чика Паја | |
| 1953. | Општинско дете | изасланик краља Александра | |
| 1953. | Невјера | стари морнар | |
| 1954. | Аникина времена | ||
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира | Поп Ћира | |
| 1958. | Црни бисери | Шјор Тони | |
| 1958. | Погон Б | путник у возу | |
| 1959. | Дундо Мароје | ||
| 1960.-те ▲ | |||
| 1960. | Ожалошћена породица | Танасије | |
| 1960. | Друг председник центарфор | Алексије | |
| 1961. | Лето је криво за све | руководилац кампа | |
| 1961. | Уочи одласка вечерњег воза | ||
| 1961. | Велико суђење | Чика Гаса | |
| 1962. | Троја врата | ||
| 1963. | Приче о јунацима (ТВ филм) | ||
| 1963. | Детелина са три листа (ТВ серија) | ||
| 1965. | Суданија (ТВ филм) | ||
| 1966. | Волите се људи (ТВ серија) | ||
| 1966. | Пре рата | Танасије | |
| 1967. | Једног дана мој Јамеле | ||
| 1967. | Јегор Буличов (ТВ) | Пропотјев | |
| 1967. | Волите се људи (ТВ серија) | ||
| 1968. | Наши синови (ТВ) | ||
| 1968. | На рубу памети (ТВ) | ||
| 1968. | Првокласни хаос (ТВ серија) | ||
| 1969. | Фрак из Абације | чика Жива | |
| 1970.-те ▲ | |||
| 1970. | Чедомир Илић (ТВ серија) | свештеник | |
| 1970. | Протекција (ТВ филм) | момак код министра | |
| 1971. | Од сваког кога сам волела (ТВ серија) | ||
| 1971. | Збогом остај бункеру на реци (ТВ) | ||
| 1971. | Сократова одбрана и смрт (ТВ) | тамничар | |
| 1971. | С ванглом у свет (ТВ серија) | ||
| 1971. | Хроника паланачког гробља (ТВ серија) | ||
| 1972. | Пораз (ТВ) | ||
| 1972. | Добри верни слуга (ТВ) | ||
| 1972. | Самоубица (ТВ) | Отац Јелпидиј | |
| 1972. | Чучук Стана (ТВ) | Веса | |
| 1972. | Киша | ||
| 1973. | Прослава (ТВ) | ||
| 1973. | Глумци (ТВ серија) | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.krstur.com/milan_ajvaz/milan_ajvaz.htm Milan Ajvaz
- ^ а б в г д „АЈВАЗ Милан”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2024.
- ^ Каталог марака Републике Србије за 2009. годину[мртва веза] (језик: српски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Волк, Петар (1997). Илузије на црвеном тргу: Југословенско драмско позориште у педесет сезона (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Milan Ajvaz
- Милан Ајваз на сајту IMDb (језик: енглески)
- Трезор: Милан Ајваз
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
