Милан Басташић

Милан Басташић
Милан Басташић
Лични подаци
Датум рођења	30. јануар 1931.
Место рођења	Грубишно Поље, Краљевина Југославија
Датум смрти	7. октобар 2016. (85 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Др Милан Басташић (Грубишно Поље, 30. јануар 1931 — Београд, 7. октобар 2016) био је српски љекар-епидемиолог, санитетски-пуковник Југословенске народне армије и писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Басташић рођен је у Грубишном Пољу, Западна Славонија, у породици Луке и Евице, рођене Ђукић, као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац.

Крајем априла 1941. године хрватске усташе хапсе му оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају негдје на подручју комплекса хрватских усташких концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу крајем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у логор Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у логор Сисак. Након рата, кратко вријеме живи и ради у Госпићу а након тога, све до 1987. у Загребу. Савез комуниста напустио је 1986. године. Након пријевременог пензионисања у 56. години живота, живи у родном Грубишном Пољу. Деведесетих година, јасно и јавно опредјељује се на страну интереса српског народа Билогоре. Због пријетње хапшењем, напустио је Грубишно Поље 15. августа 1991, само дан прије првог крвавог масакра Срба. Сели у Србију. Због неосноване оптужнице, подигнуте од стране жупанијског Суда у Бјеловару 1992. и поновљене 1994. године, онемогућен му је повратак у родно мјесто све до повлачења оптужнице 2011. године. Отац је двоје дјеце и дјед шестеро унучади. Живи и ради у Београду.

Образовање[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Грубишном Пољу. Крајем рата пошао је у гимназију, а малу матуру положио је у Дарувару 1947. године. Санитетску официрску школу завршио је у Љубљани 1950. и распоређен је на дужност у Госпић, гдје је положио велику матуру 1953. године. Послије премјештаја у Загреб, уписао се на Медицински факултет у Загребу и 1961. године промовисан је за доктора медицине. Општом медицином у војсци бави се до 1964. године када добија специјализацију Епидемиологије коју заједно са Јавним здравством успјешно завршава у Загребу, а полаже у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Загребачком свеучилишту 1982. године.

Рад[уреди | уреди извор]

Као официр ЈНА, радио је двије и пол године у Госпићу а већи дио радног вијека провео је као војни љекар у Загребу. Учествовао је у четири објављена научна рада, водио један научно-истраживачки пројекат и објавио више од четрдесет стручних и јавно-здравствених саопштења и публикација. За вријеме епидемије вариоле на Косову и Метохији 1972. године, руководио је сузбијањем те болести у општинама Клина и Исток. Од 1972. до 1975. био је савјетник у републичком Секретаријату народне одбране СРХ. У војној хијерархији напредовао је до чина пуковника у који је унапријеђен 1975. године. На посљедњу дужност у ЈНА – Управник Завода за превентивно-медицинску заштиту загребачке армијске области – постављен је 1980. године. Аутор је прве до сада издане књиге о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља. Књига садржи аутентична свједочанства о геноциду почињеном над Србима грубишнопољског Котара, попис жртава 26/27. априла 1941, попис јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља, податке о исељавању Срба у међуратном периоду као и обимну фотодокументацију. Први је предсједник Завичајног удружења Билогора са сједиштем у Београду. Један је од оснивача и предсједник скупштине удружења грађана „Јадовно 1941.“ у Бањалуци.

Он сматра да је термин д(ј)еца Козаре флоскула и смишљена лаж јер су постојала и могла постојати искључиво - српска д(ј)еца Козаре.^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „БРУТАЛНА НОЋ МОГ ДЕТИЊСТВА: Сведочење Милана Басташића кога су усташе одвеле у Јасеновац као дечака”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „БРУТАЛНА НОЋ МОГ ДЕТИЊСТВА: Сведочење Милана Басташића кога су усташе одвеле у Јасеновац као дечака”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.

[1]