Комплекс концентрационих логора Госпић—Јадовно—Паг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Комплекс концентрационих логора Госпић—Јадовно—Паг
Сабирни логор
Место Госпић, Велебит, Паг, НДХ
Под контролом  Независна Држава Хрватска
Постојао 11. априла — 20. септембар 1941.

Комплекс концентрационих логора Госпић—Јадовно—Паг, познат и под називом Госпићка група логора (Госпић, Јадовно, Паг), у који су се са читавог простора Независне Државе Хрбватске допремали Срби и Јевреји ради уништења, уз сарадњу државних, војних, полицијских, партијских органа, формиран је од стране државног органа – полицијске управе. То је био први организовани ликвидациони комплекс логора намјењен искључиво за уништење читавих националних, вјерских, расних и етничких група. Логори нису имали, као неки каснији, нити одредницу „радни”. Били су искључиво у функцији уништења. Они су формирани и обавили већи дио своје функције и прије било каквог отпора „нелојалног” становништва, што је очигледна потврда намјере да се униште одређене етничке или вјерске заједнице, што и представља битан елеменат из дефиниције геноцида.[1]

Овај систем логора и стратишта, на самом почетку постојања НДХ, док још није било оружаног отпора, представља почетак планираног и спроведеног геноцида над Србима и Јеврејима.[2][3][4][5][6]

У казниону Окружног суда Госпић, коју ће претворити у логор, усташе су почеле да доводе похапшене Србе из Госпића и читаве Лике већ 11. априла 1941. Прилив похапшених и допремљених у Госпић током маја и јуна био је сваким даном све већи, а изградњом комплекса усташког логора Јадовно, транспорти са похапшеним Србима, Јеврејима и „непоћудним” Хрватима стизали су у Госпић из свих крајева НДХ.

Свакодневно довођење великог броја људи на губилишта логора Јадовно почело је почетком јуна и трајало све до 21. августа 1941. године. Почетком јула концентрациони логор у Госпићу оспособљен је да дневно прихвати и до 1.000 заточеника. То потврђује и налог Равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ од 8. јула 1941, жупским редарственим равнатељствима, да све „гркоисточњаке” (православце), па и оне који су прешли на католичку вјеру после 10. априла 1941. године, шаљу у Госпић на диспозицију Жупског редарственог равнатељства у Госпићу. Равнатељ усташког редарства НДХ Божидар Церовски издао је 23. јула 1941. окружницу свим великим жупама и усташком повјереништву за Босну и Херцеговину, којом наређује притварање Срба, Јевреја и комунистички настројених лица и њихово отпремање у концентрациони логор Госпић, а у другој захтјева да се у року од 15 дана изврши попис свих Срба, као и оних који су некад били православне вјере.

Јадовно је претеча јасеновачког система логора уништења, највећег на југословенским просторима. Ликвидација логора, због реокупације II италијанске окупационе зоне, подразумјевала је и ликвидацију заточеника. Због краткоће времена и интервенција окупационе власти, извјестан број заточеника није ликвидиран, већ је упућен у друге логоре, највише у Јасеновац, и они управо чине његове прве заточенике.

Жртве комплекса концентрационих логора Госпић–Јадовно—Паг[уреди]

Др Ђуро Затезало документује, на основу истраживања, 40.123 уморених лица у овим логорима за четири мјесеца постојања. Скоро 95% жртава су Срби, око 5% су Јевреји и нешто мање од 0,3% су Хрвати и други антифашисти. Саставни дио студије је и поименични попис са идентификационим подацима 10.502 жртве које је аутор успио идентификовати до 1990. године Срби чине 92%, од чега преко 10% су дјеца, преко 7% су Јевреји, међу којима је око 2% дјеце, нешто испод 0,8% су Хрвати и остали антифашисти. Међу уморенима је и поименично наведено 72 свештеника Српске православне цркве (међу којима и 2 владике). Највећи број уморених бачен је у крашке јаме.

Заташкавање истине о комплексу концентрационих логора ГГоспић–Јадовно—Паг[уреди]

У протеклих 70 година, о злочинима се није отворено говорило, још мање писало. Још у вријеме Другог свјетског рата, онај који би их спомињао, а поготово писао у партизанској штампи, био би, у најблажем, упозораван од водећих људи из Комунистичке партије Хрватске да о томе не говори и не пише, јер то може штетно дјеловати на ширење народноослободилачког покрета, будући да изношење података о усташким злочинима „смета осјећајима хрватског народа” и изазива ширење мржње између српског и хрватског народа.

Трагови злочина су уништавани већ у вријеме њиховог извођења. Усташе су Србе и Јевреје убијали без оптужбе, суда, записника и без пописа усмрћених, а и гдје су их водили, уништили су их. Поред уништавања докумената, затрпали су и забетонирали један дио јама на Велебиту већ средином августа 1941. године, док су Италијани мртве Србе и Јевреје вадили из масовних гробница и лешеве спаљивали. Тако се прикривао број жртава на овим стратиштима, с циљем, који се и данас одражава у појединим публикацијама, у којима се свјесно умањује број побијених. Ни послије ослобођења од фашизма па све до данашњих дана људски костури у јамама нису побројани, а оне су чак и необиљежене.

Није Госпић случајно одабран да постане центар масовног уништења Срба. Усташка организација у Госпићу је свој рад започела тридесетих година, а путем легалних друштава („Крижарско братство”, спортско друштво „Викторија”, гимнастичке организације „Хрватски јунак”, организације „Маријина конгрегација”) шири се усташка идеологија, која је до 1941. године снажно утицала на средњошколску и студентску омладину. Госпић је постао значајан центар организовања усташа. Из редова „Крижарског братства” потекле су најзлогласније усташе, убице и кољачи који су 1941. године сачињавали Помоћни усташки одред (ПУО) и вршили масовне покоље Срба и Јевреја у логору Јадовно на Велебиту, логору Слана на острву Пагу и другим стратиштима широм Независне Државе Хрватске.

Дијелови комплекса концентрационих логора Госпић–Јадовно—Паг[уреди]

  1. Концентрациони логор у Госпићу
  2. Концентрациони логор Јадовно
  3. Концентрациони логор Слана на острву Паг
  4. Концентрациони логор Метајна на острву Паг
  5. Концентрациони логор Максимовића штале
  6. Концентрациони логор-сабиралиште на жељезничкој станици Госпић
  7. Концентрациони логор Ступачиново
  8. Крашке јаме Велебита – мјеста за ликвидацију заточеника
    • Шаранова јама
    • Јама на Гргином бријегу
    • Јама Бадањ
    • Јарчја јама
    • Јама Јамина

Референце[уреди]

  1. ^ „Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941. | Јадовно 1941.”. jadovno.com (на језику: српски). Приступљено 4. 3. 2018. 
  2. ^ „ЈАДОВНО, СЛАНА И МЕТАЈНА | Јадовно 1941.”. www.jadovno.com (на језику: српски). Приступљено 4. 3. 2018. 
  3. ^ „Haron i sudbine”. jadovno.com (на језику: српски). Приступљено 4. 3. 2018. 
  4. ^ „Logor Slana - Pag 1941. - Pakao u kamenoj pustinji”. www.jadovno.com (на језику: српски). Приступљено 4. 3. 2018. 
  5. ^ „Свједочанства о геноциду | Јадовно 1941.”. www.jadovno.com (на језику: српски). Приступљено 4. 3. 2018. 
  6. ^ „Павле М. Бабац: Велебитско Подгорје (1941 – 1945.) | Јадовно 1941.”. jadovno.com (на језику: српски). Приступљено 4. 3. 2018.