Милорад Јанковић
| Милорад Јанковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. јул 1924. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 24. јул 2002. (78 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
| Образовање | Биолошки факултет Универзитета у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | биологија, екологија |
| Ученици | Владимир Стевановић |
| Награде | Октобарска награда Београда Седмојулска награда Орден заслуга за народ са сребрним зрацима |
Милорад М. Јанковић (Београд, 13. јул 1924 — Београд, 24. јул 2002) био је српски биолог и еколог.[1]
Био је универзитетски професор на Биолошком факултету и председник Еколошког друштва Србије. Такође се бавио писањем научне фантастике и био истакнути активиста на овом подручју.
Научна и стручна каријера
[уреди | уреди извор]Професор Јанковић своју каријеру започиње у Природњачком музеју Српске земље у Београду 1943. године. Докторирао је 1955. године на Биолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду са дисертацијом „Екологија, распрострањење, систематика и еволуција рода Trapa L. у Југославији“.
Године 1970. постаје редовни професор на истом факултету. Био је први управник Одсека за биолошке науке који је касније прерастао у Биолошки факултет. Оснивач је и дугогодишњи шеф Катедре за екологију и географију биљака на Биолошкој групи ПМФ-a као и Одељења за физиолошку и биохемијску екологију биљака Института за биолошка истраживања Синиша Станковић. Био је дугогодишњи управник Института за ботанику и Ботаничке баште.
У дугој и плодној каријери објавио је преко 1.000 научних и стручних радова, елабората, студија, просторних планова. Аутор је преко 30 књига, монографија и уџбеника. У оквиру педагошког рада, поред руковођења израдом многих дипломских, магистарских и докторских радова, организовао је наставу и предавао на Центру за мултидисциплинарне студије, Географском факултету, Биолошкој групи Универзитета у Крагујевцу, Природно-математичком факултету у Приштини. Био је редован или почасни члан многих научних и стручних друштава.
Рад у научној фантастици
[уреди | уреди извор]Јанковић је био писац научне фантастике и истакнути члан Првог српског НФ фандома од 1983. године па до смрти. Проф. др Александар Б. Недељковић каже да је професор Јанковић битно допринео раду, респектабилности и успешности Друштва пријатеља научне фантастике “Лазар Комарчић”.[2]
Проф. Јанковић је држао истакнута предавања о улози фантазије и маште у стваралачком и научном раду („Беокон 86“), о проблему космизације човечанства у делима Константина Циолковског (1991), о градовима као амбијенту садашњег и будућег живљења људског рода (1992) и многа друга.
Под псеудонимом Миле Јанковић Бели објавио је роман Бледа месечева светлост у едицији „Знак Сагите“, 1992. године. За ову књигу критичар Илија Бакић каже: „Упркос свим манама, овај роман, као једно нетипично али успешно дело у савременој домаћој СФ продукцији, заслужује пажњу“.[3]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Јанковић је био добитник две Октобарске награде Београда, Седмојулске награде као и више захвалница и повеља. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.
Извори
[уреди | уреди извор]- Чланак је изворно преузет са Освоји икебану под условима CC-BY-3.0 лиценце.
- ^ Којић, Момчило. „Професор Милорад М. Јанковић: поводом 55 година живота и 35 година научног рада“ и „Библиографија радова професора Милорада Јанковића“, Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду, том XIII (XV) 1-3, Београд 1982, pp. 161-209.
- ^ Недељковић, Александар Б. „Ин мемориам: др Милорад М. Јанковић“[мртва веза], Вести Српског друштва за научну фантастику, 30. јул 2002.
- ^ Бакић, Илија „Рат људи и шкорпија: 'Бледа месечева светлост' Миле Јанковић-Бели, издавач ИП Фламарион, Београд, 1992.“, Дневник, Нови Сад, 1993.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јанковић, Миле Бели. Бледа месечева светлост, роман, комплетно електронско издање, „Пројекат Растко“
| Академске | |
|---|---|
| Остале | |
