Јара Рибникар — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 29: | Ред 29: | ||
Била је председник [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] и посланик Већа народа [[Савезна скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. Добитница је [[Седмојулска награда|Седмојулске награде]], [[Награда Иван Горан Ковачић|Награде Иван Горан Ковачић]], награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије. |
Била је председник [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] и посланик Већа народа [[Савезна скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. Добитница је [[Седмојулска награда|Седмојулске награде]], [[Награда Иван Горан Ковачић|Награде Иван Горан Ковачић]], награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије. |
||
Умрла [[30. априла]] [[2007]]. године у [[Београд]]у у болници „[[Др Драгиша Мишовић]]“.<ref name="блиц" /> Њен син је [[Дарко В. Рибникар|Дарко Рибникар]]. Њен сестрић био |
Умрла [[30. априла]] [[2007]]. године у [[Београд]]у у болници „[[Др Драгиша Мишовић]]“.<ref name="блиц" /> Њен син је [[Дарко В. Рибникар|Дарко Рибникар]]. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова [[Јиржи Динстбир]]. |
||
Написала је књигу мемоарске прозе „Живот и прича“ у пет томова и неколико романа. |
Написала је књигу мемоарске прозе „Живот и прича“ у пет томова и неколико романа. |
||
Верзија на датум 19. децембар 2014. у 23:48
Шаблон:Херој Ж Јара Рибникар рођена Хајек (1912 — 2007) је била књижевница и учесница Народноослободилачке борбе.
Биографија
Рођена је 23. августа 1912. године у Храдецу Кралове, у Чехословачкој. Радничком покрету је приступа 1939. године.
После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године, маја 1943. године, прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[1]
Била је председник Удружења књижевника Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.
Умрла 30. априла 2007. године у Београду у болници „Др Драгиша Мишовић“.[1] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.
Написала је књигу мемоарске прозе „Живот и прича“ у пет томова и неколико романа.
Носилац је Партизанске споменице 1941.[1] и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[2]
Извори
- ^ а б в Блиц: Преминула Јара Рибникар, Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 407, текст „Рибникар Е. Јара“
