Владислав С. Рибникар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЛАДИСЛАВ РИБНИКАР
Ribnikar Vladislav.jpg
Владислав Рибникар
Датум рођења(1900-06-15)15. јун 1900.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Србија
Датум смрти1. децембар 1955.(1955-12-01) (55 год.)
Место смртиБеоград,  НР Србија
 ФНР Југославија
СупругаСтана Ђурић
Јара Рибникар
Професијановинар
У току НОБ-аДиректор ТАНЈУГ
Одликовања
Орден народног ослобођења
Партизанска споменица 1941.

Владислав Слободана Рибникар (Београд, 15. јун 1900Београд, 1. децембар 1955) новинар, учесник НОР-а и директор „Политике“ и ТАНЈУГ-а.

Биографија[уреди]

Рођен је 15. јуна 1900. године у Београду. За време Првог светског рата наставио школовање у Француској, где је завршио архитектуру 1922. године. После смрти др Слободана Рибникара, 1924. године, постао је директор листа „Политика“ и подигао је до најчитанијег листа у Краљевини Југославији.

Пропутовао је више европских земаља и писао о њима. У Москви, 1927. године, ступио у везу са члановима КПЈ који су се налазили у емиграцији. На Титову препоруку, 1941. године, одбио је захтев окупаторских власти да настави издавање „Политике“, а његова кућа на Дедињу постала је састајалиште илегалаца. Извесно време је ту боравио и Тито, а 4. јула је ту одржана историјска седница ЦК КПЈ о подизању устанка.

Крајем октобра 1941. године ухапшен је и одведен у логор на Бањици. Пуштен марта 1942. године, али је држан у кућном притвору. Средином 1943. године, заједно са супругом Јаром, успео да се пребаци на ослобођену територију. У НОБ-у: члан Президијума АВНОЈ-а, један од оснивача и први директор ТАНЈУГ-а, потпредседник НКОЈ-а и повереник за информације.

После ослобођења министар у Влади ФНРЈ, од 1946. године председник Комитета за културу и уметност, од 1948. до 1951. године председник Комитета за кинематографију, члан Президијума Народне скупштине ФНРЈ и Централног одбора ССРНЈ, од 1953. године председник Југословенског црвеног крста. Године 1947. био делегат ФНРЈ на заседањима Генералне скупштине ОУН-а и УНЕСКО-а.

У првом браку са Станом (1905—1986), рођеном Ђурић, имао је сина академика Слободана, поред тога имао је и две ћерке, Милицу и Ивану. Из другог брака са Јаром Рибникар има сина Дарка и ћерку Владиславу. Стана се преудала за Хуга Клајна и са њим родила сина Ивана.

Умро је у Београду 1. децембра 1955. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Литература[уреди]