Посушје — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
| гдуж =17.333333 |
| гдуж =17.333333 |
||
}} |
}} |
||
'''Посушје''' је градско насеље и сједиште [[општина Посушје|општине Посушје]] у западној [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Босна и Херцеговина]]. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у [[Западнохерцеговачки кантон|Западнохерцеговачком кантону]] у [[Федерација |
'''Посушје''' је градско насеље и сједиште [[општина Посушје|општине Посушје]] у западној [[Херцеговина|Херцеговини]], [[Босна и Херцеговина]]. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у [[Западнохерцеговачки кантон|Западнохерцеговачком кантону]] у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији БиХ]]. Према задњем попису становништва из [[1991]]. има 17.134 становника. |
||
== Географија == |
== Географија == |
||
Посушки крај се налази на раскрсници путева: [[Мостар]] – [[Имотски]] – [[Сплит]], Мостар – [[Томиславград]] – [[Ливно]] и [[Плоче (град)|Плоче]] – [[Љубушки]] – Груде – [[Прозор (град)|Прозор]] – [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]] – [[Травник]] (Пут спаса у изградњи). |
Посушки крај се налази на раскрсници путева: [[Мостар]] – [[Имотски]] – [[Сплит]], Мостар – [[Томиславград]] – [[Ливно]] и [[Плоче (град)|Плоче]] – [[Љубушки]] – Груде – [[Прозор (град)|Прозор]] – [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]] – [[Травник]] (Пут спаса у изградњи). |
||
== Историја== |
== Историја == |
||
Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај. |
Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај. |
||
Посушје је било под [[Турци]]ма од [[1513]]. – [[1878]]. |
Посушје је било под [[Турци]]ма од [[1513]]. – [[1878]]. |
||
==Становништво== |
== Становништво == |
||
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Посушје}} |
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Посушје}} |
||
Ред 74: | Ред 74: | ||
|} |
|} |
||
==Насељена мјеста== |
== Насељена мјеста == |
||
Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље, Вучипоље, Загорје и Завелим. |
Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље, Вучипоље, Загорје и Завелим. |
||
Верзија на датум 29. децембар 2014. у 09:23
Посушје | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Западнохерцеговачки кантон |
Општина | Посушје |
Становништво | |
— 2013. | 3.913 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 28′ 00″ С; 17° 20′ 00″ И / 43.466667° С; 17.333333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 88240 |
Позивни број | 039 |
Веб-сајт | www |
Посушје је градско насеље и сједиште општине Посушје у западној Херцеговини, Босна и Херцеговина. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ. Према задњем попису становништва из 1991. има 17.134 становника.
Географија
Посушки крај се налази на раскрсници путева: Мостар – Имотски – Сплит, Мостар – Томиславград – Ливно и Плоче – Љубушки – Груде – Прозор – Горњи Вакуф – Травник (Пут спаса у изградњи).
Историја
Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај.
Посушје је било под Турцима од 1513. – 1878.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Посушје је имала 17.134 становника, распоређених у 19 насељених места.
Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
Хрвати | 16.963 (99,00%) | 16.298 (99,04%) | 16.778 (99,38%) |
Срби | 9 (0,05%) | 34 (0,20%) | 58 (0,34%) |
Муслимани | 6 (0,03%) | 15 (0,09%) | 15 (0,08%) |
Југословени | 26 (0,15%) | 71 (0,43%) | 8 (0,04%) |
остали и непознато | 130 (0,75%) | 37 (0,22%) | 23 (0,13%) |
Укупно | 17.134 | 16.455 | 16.882 |
Насељена мјеста
Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље, Вучипоље, Загорје и Завелим.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Посушје у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.