Општина Посушје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Посушје
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација Босне и Херцеговине
Кантон  Западнохерцеговачки кантон
Становништво
Становништво 20.477 [1]
Географске карактеристике
Површина 461 km2

BiH municipality location Posušje.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Бранко Баго (ХДЗ БиХ)
Позивни број +387 39

Општина Посушје је општина у Западнохерцеговачком кантону, Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Општина заузима површину 461 km2 и има 20.477 становника. Сједиште општине је град Посушје.

Општина је основана 1950. издвајањем из Општине Широки Бријег. До 1955. обухватала је и подручје данашње Општине Груде. Након првих демократских избора, на власт у општини дошао је ХДЗ БиХ, а општина је 1991. ушла у састав Хрватске Републике Херцег-Босне, гдје је остала до самораспуштанја Републие 1996. Након тога ушла је у састав Западнохерцеговачког кантона.

Историја[уреди]

Општина Посушје успостављена је 1950. Законом о административно-територијалној подјели НР БиХ као Срез Посушје. Тиме је издвојена из Општине Широки Бријег у којој се до тад налазила. У подручје Среза Посушје укључени су мјесни народни одбори Броћанац, Груде, Посушје, Подклечани, Растовача, Совићи, Сутина, Вир и Завелим.[2] По новом Закону о подјели теориторије БиХ из 1952. Срез Посушје био је подијељен на општине Груде, Посушје, Ракитно, Совићи и Вир.[2] Садашњи облик, Општина Посушје добила је 1. септембра 1955., издајањем Општине Груде.[3]

У вријеме првих демократских избора, у Посушју је на власт дошао ХДЗ БиХ. Општина је ушла у састав Хрватске Републике Херцег-Босне у новембру 1991., гдје је остала до самораспуштањаа Републике у августу 1996. Те године успостављен је Западнохерцеговачки кантон у чији је састав ушла и Општина Посушје.

Насељена мјеста[уреди]

У Општини Посушје је према попису 1991. године било 19 насељених мјеста.

Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље (Посушје), Вучипоље, Загорје, Завелим

Географија[уреди]

Општина Посушје се граничи са 5 општина и то: Груде, Широки Бријег, Мостар, Томиславград и Јабланица.
Налази се на југозападу Босне и Херцеговине. У саставу је Западнохерцеговачког кантона.

Демографија[уреди]

Османлијско вријеме[уреди]

година
Хрвати
%
Срби
%
Муслимани/
Бошњаци
%
остали
%
укупно
±%
извор
1948.[a]
13.486
[4]
1953.[b]
15.428
99,10
70
0,45
70
0,45
15.568
+15,43
[5]
1961.
15.745
99,36
74
0,47
5
0,03
23
0,14
15.847
+1,79
[6]
1971.
16.778
99,39
58
0,34
15
0,09
31
0,18
16.882
+6,53
[7]
1981.
16.298
99,05
34
0,21
15
0,09
108
0,65
16.455
−2,53
[8]
1991.
16.963
99,00
9
0,05
6
0,03
156
0,92
17.134
+4,13
[9]
2013.
20.424
99,74
5
0,02
2
0,01
46
0,23
20.477
+19,51
[1]

Према посљедњем попису становништва из 2013., Општина Посушје имала је 20.477 становника, од чега су 99,74% Хрвати. Општина је кроз историју била углавном насељена Хрватима, без значајнијег броја других националних мањина.

Посушје је, као и остатак Западне Херцеговине, изразит емиграциони простор. Постотак упослених у иноземству у Општини Посушје 1971. износио је 34,3% укупног становништва.[10] Посушје је у оно вријеме спадало у 10 општина с највећим процентом емиграције.[11]

Лошој демографској слици још више допринио је рат у БиХ 1990-их.

Политика[уреди]

Начелник Општине Посушје је Бранко Баго из ХДЗ-а БиХ.[12] Функцију је преузео након локалних избора 2012. Баго је добио 55,29% гласова, а његови протукандидати Мате Павковић из ХСП-а БиХ 32,53% и Јаков Јукић из ХДЗ-а 1990 12,18%.[13]

странка број вијећника
1997. 2000. 2004. 2008. 2012. 2016.
HDZ BiH
18 / 21
13 / 21
12 / 21
6 / 21
9 / 21
13 / 21
ХДЗ 1990
6 / 21
3 / 21
3 / 21
ХНЛ
2 / 21
ХДУ БиХ
1 / 21
0 / 21
1 / 21
2 / 21
ХСС БиХ
1 / 21
1 / 21
извори:[14][15][16][17][18]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Напомене
Биљешке
  1. 1,0 1,1 Попис 2013
  2. 2,0 2,1 Велагић (2005). стр. 82—86.
  3. Бобоска (18 новембра 2015)
  4. Juka (1995). стр. 194..
  5. Попис 1953
  6. Попис 1961
  7. Попис 1971
  8. Попис 1981
  9. Попис 1991
  10. Juka (1995). стр. 188.
  11. Juka (1995). стр. 189.
  12. Опћина Посушје: службена веб страница
  13. ЦИК (22 октобра 2012)
  14. Општински избори 1997: извор гласова. Избори за општинско вијеће: Општина Посушје. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Приступљено 30. октобра 2016.
  15. Општински избори 2000: извор гласова. Избори за општинско вијеће: Општина Посушје. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Приступљено 30. октобра 2016.
  16. Избори 2004. године: гласови за кандидате. Избори за општинско вијећe: Општина Посушје. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Приступљено 30. октобра 2016.
  17. Потврђени изборни резултати: локални избори 2008. Избори за општинско вијеће: Општина Посушје. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Приступљено 30. октобра 2016.
  18. Локални избори 2012: потврђени резултати. Избори за општинско вијеће: Општина Посушје. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Приступљено 30. октобра 2016.
Часописи
  • Јука, Славица (1995). „Вањске миграције из Западне Херцеговине”. Миграцијске теме. Мостар (11). 
  • Велагић, Аднан (2005). „Административно уређење Босне и Херцеговине од 1945. до 1952. године”. Мост: часопис за образовање, науку и културу. Мостар (191). 
Чланци
Књиге
  • Национални састав становништва: резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991. Сарајево: Државни завод за статистику Републике Босне и Херцеговине. 1994. 
  • Национални састав становништва СФР Југославије: подаци по насељима и општинама. 1. Београд: Савезни завод за статистику. 1991. 
  • Национални састав становништва СФР Југославије: подаци по насељима и општинама. 2. Београд: Савезни завод за статистику. 1994. 
  • Национални састав становништва СФР Југославије: подаци по насељима и општинама. 3. Београд: Савезни завод за статистику. 1994. 
  • Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини, 2013.: резулати пописа. Сарајево: Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2016. 
  • Попис становништва 1953. 11. Београд: Савезни завод за статистику. 1960.