Флавијан Цариградски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Flavianos.jpg|мини| Свети Флавијан патријарх Цариградски]]
[[Датотека:Flavianos.jpg|мини| Свети Флавијан патријарх Цариградски]]
'''Флавијан''' (умро [[449]]) је хришћански [[светитељ]]. Био је [[цариград]]ски [[патријарх]] од [[446]]. до 449. године.
'''Флавијан''' (умро [[449]]) је хришћански [[светитељ]]. Био је [[цариградска патријаршија|цариградски патријарх]] од [[446]]. до 449. године.


Био је наследник Светог Прокла и савременик [[Папа Лав I|папе Лава]]. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, али жив није дочекао исход [[Четврти васељенски сабор|IV васељенског сабора]], јер је пре тога на једном сабору у [[Ефес]]у пребијен и изгажен тако бездушно да је ту и умро. Хришћанска традиција за њега каже да је био верни Христов војник, храбри бранилац и исповедник православне вере. Умро је 449. године.
Био је наследник Светог Прокла и савременик [[Папа Лав I|папе Лава]]. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, али жив није дочекао исход [[Четврти васељенски сабор|IV васељенског сабора]], јер је пре тога на једном сабору у [[Ефес]]у пребијен и изгажен тако бездушно да је ту и умро. Хришћанска традиција за њега каже да је био верни Христов војник, храбри бранилац и исповедник православне вере. Умро је 449. године.

Верзија на датум 4. јануар 2015. у 07:11

Свети Флавијан патријарх Цариградски

Флавијан (умро 449) је хришћански светитељ. Био је цариградски патријарх од 446. до 449. године.

Био је наследник Светог Прокла и савременик папе Лава. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, али жив није дочекао исход IV васељенског сабора, јер је пре тога на једном сабору у Ефесу пребијен и изгажен тако бездушно да је ту и умро. Хришћанска традиција за њега каже да је био верни Христов војник, храбри бранилац и исповедник православне вере. Умро је 449. године.

Српска православна црква слави га 18. фебруара по црквеном, а 3. марта по грегоријанском календару.

Види још

Напомене

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.