Википедија:Чланци за брисање

Сјајни чланци

Добри чланци

Изабрани спискови

1000 чланака

10.000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Гласање за спискове

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Википедија, заједно са својим сестринским пројектима, настоји да постане најреферентнији и најкомплетнији извор информација нашег доба, који је уз то и слободно доступан. То, међутим, не значи да на Вики пројектима, а посебно не на Википедији, треба да се нађу баш све информације без икаквих критеријума. Погледајте Шта Википедија није за неке од примера (није комплетан списак).

Администратори имају и користе могућност брисања чланака који очигледно не задовољавају критеријуме Википедије. Ако наиђете на чланак за који мислите да треба да буде обрисан, а немате администраторска права или нисте сасвим сигурни у исправност брисања, молимо Вас да упишете назив чланка на доњи списак, са датумом уноса и потписом (додајте — ~~~~). Тако ће сви корисници имати прилику да се изјасне о предлогу и евентуално изнесу своје коментаре током наредних седам дана, а администратори ће потом поступити у складу са постигнутим консензусом.

Сва потребна правила и смернице можете наћи на страници Википедија:Чланци за брисање/Правила.

Затражите брисање!

Погледајте и:

• Википедија:Датотеке за брисање
• Википедија:Брисање/Разно

Западнојужнословенски језици

Овај чланак нема већ 4 године ниједну референцу и притом дељење јужнословенских језика на западнојужнословенске и источнојужнословенске је политичка подела. Гласање је завршено. () Lackope (разговор) 13:47, 6. фебруар 2015. (CET)

Гласови

1. обрисати-- као предлагач Lackope (разговор) 13:58, 6. фебруар 2015. (CET)lackope
2. обрисати --نوفاك اتشمان‎ 14:32, 6. фебруар 2015. (CET)
3. обрисати--CarRadovan (разговор) 14:33, 6. фебруар 2015. (CET)
4. обрисати--Drazetad (разговор) 14:42, 6. фебруар 2015. (CET)
5. обрисати--Марко Станојевић (разговор) 20:20, 6. фебруар 2015. (CET)
6. обрисати --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 6. фебруар 2015. (CET)
7. обрисати То је Србски језик а не Западнојужнословенски језик ако ћемо тако гледати онда и Београд треба да има Београдски језик као и Ниш Нишки језик и Никшић Никшићки језик или Западно Балкански језик итд.--Dardaneli799 (разговор) 00:06, 8. фебруар 2015. (CET)
8. оставити--ANTI_PRO92 (разговор) 14:57, 8. фебруар 2015. (CET) Vidi komentar

Коментари

 Коментар: Ја бих само да напоменем да посреди није политички термин. Уобичајена је, макар у домаћој лингвистици, подела јужнословенских језика на западну („српско-хрватски“, словеначки) и источну групу (старословенски, бугарски, македонски). --Lakisan97 (разговор) 21:52, 6. фебруар 2015. (CET)

 Коментар: Где је то уобичајена та подела?На основу чега је извршена та подела?Ма хајде,обично политиканство. Lackope (разговор) 22:34, 6. фебруар 2015. (CET)lackope

Ја први пут чујем за ову поделу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 6. фебруар 2015. (CET)

Лингвисти су склони прављењу пичвајза.

За оне који не знају шта је пичвајз: то је реч која се често употребљава у мом завичају у значењу нереда, хаоса, несистематичности. Рекао бих да смо је примили од Шваба који су управо зато што су 1941-1944. направили пичвајз (Pitschweise) у Банату а делом и у Бачкој протерани после Другог светског рата.

Мислим да је творац поделе на западнојужнословенске језике и источнојужне језике или Белић или Ивић. У сваком случају, подела је застарела, јер од некадашња два западнојужнословенска језика (сх и словенач.) имамо сад Бог-те-питај-колико. У скорије време и огласише се и Буњевци: и они би свој језик.

Иначе, ево шта каже један наш лингвиста о Белићу и Ивићу.

http://slovosrpsko.net/stari-brojevi/slovo7-8.pdf

Новосадски договор је за српску страну био апсолутно штетан и непотребан чин. Матица хрватска одрекла се номинално Договора 1972. године у време маспока хотећи да оно што је Договором добила као загребачку варијанту хрватскосрпског језика прогласи за хрватски. С друге стране, Матица српска, није се одрекла Договора. У њој и даље нема јасне представе о идентитету српског језика, а у насловима њених публикација за језик нема српског имена. Најодговорнији за ово што је рађено српском језику, са српске стране, био је први човек српске лингвистике Александар Белић. Белић је, још при стварању прве југословенске државе, пристајао да језичку науку ставља у службу актуелне политике. ' Као потписник Апела против комуниста (1942) он је то чинио са још већом лакоћом када су комунисти дошли на власт.

После Белићеве смрти (1960) српски лингвистички врх, Милка и Павле Ивић и њихова школа, наставили су политику Новосадског договора. Деценијама су говорили и писали да српскохрватски језик има две варијанте: београдску и загребачку, источну и западну, српску и хрватску. Такав њихов приказ језичке ситуације подударан је са Картом Томе Матасића. То што су говорили и писали није била научна истина, него сугестија. Није тешко приметити да такви њихови ставови нису били сагласни са приказом дијалектолошких истраживања самог Павла Ивића. Овде наведена Ивићева карта два штокавска дијалекта показује да је ијекавски источнохерцеговачки дијалекат јужна или западна варијанта српског језика и да му центар није у Загребу. На питање: зашто Ивић није следио резултате својих истраживања, него је прихватао туђа решења, могућ је само један одговор: Ивић, као и Белић, пружао је своје услуге актуелној политици.

Данас српски интелектуалци на истакнутим местима поручују да треба следити наше великане: Даничића, Белића, Ивића. Супротно од тога, ја мислим да су ови велики лингвисти послужили туђој политици у оспоравању идентитета и интегритета српског језика. Сигурну тачку ослонца Србима данас пружа потиснута али аутентична српска и славистичка филолошка традиција коју представљају такође великани: Вук Караџић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић. На тој традицији израста покрет за обнову србистике.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:09, 7. фебруар 2015. (CET)

 Коментар: На ен викију се ова подела користи у шаблону иначе, а гласам за остављање не због тога, већ што могу да се закунем да сам ову поделу учио у српском за пријемни за факс...Источнојужносл. су македонски и бугарски, а западнојсл. словеначки, хрватски...није ми сад литература при руци (ова из које сам учио за пријемни), у Ваљеву ми је, да могу да проверим...ал могу да се кладим да ова подела постоји...остала ми је у глави, све те класификације везано за српски...то ми је ишло одлично, за разлику од граматике :)(ваљда зато што има везе са полит. географ.)...немогуће да трипујем...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:04, 8. фебруар 2015. (CET)

А онда и није баш та подела застарела...ако рачунамо да је старо 20+ година..--ANTI_PRO92 (разговор) 15:07, 8. фебруар 2015. (CET)

Не пише ко је смислио, али постоји цео пасус (четврт странице) у Граматици српског језика за гимназије и средње школе (користи се и на такмичењима и филолошким факултетима) Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. Каже да су се у току историјског развитка јужнословенске заједнице формирале две језичке заједнице и тако даље, мада се не називају западнојужнословенским језицима. --Lakisan97 (разговор) 02:14, 9. фебруар 2015. (CET)

Влад опаска стоји, осим у делу да је подела застарела. Проблем ницања нових „језика“ „решава“ се напоменом да су они данас одређени националних предзнаком. --Lakisan97 (разговор) 02:17, 9. фебруар 2015. (CET)

Vuk Cvetković

Чланак је означен за брзо брисање, али мислим да је боље да се овде изјасни заједница. Гласање је завршено. () --Марко Станојевић (разговор) 13:17, 8. фебруар 2015. (CET)

Гласови

1. обрисати ако добро видим, има један албум који се зове бест оф, и једну књигу. Нема извора који би потврдили значај. --В. Бургић (разговор) 14:21, 8. фебруар 2015. (CET)
2. обрисати nije relevantan za enciklopediju --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:04, 8. фебруар 2015. (CET)
3. обрисати-- Змија бгд 17:19, 8. фебруар 2015. (CET)

Коментари