Јонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
{| class="infobox" cellpadding="2" cellspacing="2" style="width:250px; border-collapse:collapse; font-size:95%;" |
{| class="infobox" cellpadding="2" cellspacing="2" style="width:250px; border-collapse:collapse; font-size:95%;" |
||
|- |
|- |
||
| colspan="2" style="margin-left: inherit; background:#DEB887; text-align:center; font-size: medium;" |Древна област Анадолије<br>'''Јонија (Ἰωνία)''' |
| colspan="2" style="margin-left: inherit; background:#DEB887; text-align:center; font-size: medium;" |Древна област Анадолије<br />'''Јонија (Ἰωνία)''' |
||
|- style="text-align:center;" |
|- style="text-align:center;" |
||
| colspan="2" | <div style="position:relative; margin:0; border-collapse:collapse; border=;"1" cellpadding="0"> |
| colspan="2" | <div style="position:relative; margin:0; border-collapse:collapse; border=;"1" cellpadding="0"> |
||
[[ |
[[Датотека:Delos Panorama1.jpg|250п|Делос, бивши центар Јоније]]</div> |
||
|- style="vertical-align: top;" |
|- style="vertical-align: top;" |
||
| '''Положај''' |
| '''Положај''' |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
|- style="text-align:center;" |
|- style="text-align:center;" |
||
| colspan="2" | <div style="position:relative; margin:0; border-collapse:collapse; border=;"1" cellpadding="0"> |
| colspan="2" | <div style="position:relative; margin:0; border-collapse:collapse; border=;"1" cellpadding="0"> |
||
[[ |
[[Датотека:Turkey ancient region map ionia.JPG|250п|Локација Јоније]]</div> |
||
|- style="vertical-align: top;" |
|- style="vertical-align: top;" |
||
<!--| colspan=2 | <small>{{{footnotes}}}</small> --> |
<!--| colspan=2 | <small>{{{footnotes}}}</small> --> |
||
|} |
|} |
||
{{Историја Турске}} |
{{Историја Турске}} |
||
'''Јонија''' ({{јез-гр|Ἰωνία}}) била је област на централној обали [[Анадолија|Анадолије]] у данашњој [[Турска|Турској]], најближа [[Измир]]у, односно историјској [[Измир|Смирни]]. Састојала се од најсевернијих делова [[Јонска лига|Јонске лиге]] коју су чинила [[Грци|грчка]] насеља. Никада није била јединствена држава, а име је добила по [[ |
'''Јонија''' ({{јез-гр|Ἰωνία}}) била је област на централној обали [[Анадолија|Анадолије]] у данашњој [[Турска|Турској]], најближа [[Измир]]у, односно историјској [[Измир|Смирни]]. Састојала се од најсевернијих делова [[Јонска лига|Јонске лиге]] коју су чинила [[Грци|грчка]] насеља. Никада није била јединствена држава, а име је добила по [[јонци|племену Јоњана]] који су у архајском периоду настанили обале и острва [[Егејско море|Егејског мора]]. Јонске државе су се јонскима сматрале на темељу традиције и коришћења источногрчког дијалекта. |
||
Ужа Јонија се састојала од уског обална појаса од [[Фокеја|Фокеје]] на северу крај ушћа реке [[Хермо]] (данас [[Гедиз]]), до [[Милет]]а на југу крај ушћа реке [[Маеандер]], те је такође укључивала острва [[Хиос]] и [[Самос]]. Граничила се са [[Еолија|Еолијом]] на северу, [[Лидија|Лидијом]] на истоку и [[Карија (град)|Каријом]] на југу. Градови у тој регији су играли важну улогу у сукобу [[Ахеменидско |
Ужа Јонија се састојала од уског обална појаса од [[Фокеја|Фокеје]] на северу крај ушћа реке [[Хермо]] (данас [[Гедиз]]), до [[Милет]]а на југу крај ушћа реке [[Маеандер]], те је такође укључивала острва [[Хиос]] и [[Самос]]. Граничила се са [[Еолија|Еолијом]] на северу, [[Лидија|Лидијом]] на истоку и [[Карија (град)|Каријом]] на југу. Градови у тој регији су играли важну улогу у сукобу [[Ахеменидско царство|Персијског царства]] и Грка. |
||
Према грчком предању, градове Јоније су основали [[колонисти]] с друге стране Егејског мора. Њихово насељавање се повезује с легендарном историјом јонског народа у [[Атика|Атици]], односно с тиме да су колонисте водили Нелеј и Андрокло, синови [[Кодро|Кодра]], посљедњег [[краљ Атине|краља Атине]]. У складу с тиме се „јонска миграција“, као што су је назвали каснији хронолози, датирала сточетрдесет година након [[тројански рат|тројанског рата]], односно шездесет година након повратка [[Хераклиди|Хераклида]] на [[Пелопонез]]. |
Према грчком предању, градове Јоније су основали [[колонисти]] с друге стране Егејског мора. Њихово насељавање се повезује с легендарном историјом јонског народа у [[Атика|Атици]], односно с тиме да су колонисте водили Нелеј и Андрокло, синови [[Кодро|Кодра]], посљедњег [[краљ Атине|краља Атине]]. У складу с тиме се „јонска миграција“, као што су је назвали каснији хронолози, датирала сточетрдесет година након [[тројански рат|тројанског рата]], односно шездесет година након повратка [[Хераклиди|Хераклида]] на [[Пелопонез]]. |
||
Верзија на датум 23. мај 2015. у 00:10
 |
| Древна област Анадолије Јонија (Ἰωνία) | |
 | |
| Положај | Западна Анадолија |
| Држава постојала: | 7-6. век п. н. е. (као Јонска лига) |
| Језик | Јонски грчки |
| Највећи град | Делос |
| Персијска сатрапијка | Јонија (сатрапија) |
| римска провинција | Азија |
 | |
| Овај чланак је део серије о историји Турске |
| Историја Турске |
|---|
 |
Јонија (грч. Ἰωνία) била је област на централној обали Анадолије у данашњој Турској, најближа Измиру, односно историјској Смирни. Састојала се од најсевернијих делова Јонске лиге коју су чинила грчка насеља. Никада није била јединствена држава, а име је добила по племену Јоњана који су у архајском периоду настанили обале и острва Егејског мора. Јонске државе су се јонскима сматрале на темељу традиције и коришћења источногрчког дијалекта.
Ужа Јонија се састојала од уског обална појаса од Фокеје на северу крај ушћа реке Хермо (данас Гедиз), до Милета на југу крај ушћа реке Маеандер, те је такође укључивала острва Хиос и Самос. Граничила се са Еолијом на северу, Лидијом на истоку и Каријом на југу. Градови у тој регији су играли важну улогу у сукобу Персијског царства и Грка.
Према грчком предању, градове Јоније су основали колонисти с друге стране Егејског мора. Њихово насељавање се повезује с легендарном историјом јонског народа у Атици, односно с тиме да су колонисте водили Нелеј и Андрокло, синови Кодра, посљедњег краља Атине. У складу с тиме се „јонска миграција“, као што су је назвали каснији хронолози, датирала сточетрдесет година након тројанског рата, односно шездесет година након повратка Хераклида на Пелопонез.
