Дарма — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Dharmacakra.svg|мини|200п|Будистички [[симбол]] точка дарме.]] |
[[Датотека:Dharmacakra.svg|мини|200п|Будистички [[симбол]] точка дарме.]] |
||
'''Дарма''' ( |
'''Дарма''' ({{јез-са|धर्म}} ''-{dharma}-''; {{јез-пал|धम्म}} ''-{dhamma}-'') је вишезначан индијски филозофски термин. Нека од значења су: држало, законитост, поредак, исправност, учење. |
||
== Етимологија == |
== Етимологија == |
||
Верзија на датум 16. август 2015. у 20:12
Дарма (санск. धर्म dharma; пал. धम्म dhamma) је вишезначан индијски филозофски термин. Нека од значења су: држало, законитост, поредак, исправност, учење.
Етимологија
Реч је настала из санскритског корен dhr, који значи „држати“, „одржавати“.[1] Првобитно је значила оно што држи универзум заједно, подршку материјалног или моралног постојања. Означава и космичку законитост у којој је, према учењу о карми, морални основ исконскији од материјалног. Одатле произилазе значења: врлина, исправност, истинитост.[2]
Дхарма може значити: учење, религија, истина, доктрина, исправност, врлина, суштина, „атом“, појава, природа, закон, правило, својство и ентитет[1]. Нека од ових значења користе се и у читавој индијској религији, док су друга карактеристична само за будизам. Такође, на индијским језицима може означавати нечију вероисповест.
У хиндуизму
У Ведама се употребљава у истом смислу као рита, односно означава космички и морални поредак. У индијској филозофији, дарма је средишњи концепт који објашњава „узвишену истину“ или крајњу стварност света. Он може и означавати нечије етичке дужности или врлину, односно, принципе понашања које би људска бића требало да следе како би живели у складу са природним поретком ствари. Њен основни смисао укључује и кинески тао.[2]
У будизму
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
У будистичким текстовима се срећу различита значења пали термина dhamma, од којих су нека: закон, учење, правило, исправност, узрочност, појава, честица (конститутивни чинилац појавног света, налик атому).[3] Прецизнија одређење свих тих значења посебно је разрадио Будагоса (5. век), издвајајући четири главна значења дхаме[2]:
- учење
- врлина
- космички закон
- појава
Учење
Дарма се често користи у значењу учења, при чему се подразумева Будина дарма, ослобађајући закон који је спознао и објавио Буда.[3]
Будући да излажу истину дхамме, Будине беседе се скупно означавају као дхамма. Точак дарме означава Будино стављање у покрет точка закона објављењем учења о четири племените истине.
Врлина
Практично испољавање дарме у људском животу је у виду врлине. Према будистима, живот у складу са овим космичким законом који је изложио Буда, је живот прожет дармом.
| „ | Чак и владар света, истинољубив и праведан краљ, не влада својом земљом сам, већ уз себе има још једног владара. То је дхама, закон праведности. | ” |
| — Готама Буда[4] | ||
Законитост
Дарма у смислу космичког закона претходи Буди, који представља њену манифестацију. Буде долазе и одлазе, али се дарма, у свом изворном облику, протеже у бескрај. У том контексту она је у извесном смислу аналогна грчком појму логоса.[1]
Појава
Дарма у смислу појаве „лишене истинског битка“ је посебно важна за будистичку теорију о појавној природи света (види абхидхама). У смислу појаве, дхамма донекле одговара грчком термину феномен. Будући да су предмети чула синтетске творевине, а елементи који их творе подложни непрекидној мени, они се називају елементи дхамме.
Будистима је дхамма оно што је брахманским филозофима брахман. Буда је намерно уместо брахмана ставио појам дхамма, уместо вечне и непроменљиве светске душе идеју вечног настанка и пролазности, а уместо представе о супстанцији представе о несупстанцијалности
— Гајгер
