Минхенски псалтир — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Минхенски псалтир''' (још и ''Српски псалтир'', ''Минхенски буквар'', ''Минхенски абецедар'') ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}, {{јез-лат|Codex Monacensis Slavicus 4}}) је настао крајем [[14. век|XIV века]]<ref name="БДБ">{{cite web|url=http://www.bsb-muenchen.de/Serbischer_Psalter.729+M50f5b2dfb1b.0.html|title=Die Bayerische Staatsbibliothek ''Serbischer Psalter''|accessdate = 24. 5. 2010}}</ref> и према мишљењу [[српска академија наука и уметности|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''<ref>{{cite news |last=Ђурић|first=В|authorlink= |coauthors= |title=Сликарство код Срба у средњем веку (7)|url=http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/8599/cir/Slikarstvo-kod-Srba-u-srednjem-veku-7.html |work= |publisher=[[Глас Српске]]|date = 22. 6. 2008. |accessdate = 24. 5. 2010}}</ref>. Рађен је или за [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] ([[1389]]—[[1427]])<ref name="БДБ" /> и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 [[центиметар|cm]]<ref name="БДБ" />, од чега се на њих 148 налазе илустроване [[Минијатура|минијатуре]]<ref name="БДБ" />. Писан је [[српскословенски језик|српском редакцијом црквенословенског језика]], старом [[унцијал]]ном [[Ћирилица|ћирилицом]]<ref name="БДБ" />, а данас је део колекције [[Баварска|Баварске]] државне библиотеке, из [[Минхен]]а. |
'''Минхенски псалтир''' (још и ''Српски псалтир'', ''Минхенски буквар'', ''Минхенски абецедар'') ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}, {{јез-лат|Codex Monacensis Slavicus 4}}) је настао крајем [[14. век|XIV века]]<ref name="БДБ">{{cite web|url=http://www.bsb-muenchen.de/Serbischer_Psalter.729+M50f5b2dfb1b.0.html|title=Die Bayerische Staatsbibliothek ''Serbischer Psalter''|accessdate = 24. 5. 2010}}</ref> и према мишљењу [[српска академија наука и уметности|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''<ref>{{cite news |last=Ђурић|first=В|authorlink= |coauthors= |title=Сликарство код Срба у средњем веку (7)|url=http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/8599/cir/Slikarstvo-kod-Srba-u-srednjem-veku-7.html |work= |publisher=[[Глас Српске]]|date = 22. 6. 2008. |accessdate = 24. 5. 2010}}</ref>. Рађен је или за [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] ([[1389]]—[[1427]])<ref name="БДБ" /> и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 [[центиметар|cm]]<ref name="БДБ" />, од чега се на њих 148 налазе илустроване [[Минијатура|минијатуре]]<ref name="БДБ" />. Писан је [[српскословенски језик|српском редакцијом црквенословенског језика]], старом [[унцијал]]ном [[Ћирилица|ћирилицом]]<ref name="БДБ" />, а данас је део колекције [[Баварска|Баварске]] државне библиотеке, из [[Минхен]]а. |
||
Ово дело важно је за словенску [[Палеографија|палеографију]] јер |
Ово дело важно је за словенску [[Палеографија|палеографију]] јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв” што је одлика [[Српскословенски језик|српске редакције]] старословенског језика. |
||
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] ([[1427]]—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[фрушка гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]<ref name="Политика">{{cite web|url=http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god3/br1/7.php|title=Трагање за „Минхенским Псалтиром“ Наслеђе Ђурђа Бранковића|accessdate = 24. 5. 2010}}</ref>.[[Патријарх српски|Српски патријарх]] [[Пајсије I Јањевац|Пајсије Јањевац]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[средњовековни псалтир|псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године<ref name="БДБ" />. Овај препис је касније завршио у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] и уништен је током [[трећи рајх|нацистичког]] [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] [[6. април|06.04.]] [[1941]]. године<ref name="Политика" />. Оригинал псалтира је током [[Велики турски рат|Великог бечког рата]], један баварски официр [[1688]]. године узео из манастира и понео са собом, да би га [[1689]]. године поклонио манастиру Готесцел, у [[Баварска шума|Баварској шуми]]<ref name="БДБ" />. Књига [[1782]]. године прелази у манастир [[Свети Емерам|светог Емерама]] у [[Регензбург]]у<ref name="БДБ" />, а од [[1810]]. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио [[Ватрослав Јагић]], [[1906]]. године<ref name="Политика" />. |
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] ([[1427]]—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[фрушка гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]<ref name="Политика">{{cite web|url=http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god3/br1/7.php|title=Трагање за „Минхенским Псалтиром“ Наслеђе Ђурђа Бранковића|accessdate = 24. 5. 2010}}</ref>.[[Патријарх српски|Српски патријарх]] [[Пајсије I Јањевац|Пајсије Јањевац]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[средњовековни псалтир|псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године<ref name="БДБ" />. Овај препис је касније завршио у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] и уништен је током [[трећи рајх|нацистичког]] [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] [[6. април|06.04.]] [[1941]]. године<ref name="Политика" />. Оригинал псалтира је током [[Велики турски рат|Великог бечког рата]], један баварски официр [[1688]]. године узео из манастира и понео са собом, да би га [[1689]]. године поклонио манастиру Готесцел, у [[Баварска шума|Баварској шуми]]<ref name="БДБ" />. Књига [[1782]]. године прелази у манастир [[Свети Емерам|светог Емерама]] у [[Регензбург]]у<ref name="БДБ" />, а од [[1810]]. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио [[Ватрослав Јагић]], [[1906]]. године<ref name="Политика" />. |
||
Верзија на датум 30. септембар 2015. у 10:50
Минхенски псалтир (још и Српски псалтир, Минхенски буквар, Минхенски абецедар) (нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) је настао крајем XIV века[1] и према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века[2]. Рађен је или за кнеза Лазара (1371—1389) или за његовог сина Стефана (1389—1427)[1] и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 cm[1], од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре[1]. Писан је српском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом[1], а данас је део колекције Баварске државне библиотеке, из Минхена.
Ово дело важно је за словенску палеографију јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв” што је одлика српске редакције старословенског језика.
Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427—1456) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава[3].Српски патријарх Пајсије Јањевац (1614—1647) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би псалтир укоричио и преписао 1629. године[1]. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 06.04. 1941. године[3]. Оригинал псалтира је током Великог бечког рата, један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми[1]. Књига 1782. године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу[1], а од 1810. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић, 1906. године[3].
Види још
Референце
- ^ а б в г д ђ е ж „Die Bayerische Staatsbibliothek Serbischer Psalter”. Приступљено 24. 5. 2010.
- ^ Ђурић, В (22. 6. 2008). „Сликарство код Срба у средњем веку (7)”. Глас Српске. Приступљено 24. 5. 2010.
- ^ а б в „Трагање за „Минхенским Псалтиром“ Наслеђе Ђурђа Бранковића”. Приступљено 24. 5. 2010.
