Хоаким Родригез

Хоаким Родригез
Родригез на Тур де Франсу 2015.
Лични подаци
Пуно име	Хоаким Родригез Оливер
Надимак	Пурито
Датум рођења	(1979-05-12)12. мај 1979. .
Место рођења	Барселона, Шпанија
Држављанство	Шпанија
Висина	1,69 m
Маса	57 kg
Тимске информације
Тренутни тим	Завршио каријеру
Дисциплина	Друмски
Тип возача	Брдаш
Професионална каријера
2001 — 2003 2004 — 2005 2006 — 2009 2010 — 2016	Ероски Дувал Кез де Парњ Каћуша
Успеси
Ђиро д’Италија Класификација по поенима 1 (2012)
Вуелта а Еспања Брдска класификација 1 (2005) Класификација комбинације (укинута) 1 (2015)
Монументални класици
Ђиро ди Ломбардија	2 (2012, 2013)
Класици
Флеш Валон	1 (2012)
Првенства
Национални шампион (друмска трка)	1 (2007)
Друге трке
Вуелта Каталонија 2010 и 2014. године Тур Баскијске земље 2015. године Вуелта Бургос 2011 године Освојене медаље Бициклизам Светско првенство Мендризио 2009. друмска трка Фиренца 2013. друмска трка
Ажурирано: 20. август 2016.

Хоаким Родригез (шп. Joaquim Rodríguez Oliver; 12. мај 1979) је бивши шпански професионални бициклиста у периоду од 2001. до 2016. Каријеру је почео 2001. године, у тиму ОНЦ Ероски, а од 2010. године возио је за руски професионални тим Каћуша. Највећи успеси су му друго место на Ђиро д’Италији 2012. године и на Вуелта а Еспањи 2015. године, као и треће место на Вуелти 2012. и на Тур де Франсу 2013. године. Био је националнип шампион 2007. године и два пута је освајао медаљу на светском првенству, бронзу 2009. и сребро 2013. године, када је у спринту поражен од Португалца Руија Коште. Три пута је био први у УЦИ рангирању (2010, 2012 и 2013.)

Каријера

2000—2003

Родригез је 2001. године започео професионалну каријеру у тиму ОНЦ Ероски, 2000. је био приправник у тиму. Прва освојена трка била му је трка Монжуик у Барселони 2001. године. 2003. године, освојио је шесту етапу на трци Париз—Ница, такође, исте године је победио на тимским хронометрима на Вуелта Каталонији и Вуелта а Еспањи.

2004—2005

2004. године прешао је у шпански Дувал тим, гдје се задржао две године, освојио је трку Каталонски Викенд. 2005. године освојио је брдску класификацију на Вуелта а Еспањи и два друга места, на класику Сан Себастијан и Вуелта Бургос трци.

2006—2009

2006. године прешао је у Кез Де Парњ (данашњи Мовистар), шпански професионални бициклистички клуб. Од значајнијих резултата, победио је на петој етапи трке Париз—Ница, а 2007. године освојио је национално првенство и класик Примавера. 2008. године освојио је трећу етапу на Тирено—Адриатико трци и завршио је осми на Амстел голд рејсу, Флеш Валону и Лијеж—Бастоњ—Лијежу и шести на Вуелта а Еспањи. 2009. освојио је етапу на Тирено—Адриатик и на Вуелта Бургос трци, као и друго место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу. У другом делу сезоне, завршио је седми на Вуелта а Еспањи и освојио је бронзану медаљу на светском првенству.

2010

2010. године прешао је у руски професионални тим Каћуша, са којим је остварио и најбоље резултате. Освојио је Вуелта Каталонију, Трку Мигел Индураин (у част петоструком освајачу Тур де Франса), завршио је трећи на Туру Баскијске земље, уз освојену етапу. На трци Флеш Валон, дошао је као фаворит, али је остао други, иза Кадела Еванса. На Тур де Франсу завршио је осми, уз једну етапну победу.

Након Тура, завршио је пети на класику Сан Себастијан и четврти на Вуелта а Еспањи. Сезону је завршио на првом месту у УЦИ рангирању.

2011

Родригез на Критеријуму Дофине 2011.

2011. је почео освајањем Тура Баскијске земље, а завршио је други, иза Филипа Жилбера на Флеш Валону и Амстел голд рејсу. На Ђиро д’Италији завршио је пети, као и на Критеријуму Дофине, месец касније, где је освојио две етапе, брдску и класификацију по поенима. Тур де Франс је прескочио да би се припремио за Вуелта а Еспању, гдје је важио за једног од фаворита. Прије Вуелте, завршио је четврти на класику Сан Себастијан и освојио је Вуелта Бургос трку. На Вуелта а Еспањи освојио је две етапе, али је завршио тек на 19 месту у генералном пласману. У финишу сезоне, завршио је трећи на Ђиро ди Ломбардији.

2012

Родригез на Ђиро д’Италији 2012.

2012. године осваја Флеш Валон и дошао је на Ђиро д’Италију као један од фаворита, уз Ивана Баса и Микелеа Скарпонија. Освојио је две етапе и уочи последње етапе, имао је предност од 31 секунде у односу на Рајдера Хеседала, али на хонометру је изгубио губи 47 секунди и изгубио је Ђиро за 16 секунди, освојивши класификацију по поенима, само 1 поен испред Марка Кевендиша.

Након одличног Ђира, дошао је и на Вуелта а Еспању као претедент за освајање, гдје су му главни ривали били земљаци, Алберто Контадор и Алехандро Валверде, који су били суспендовани две године и Крис Фрум, који је на Тур де Франсу освојио друго место. На трећој етапи је био близу победе, али га је одспринтао Валверде, Родригез је успорио и није видео Валвердеа који га је прошао са десне стране и узео победу и црвену мајицу. На четвртој етапи, Валверде је био умешан у пад и изгубио је време, Родригез је преузео мајицу. На шестој етапи, Крис Фрум је напао, Родригез је једини могао да прати и у финишу га оставио иза себе и освојио је етапу. Исти сценарио поновио је и на етапи 12, након напада Алберта Контадора, Родригез је једини пратио, а затим му отишао, узео етапну победу и 12 бонус секунди и повећао предност. На етапи 14, Контадор је напао на два километра до циља, опет је само Родригез пратио и узео победу у финишу, када је појачао и Контадор није могао да га прати. Родригез је имао лидерску мајицу све до етапе 17, потпуно равне, на којој је Алберто Контадор напао, а Родригез није имао одговор, касније га је напао и Валверде, те је Родригез пао на треће место. Иако је био доминантан у брдским етапама, није успео да надокнади заостатак за водећим двојцем. На последњој етапи, Родригез је изгубио и преостале две мајице које је имао у свом поседу, мајицу за класифијацију по поенима и мајицу за класифијацију комбинације, обе је освојио Алехандро Валверде.

Након Вуелте, Родригез је освојио Ђиро ди Ломбардију, која је вожена по јако хладном времену. Родригез је напао на задњем успону и победио је са 9 секунди испред групе. Захваљујући тој победи, завршио је први у УЦИ рангирању, испред победника Тур де Франса, Бредлија Вигинса.

2013

2013. завршио је пети на Туру Омана, где је освојио једну етапу. На Вуелта Каталонији и Лијеж—Бастоњ—Лијежу, освојио је друга места, иза Данијела Мартина. Одлучио је да не вози Ђиро д’Италију, већ да се усресреди на Тур де Франс.

Тур није није почео добро, након хронометра на етапи 11, Родригез је био на 11 месту у генералном пласману, 5 минута иза лидера, Криса Фрума. Форму је поправио у задњој недељи, на етапи 15, на Мон Вентуу завршио је четврти, дан касније је завршио трећи на брдском хронометру. У топ 5 је ушао на етапи 18, Алп ду езу, где је завршио пети, минут испред Фрума. На етапи 20, завршио је други, иза Наира Кинтане, али је узео минут испред двојца Тинкоф—Саксо тима, Алберта Конадора и Романа Кројцигера и узео им је треће место, чиме је успунио свој циљ, завршио је Тур де Франс на подијуму.

Након Тура, узео је паузу и вратио се на Вуелта а Еспању, где је циљао још један подијум. Победио је на етапи 19 и завршио је четврти, иза Криса Хорнера, Винченца Нибалија и Алехандра Валвердеа. На светском првенству, успио је да се одвоји са Руијем Коштом, али не и да га одспринта и освојио је сребро.

Недељу касније, освојио је Ђиро ди Ломбардију другу годину заредом.

2014

Родригез на Тур де Франсу 2014.

Прва Родригезова трка у 2014. години, била је Тур Сан Луис, гдје је завршио седми. Након тога, возио је Дубаи Тур и Тур Омана, где је освојио четврто место. Пропустио је Тирено—Адриатико први пут након четири године, да би се припремио за Арденске класике, где није био баш успешан, али је освојио Вуелта Каталонију, уз етапну победу. На Ђиро д’Италији је доживио пад на шестој етапи и није га завршио, па је одлучио да вози Тур де Франс, да би се припремио за Вуелта а Еспању. Тур је завршио на 54 месту, без етапне победе и без освојене брдске класификације, гдје је остао осам поена иза Рафала Мајке. На Вуелта а Еспањи, још једном је остао ван подијума, на четвром месту, иза Алберта Контадора, Криса Фрума и Алехандра Валвердеа.

2015

2015. годину, почео је на Тирено—Адриатику, где је завршио на 13 месту. Прву победу у сезони, остварио је на Туру Баскијске земље, где је победио Наира Кинтану и Серхиа Енаа Монтоју. Наредног дана је поновио победу, на краљевској етапи, а на задњој етапи, на хронометру освојио је друго место и освојио је Тур Баскијске земље. На Арденским класицима, освојио је четврто место на Флеш Валону и треће на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, где је изгубио у спринту од Алехандра Валвердеа и Жулијана Алафилипа. На Тур де Франсу освојио је две етапе, али је завршио тек на 28 месту.

На Вуелта а Еспању је још једном дошао као претедент на подијум. Црвену мајицу је имао до хронометра на етапи 17, где је изгубио много времена и пао је на треће место, иза Тома Думулана и Фабија Аруа. На етапи 20, Думулан је имао лош дан, са првог је пао на пето место, а Родригез је добром вожњом одбранио своју позицију од Рафала Мајке и освојио је друго место, уз једну освојену етапу и класификацију комбинације.

2016

На почетку 2016. није остваривао добре резултате због болести, а опоравио се до почетка Тура Баскијске земље, где је завршио пети.

На Тур де Франс је дошао у покушају да заврши у топ 10. Након етапа у Пиринејима био је трећи. На првом дану одмора на Тур де Франсу, Родригез је објавио да ће завршити каријеру на крају сезоне. Након неколико лоших дана, а нарочито хронометра на етапи 12, Родригез је пао на 12 место. Вратио се у форму у задњој недељи, а на задњој брдској, етапи 20, до Морзина, Родригез је напао и попео се на седмо место, где је и завршио Тур. На задњој етапи, Родригез је предводио групу на улазу у Јелисејска Поља, да би обележио своје задње учешће на Туру.

Након Тур де Франса, возио је класик Сан Себастијан и завршио га је на четвртом месту и добио је награду за најагресивнијег возача на трци, након чега је објавио да му је то била задња трка за тим и одбацио могућност да вози Вуелта а Еспању.

На Олимпијским играма у Рио де Женеиру, Родригез је у свом првом и једином наступу освојио пето место, у борби за четврто место одспринтао га је Жулијан Алафилип. Након Олимпијских игара, завршио је каријеру, иако је првобитно планирао да вози до краја сезоне.

Надимак

Родригез је у професионалном бициклизму познат као "Пурито", тај надимак је добио на почетку каријере, у Ероски тиму, када је, на једном мањем успону, оставио своје тимске колеге иза себе и на врху гестикулирао као да пуши цигару, алудирајући на то да се попео без много труда. То се његовим сувозачима није свидело и касније током вечери, натјерали су га да пуши праву цигару. Од тог тренутка, остао је у каравану познат као Пурито - "Мала цигара".

Види још

• Флеш Валон
• Ђиро ди Ломбардија

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Профил на бициклистичкој архиви
• Резултати Хоакима Родригеза на Тур де Франсу
• Родригез завршио каријеру