Љубомир Драшкић Муци — разлика између измена
м Употпуњавање текста |
|||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
Љубомир Драшкић је рођен [[20. јун]]а [[1937]]. у [[Загреб]]у. Унук је [[бригадни генерал|бригадног генерала]] [[ВКЈ|Војске Краљевине Југославије]] [[Панта Драшкић|Панте Драшкића]]. Четврту (мушку) гимназију у [[Београд]]у завршава [[1955]]. После две године бављења глумом у Академском позоришту, [[1957]]. је примљен на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академију за позоришну уметност у Београду]], на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира [[Бојан Ступица|Бојану Ступици]] у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“... Бојан нагло напушта [[Југословенско драмско позориште|ЈДП]], а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени [[Атеље 212|Атељеа 212]], као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије) која је трајала све до смрти [[24. јануар]]а [[2004]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:154504-Umro-reditelj-Ljubomir-Muci-Draski263 Umro reditelj Ljubomir Muci Draškić | Spektakl | Novosti.rs], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> |
Љубомир Драшкић је рођен [[20. јун]]а [[1937]]. у [[Загреб]]у. Унук је [[бригадни генерал|бригадног генерала]] [[ВКЈ|Војске Краљевине Југославије]] [[Панта Драшкић|Панте Драшкића]]. Четврту (мушку) гимназију у [[Београд]]у завршава [[1955]]. После две године бављења глумом у Академском позоришту, [[1957]]. је примљен на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академију за позоришну уметност у Београду]], на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира [[Бојан Ступица|Бојану Ступици]] у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“... Бојан нагло напушта [[Југословенско драмско позориште|ЈДП]], а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени [[Атеље 212|Атељеа 212]], као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије) која је трајала све до смрти [[24. јануар]]а [[2004]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:154504-Umro-reditelj-Ljubomir-Muci-Draski263 Umro reditelj Ljubomir Muci Draškić | Spektakl | Novosti.rs], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> |
||
Са супругом из првог брака [[Маја Чучковић|Мајом Чучковић]], одгајао је ћерку [[проф. др. Иву Драшкић Вићановић]]. |
|||
Каније се поново оженио, глумицом [[Светлана Бојковић|Светланом Бојковић]]. |
Каније се поново оженио, глумицом [[Светлана Бојковић|Светланом Бојковић]]. |
||
Верзија на датум 12. септембар 2016. у 02:31
Љубомир Драшкић | |
|---|---|
 Љубомир Драшкић Муци | |
| Датум рођења | 20. јун 1937. |
| Место рођења | Загреб, Шаблон:КЈУГ |
| Датум смрти | 25. јануар 2004. (66 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Љубомир Драшкић – Муци (Загреб, 20. јуни 1937 — Београд, 25. јануар 2004) је био српски позоришни, телевизијски и филмски режисер.
Биографија
Љубомир Драшкић је рођен 20. јуна 1937. у Загребу. Унук је бригадног генерала Војске Краљевине Југославије Панте Драшкића. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“... Бојан нагло напушта ЈДП, а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије) која је трајала све до смрти 24. јануара 2004.[1]
Са супругом из првог брака Мајом Чучковић, одгајао је ћерку проф. др. Иву Драшкић Вићановић. Каније се поново оженио, глумицом Светланом Бојковић.
Види још
Референце
- ^ Umro reditelj Ljubomir Muci Draškić | Spektakl | Novosti.rs, Приступљено 28. 3. 2013.
Литература
- Пашић, Феликс (2010). Муци Љубомир Драшкић или живети у позоришту (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј Позоришне уметности Србије. стр. 259 страна. ISBN 978-86-80629-51-3.
