Rod (gramatika)

Rod se u pravopisu odnosi na podelu nekih reči po biološkom ili sociološkom rodu. Analogijom, isti se izraz koristi kod drugih podela, iako mnogi autori prefiriraju termin imenska klasa. Bitno je da se reči drugačije gramatički ponašaju zavisno od roda kome pripadaju.

Po tradicionalnom opisu, u srpskom jeziku postoji muški, ženski i srednji rod.

Uvod

Rod je način podele imenica na više grupa. Rod se deklinacijom slaže s drugim rečima, koje moraju biti u istom rodu. U srpskom jeziku se imenice slažu s pridevima i zamenicama:

• Vidim crnog konja. On dolazi.
• Vidim crnu kobilu. Ona dolazi.

Imenice se dele u rodove po različitim kriterijima:

• po prirodnom rodu, sve imenice koje opisuju živo pripadaju u "muški" ili "ženski" rod, a sve za neživo u jedan "srednji" ili više njih (to se može reći za engleski jezik)

• po gramatičkom rodu, imenice se dele po nastavcima, karakterističnim glasovima, prefiksima i sl. (npr. romanski jezici)

• po leksičkom rodu, rod se ne može zaključiti iz na osnovu oblika reči niti toga što predstavlja, nego je "proizvoljan" (npr. tako je uglavnom u nemačkom)

Mnogi jezici nemaju rod (ni imenske klase), npr. mađarski (ő znači "on" ili "ona") i japanski. Neki jezici (engleski) poseduju samo različite zamenice (he, she) pa se rod svodi na slaganje sa zamenicama. Mnogi jezici imaju sličnu konstrukciju kao srpski.

U niger-kongoanskim jezicima postoje veliki sistemi imenskih klasa koji su organizirani na osnovu početka imenice (ki- je oznaka 7. klase jednine):

kitabu kikubwa kinaanguka

(kl.7 -k njiga; kl.7 - velika; kl.7 -PREZENT - pada)

"Velika knjiga pada".

Neki autori prikazuju tri raspodele imenica (objašnjene u poglavlju o rodu u srpskom):

• podklase slaganja (najfinija podjela)
• rodovi
• makrorodovi (najgrublja podjela)

Postoji pretpostavka da se jezici mogu oštro podeliti na one koje imaju imenske klase i one koje nemaju, i da su prelasci između ove dve skupine vrlo retki. Po tome bi se moglo zaključivati o srodnosti jezika.

U srpskom jeziku

Srpski se jezik tradicionalno opisuje kao jezik s tri roda, koji se iskazuju na imenicama, pridevima i zamenicama. Za imenice je rod fiksan, iako se može tvorbom reči često stvoriti reč odgovarajućeg roda, kada je potrebna (npr. učitelj - učiteljica). Ovo je tradicionalna i donekle pojednostavljena slika.

Podela po rodovima u srpskom jeziku je gramatičko-leksička:

• ako se imenica završava u Nominativu na -a tada je ženskog roda (voda), s nekim izuzecima (gazda je muškog roda; doba je srednjeg roda);

• ako se imenica završava u nominativu na -o ili e, tada je srednjeg roda (selo, more), s nekim izuzecima (pepeo je imenica muškog roda, a završava se na o; imenica doba je jedina imenica srednjeg roda koja se završava na a);

• inače, može biti muškog (most) ili ženskog roda (mast).

U srpskom se sve reči koje imaju rod međusobno slažu po rodu. Međutim, ako gledamo načine slaganja po različitim promenama prideva po padežima, tada različitih promena ima 7 (sve za pridev siv; pokazano je i slaganje sa zamenicama):

• Vidim sivog psa. On je siv. (muški rod, jednina, živo)
• Vidim sivi kamen. On je siv. (muški rod, jednina, neživo)
• Vidim sivu mačku. Ona je siva. (ženski rod, jednina)
• Vidim sivo jezero. Ono je sivo. (srednji rod, jednina)
• Vidim sive pse. Oni su sivi. (muški rod, množina)
• Vidim sive mačke. One su sive. (ženski rod, množina)
• Vidim siva jezera. Ona su siva. (srednji rod, množina)

Neki autori ovakve skupine nazivaju podklasama slaganja. U niger-kongoanskim jezicima upravo se ove skupine nazivaju imenskim klasama.

Ako grupišemo oblike jednine i množine zajedno, dobićemo četiri skupine:

• muški rod, živo
• muški rod, neživo
• ženski rod
• srednji rod

Ovakve i slične skupine (osnovane strogo na slaganju) se često nazivaju rodovima, npr. u standardnom opisu nekih jezika:

• poljski se opisuje kao jezik s pet rodova (muška imena, živi muški, neživi muški, ženski i srednji) - vidi opis u poljskoj Wikipediji
• čečenski opisuje se kao jezik sa 6 ili 4 roda (zavisi od izvora).

U srpskom (i drugim jezicima) gornje se skupine mogu dalje grupisati u tri, tako da se "živi muški" i "neživi muški" grupišu zajedno u "muške" imenice. Ovakve skupine neki nazivaju makrorodovima. To su upravo tradicionalni "rodovi" u srpskom jeziku. U ovakvoj se podeli problem slaganja s pridevima opisuje zasebno, a sve se prikazuje na temelju slaganja s zamenicama.

U drugim jezicima

Engleski jezik

Engleski pokazuje samo različite oblike kod zamjenica (he, she, it), a slaganje je zasnovano na prirodnom rodu, gde su sve nežive imenice srednjeg roda, uz neke izuzetke (ship = she).

Latinski i romanski jezici

U latinskom jeziku postoje tri roda (muški, ženski, srednji) bazirani na gramatičko-leksičkim kriterijima (imenice na -a uglavnom su ženskog roda, na -um srednjeg roda, a za ostale nema nekog pravila).

U romanskim jezicima broj rodova je smanjen na 2 (osim u rumunskom) i često zasnovan na gramatičkim kriterijima (u španskom i italijanskom većina imenica koje završavaju na -a ženskog je roda, a sve ostale muškog).

Zanimljive podele u nekim jezicima

Djirbal, jedan on urođeničkih jezika Australije, ima sledeća četiri roda:

1. živa bića, muškarci
2. žene, voda, vatra, opasne stvari
3. jestivo voće i povrće
4. ostalo

Jezici bez kategorije roda

Mnogi neindoevropski jezici Evrope i Azije nemaju rod (turski, baskijski, finski, itd.)

Većina indijanskih jezika Severne Amerike nema razlikovanje imenica po rodu.