Крунске земље Комонвелта — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
Тренутно, следеће државе чине Крунске земље Комонвелта (Commonwealth realms): |
Тренутно, следеће државе чине Крунске земље Комонвелта (Commonwealth realms): |
||
* {{застава|Антигва и Барбуда}} |
|||
*{{АИБ}} |
|||
* |
* {{застава|Аустралија|}} |
||
* {{застава|Бахаме}} |
|||
*{{БАХ}} |
|||
* |
* {{застава|Барбадос}} |
||
* {{застава|Белизе}} |
|||
*{{БЛЗ}} |
|||
* {{застава|Гренада}} |
|||
*{{ГРД}} |
|||
* |
* {{застава|Јамајка}} |
||
* |
* {{застава|Канада}} |
||
* |
* {{зас|Нови Зеланд}} |
||
* {{застава|Папуа Нова Гвинеја}} |
|||
*{{ПНГ}} |
|||
* {{застава|Сент Китс и Невис}} |
|||
*{{СКН}} |
|||
* {{застава|Света Луција}} |
|||
*{{СЛУ}} |
|||
* {{застава|Сент Винсент и Гренадини}} |
|||
*{{СВГ}} |
|||
* {{застава|Соломонова Острва}} |
|||
*{{СОО}} |
|||
* {{застава|Тувалу}} |
|||
*{{ТУВ}} |
|||
* |
* {{застава|Уједињено Краљевство}} |
||
Функција краљице у овим државама је церемонијална и симболична и она нема суштинску моћ над њима. Све ове државе су суверене и имају могућност да прогласе републику. Наследник краљице ће морати да добије одобравање сваке од чланица уколико жели да преузме одговарајуће титуле. Ова улога је историјски често била парадоксална. Тако нпр. за време владавине краља [[Џорџ VI|Џорџа VI]], [[Канада]] је [[Немачка|Немачкој]] прогласила рат неколико дана после [[Уједињено Краљевство|УК]] тако да је Џорџ истовремено био у рату и у миру са Немачком. Нешто касније, током сукоба [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а 1947., Џорџ VI, који је тада био краљ обе земље, се нашао у недефинисаном рату против самог себе. Ово је често отварало питање да ли се заправо ради о јединственој круни или о више круна за сваку од држава, те колико наклоњеност појединачним државама утиче на друге. Такође, чињеница да је владајући британски монарх уједно и поглавар [[Англиканизам|Англиканске цркве]] доноси питање да ли је могуће да такав владар предводи разнолико становништво какво је оно у неким од Крунских држава. |
Функција краљице у овим државама је церемонијална и симболична и она нема суштинску моћ над њима. Све ове државе су суверене и имају могућност да прогласе републику. Наследник краљице ће морати да добије одобравање сваке од чланица уколико жели да преузме одговарајуће титуле. Ова улога је историјски често била парадоксална. Тако нпр. за време владавине краља [[Џорџ VI|Џорџа VI]], [[Канада]] је [[Немачка|Немачкој]] прогласила рат неколико дана после [[Уједињено Краљевство|УК]] тако да је Џорџ истовремено био у рату и у миру са Немачком. Нешто касније, током сукоба [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а 1947., Џорџ VI, који је тада био краљ обе земље, се нашао у недефинисаном рату против самог себе. Ово је често отварало питање да ли се заправо ради о јединственој круни или о више круна за сваку од држава, те колико наклоњеност појединачним државама утиче на друге. Такође, чињеница да је владајући британски монарх уједно и поглавар [[Англиканизам|Англиканске цркве]] доноси питање да ли је могуће да такав владар предводи разнолико становништво какво је оно у неким од Крунских држава. |
||
Верзија на датум 7. мај 2017. у 16:36
Крунске земље Комонвелта (енгл. Commonwealth realms) заједничко је име за 16 суверних држава које признају британску краљицу Елизабету II као своју краљицу и шефа државе. Елизабета II није краљица Крунских земаља Комонвелта (јер то није суштински ентитет), она је краљица сваке од ових држава засебно. У свакој од њих она поставља, незванично по предлогу шефа одговарајуће владе, генералног гувернера (енгл. Governer-General) који је њен представник у датој држави. Крунске земље Комонвелта не треба мешати са Комонвелтом.
Историјски гледано, тихим распадом Британске империје настаје већи број независних држава који су до тада били британске колоније или протекторати. По стицању независности већина ових држава је иницијално прихватила владајућег британског монарха за шефа својих новостворених држава. Међутим, одређен број на то није пристао а много оних који су иницијално пристали на овакав компромис се касније одлучује да самостално именује шефа државе.
Тренутно, следеће државе чине Крунске земље Комонвелта (Commonwealth realms):
Антигва и Барбуда
Аустралија
Бахаме
Барбадос
Белизе
Гренада
Јамајка
Канада
Папуа Нова Гвинеја
Сент Китс и Невис
Света Луција
Сент Винсент и Гренадини
Соломонова Острва
Тувалу
Уједињено Краљевство
Функција краљице у овим државама је церемонијална и симболична и она нема суштинску моћ над њима. Све ове државе су суверене и имају могућност да прогласе републику. Наследник краљице ће морати да добије одобравање сваке од чланица уколико жели да преузме одговарајуће титуле. Ова улога је историјски често била парадоксална. Тако нпр. за време владавине краља Џорџа VI, Канада је Немачкој прогласила рат неколико дана после УК тако да је Џорџ истовремено био у рату и у миру са Немачком. Нешто касније, током сукоба Индије и Пакистана 1947., Џорџ VI, који је тада био краљ обе земље, се нашао у недефинисаном рату против самог себе. Ово је често отварало питање да ли се заправо ради о јединственој круни или о више круна за сваку од држава, те колико наклоњеност појединачним државама утиче на друге. Такође, чињеница да је владајући британски монарх уједно и поглавар Англиканске цркве доноси питање да ли је могуће да такав владар предводи разнолико становништво какво је оно у неким од Крунских држава.
У многим од држава којима тренутно влада краљица постоје јаке републиканске струје, нарочито у Аустралији и на Новом Зеланду. Утолико је опстанак оваквог стања ствари под знаком питања. Ипак, многи виде краљицу као симбол јединства и традицију коју не треба мењати што чини релативно извесним да се број држава Commonwealth realms неће мењати за време владавине Елизабете II. Ово ће се, највероватније, умногоме променити отварањем питања сукцесије краљице поготово ако су узме у обзир чињеница да је Аустралија већ једном одбила да принц Чарлс постане генерални гувернер.