Барбадос (енгл.Barbados) је острвска држава у Карипском мору[2] и Атлантском океану. Острво је површине 430 km², углавном је равно, са мало брда у унутрашњости. Налази се на 13º сгш, 59º згд.
Острво је тропско и на њему се налази већи број мочвара. У унутрашњости острва су плантаже шећерне трске. Барбадос припада Малим Антилима, а најближе земље су му Света Луција и Свети Винсент и Гренадини.
Барбадос је једна од држава са највишим стандардом на свету. Острво је популарна туристичка дестинација.
Археолошка истраживања сугеришу да је Барбадос могао бити настањен још око 1600. п. н. е. Први поуздани докази о трајном људском насељавању датирају из прве половине 4. века п. н. е. када су Барбадос населили припадници народа Аравак. Касније су се на Барбадосу населили Кариби, а чији се број из никад објашњених разлога нагло смањио око 1200. Средином 16. века острво су накратко заузели Португалци, али су га убрзо напустили. Енглески поморац Хенри Пауел је пак 1625. године острво пронашао ненастањен и прогласио га је енглеском територијом. Године 1627. је основано прво стално насеље, а под енглеском, а касније британском влашћу ће остати неколико следећих векова, поставши једино карипско острво које никада није мењало власника током колонијалних ратова. Од средине 17. века на острву се узгаја шећерна трска, што је довело до масовног увоза робова из Африке, због чега су црнци тада постали већинско становништво. Године 1816. на острву је избио велики устанак робова, а неколико деценија касније ропство на Барбадосу је укинуто. У 20. веку на Барбадосу настаје покрет за локалну самоуправу, односно право гласа сиромашних грађана. Опште право гласа је уведено 1951. и Барбадос је добио локалну владу. Од 1958. до 1962. је био члан Западноиндијске федерације. Године 1966. је у споразуму с британском владом проглашена независност. Барбадос је остао члан Комонвелта везан с бившом матицом преко персоналне уније као комонвелтско краљевство.
.svg)
