Барбадос

Барбадос Barbados  (енглески)
Застава Грб
Крилатица: Понос и вредноћа (енгл. Pride and Industry)
Химна: У богатству и у оскудици (енгл. In Plenty and In Time of Need) Боже, чувај краљицу!1 (енгл. God, Save the Queen!)
Главни град	Бриџтаун
Службени језик	енглески
Владавина
Краљица	Елизабета II
Председник Владе	Френдел Стјуарт
Историја
Независност	Од УК 30. новембар 1966.
Географија
Површина	‍
— укупно	431 km2 (181)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2013.	285.000 (182)
— густина	661,25 ст./km2
Економија
Валута	долар
— стоти део валуте	‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона	UTC -4
Интернет домен	‍.bb‍
Позивни број	+1-246
1 Краљевска химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Барбадос (енгл. Barbados) је острвска држава у Карипском мору и Атлантском океану. Острво је површине 430 km², углавном је равно, са мало брда у унутрашњости. Налази се на 13º сгш, 59º згд.

Острво је тропско и на њему се налази већи број мочвара. У унутрашњости острва су плантаже шећерне трске. Барбадос припада Малим Антилима, а најближе земље су му Света Луција и Свети Винсент и Гренадини.

Барбадос је једна од држава са највишим стандардом на свету. Острво је популарна туристичка дестинација.

Име

Према веровању племена Аравак старо име Барбадоса било је Ичироуганаим. Касније име Барбадос значи „брадати људи“

Географија

Положај

Барбадос виђен са Међународне свемирске станице.

Барбадос је најисточније острво Малих Антила. Највиши врх је Моунт Хилаби (340м). Главни град је Бриџтаун.

Историја

Споменик Буси у Бриџтауну. Буса је предводио највећи устанак робова у историји Барбадоса.

Археолошка истраживања сугеришу да је Барбадос могао бити настањен још око 1600. п. н. е. Први поуздани докази о трајном људском насељавању датирају из прве половине 4. века п. н. е. када су Барбадос населили припадници народа Аравак. Касније су се на Барбадосу населили Кариби, а чији се број из никад објашњених разлога нагло смањио око 1200. Средином 16. века острво су накратко заузели Португалци, али су га убрзо напустили. Енглески поморац Хенри Пауел је пак 1625. године острво пронашао ненастањен и прогласио га је енглеском територијом. Године 1627. је основано прво стално насеље, а под енглеском, а касније британском влашћу ће остати неколико следећих векова, поставши једино карипско острво које никада није мењало власника током колонијалних ратова. Од средине 17. века на острву се узгаја шећерна трска, што је довело до масовног увоза робова из Африке, због чега су црнци тада постали већинско становништво. Године 1816. на острву је избио велики устанак робова, а неколико деценија касније ропство на Барбадосу је укинуто. У 20. веку на Барбадосу настаје покрет за локалну самоуправу, односно право гласа сиромашних грађана. Опште право гласа је уведено 1951. и Барбадос је добио локалну владу. Од 1958. до 1962. је био члан Западноиндијске федерације. Године 1966. је у споразуму с британском владом проглашена независност. Барбадос је остао члан Комонвелта везан с бившом матицом преко персоналне уније као комонвелтско краљевство.

Спољашње везе

• Званична презентација владе Барбадоса
• Званична презентација парламента Барбадоса
• Туристичка енциклопедија
• Централна банка Барбадоса
• Све о Барбадосу - Министарство иностраних послова
• Знаменитости Барбадоса