Соломонова Острва

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 8° 0' ЈГШ, 159° 11' ИГД

Соломонова Острва
Solomon Islands
Flag of the Solomon Islands.svg
Coat of arms of the Solomon Islands.svg

Крилатица:
To Lead is to Serve
Химна:
God Save Our Solomon Islands
{{{alt}}}
Главни град Хонијара
Службени језик енглески
Владавина
 — Краљица Елизабета II
 — Премијер Манасе Дамукана Согаваре
 — Генерални гувернер Френк Кабуи
Историја
Независност 7. јул 1978.
Географија
Површина
 — укупно 28.896 km2(142)
 — вода (%) 3,2 %
Становништво
 — 2013. 581.344 [1](169)
 — густина 17/km2
Економија
Валута соломонски долар
 — стоти део валуте 100 цента
Остале информације
Временска зона UTC 
Интернет домен ‍.sb‍
Позивни број +677

Соломонова Острва (енгл. Solomon Islands), позната и као Соломонска Острва или Соломони, су острвска држава у југозападном Пацифику. Прецизније, налази се у Меланежанском архипелагу[2] у Океанији, источно од Нове Гвинеје.

Ова острва су вулканског порекла. Највећа острва су Гвадалканал (највиши врх 2.335 метара), Санта Изабел, Макира, Малајта, Нова Џорџија, Чоизел, а ту су и 992 мања острва и атоли. Брдовита острва су покривена тропском вегетацијом. Утицај океана доприноси благој клими.

Етнички, 94,5 % становништва су Меланежани, 3 % Полинежани, а 1,2 % Микронежани. Поред њих, на острвима живи и мањи број Кинеза, Индуса и Европљана. У широкој употреби су језици ток писин и бислама.

Соломонова острва су члан Комонвелта. Најближа суседна острва су Науру, Кирибати, Тувалу, Фиџи и Вануату.

Историја[уреди]

Шпанац Алваро од Мендање открио је архипелаг 1568. године. Бугневил и Антрасто дошли су на ова острва два века касније. Северна острва била су под немачким протекторатом од 1885. године, али, после замене за вулкански архипелаг Самоа, Велика Британија је 1893. године проширила своју власт на читав архипелаг. Током Првог светског рата заузела их је Аустралија. Јапанци су заузели и окупирали Соломонова острва 1942. године, која су постала, посебно Гвадалканал, поприште крваве борбе све до 1945. године. Од 1945. године острва су протекторат УН под аустралијском управом. Архипелаг је широку самоуправу добио 1976, а независност 1978. године.[3] Од тада, Соломонова острва су релативно политички стабилна. Владе, са двојицом председника који су дуго смењивали, Питером Кенилореа (1978—1981 и 1984-1986) и Соломоном Мамалони (1981—1984 и 1989-1993 и 1994-1997), усмеравале су своју политику развоја зависно од њихове концепције меланезијског културног национализма. Оваква политика ипак није допринела смањењу разлика међу острвима на овом архипелагу. Соломонска острва су веома активна на регионалној сцени Јужног Пацифика. Група звана „ меланезијско копље“ , коју чине Соломонска острва, Папуа Нова Гвинеја и Вануату, основана је 1986. године са циљем да боље брани став Меланежана, на иницијативу Соломонских острва.

Земљотреси[уреди]

2. априла 2007. године острва је погодио велики земљотрес праћен цунамијем. Први извештаји указивали су на то да је цунами, који је углавном утицао на острвце Гизо, био висок неколико метара. Цунами је изазвао земљотрес јачине 8.0 степени Рихтерове скале, са хипоцентром удаљеним 349 километара од престонице Соломонових Острва, Хонијаре, са епицентром на дубини од 10 километара.[4]

Према Геолошком Институту САД, земљотрес се догодио у 20:39:56 UTC, у недељу, 1. априла 2007. године. Од почетног земљотреса, па до 22:00:00 UTC у четвртак, 4. априла, у региону је забележено још 44 накнадних удара магнитуде 5.0 или јаче. Број погинулих као последица цунамија и земљотреса је најмање 52 човека, а цунами је разорио најмање 900 домова и оставио на хиљаде људи без крова над главом.[5]

Још једном, 6. фебруара 2013. године, Соломонова Острва погодио је земљотрес јачине 8.0 степени Рихтерове скале, када је срушен велики број кућа и огроман број жртава остао је неидентификован. Земљортрес је изазвао цунами висине 1,5 м. Недељу дана након катастрофе, документован је низ других потреса на острву Санта Круз јачине од 6.0 степени.

Дана 12. априла 2014. земљотрес јачине 7.6 степени магнитуде регистрован је на Соломоновим Острвима.[6]

10. јула 2015. године још један земљотрес је погодио архипелаг, овога пута јачине 6.9 степени Рихтерове скале.[7]

Природне одлике[уреди]

Поглед на Соломонова Острва

Држава Соломонова Острва обухвата већину острва истоименог архипелага. Састоји се од неколико већих и великог броја мањих острва и острваца. Смештена су источно од Папуа Нове Гвинеје. Острва леже између 5° и 13° јужне географске ширине и између 155° и 169° источне географске дужине. Удаљеност између најзападнијих и најисточнијих острва је око 1.500 километара. Архипелаг Санта Круз и атол Јава удаљени су око 500 километара југоисточно од главне острвске групе. Већа острва су вулканског порекла и планинска, а мања су грађена од коралних кречњака. Кратке реке богате су водом, а густе тропске шуме покривају 9/10 територије државе.[3]

Клима[уреди]

Клима је топла тропска с малим температурним колебањима. Просечна годишња температура износи 26,5 °C. Период између јуна и августа је најхладнији део године. Иако годишња доба нису изражена, североисточни ветрови који дувају од новембра до априла доносе велике количине падавина и повремене олује или циклоне. Падавине су врло обилне, понекад с више од 7.000 милиметара годишње. Просечна годишња количина падавина износи 3.050 милиметара.

Екологија[уреди]

Архипелаг је састављен од два различита екорегиона. Већина острва представљају део прашумског екорегиона. Острва Санта Круз су део екорегиона кишних шума Вануатуа, заједно са суседним архипелагом Вануату. Квалитет земљишта креће се од изузетно богатог, вулканског (постоје вулкани са различитим степеном активности на неким већим острвима) до релативно неплодног кречњака. На архипелагу расту више од 230 врста орхидеја и другог тропског цвећа које додатно улепшава пејзаж.

Становништво[уреди]

Зграда Националног парламента Соломонових Острва

Према подацима из 2006. године, Соломонова Острва су имала 552.438 становника,[8] а просечна густина насељености је била веома мала, свега 16 становника по квадратном километру. Од укупног броја становника, 21 % њих живи у градовима, док остатак представља сеоско становништво.[3]

Етничке групе[уреди]

Најбројнији становници су Меланежани (94,5 %). Од осталих етничких група, најзначајнији су Полинежани (3 %) и Микронежани (1,2 %). На острвима живи и неколико хиљада Кинеза.[9]

Привреда[уреди]

Највећи број становника бави се пољопривредом и риболовом. Највише се гаје кокосова и уљна палма, а за исхрану домаћег становништва најважнији су слатки кромпир (батата), маниок и пиринач. Остале привредне гране укључују цеђење палминог уља, конзервирање рибе, пилане, прехрану, дуван и безалкохолна пића. У рударству се истичу налазишта злата, сребра, бакарне руде, фосфата и боксита. Значајна је експлоатација шума. Риба, рибље прерађевине и дрво доносе ¾ прихода од извоза.[3]

Новчана јединица Соломонових Острва је соломонски долар (SBD). Просечан БДП по становнику 2004. године износио је 800 америчких долара.

Религија[уреди]

Доминантна религија је хришћанство, чак 92 % укупне популације, од чега су 35 % меланезијски англиканци, 19 % католици, 17 % евангелисти, а 5 % становништва се и даље придржава абориџинских веровања.

Поред хришћана, има и муслимана, јеховиних сведока и припадника Цркве Исуса Христа светаца последњег дана. Према најновијим истраживањима, муслимана има свега 350.[10]

Образовање[уреди]

Ученици школе у селу Туо, острво Фенуалоа

Образовање на Соломоновим Острвима није обавезно, тако да само 60 % деце школског узраста има приступ основном образовању.[11][12]

Од 1990. до 1994. године забележен је пораст броја уписане деце у основну школу од 84,5 % на 96,6 %,[11] међутим, повећање броја уписане деце у школу не значи да она и похађају исту и да стичу основно образовање.[11]

Напори и планови направљени од стране Одељења за образовање и развој људских ресурса за проширење образовних установа и повећање уписа отежани су због недостатка финансијских средстава, погрешних програма обуке наставника, слабе координације програма, као и због неуспеха владе да плати наставницима.[11] Проценат буџета владе издвојен за образовање 1998. године био је 9,7 %, што је много мање неголи 1990. године, када је било издвојено 13,2 %.[11]

Ниво образовања мушке деце већи је у односу на женску децу.[12] Универзитет Јужног Пацифика има кампус на Соломоновим Острвима, а и Универзитет Папуа Нове Гвинеје има своје упориште на острву Гвадалканал.[13]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, год. 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.
  4. "Solomon Islands earthquake and tsunami", Breaking Legal News – International, 4 March 2007
  5. "Aid reaches tsunami-hit Solomons", BBC News, 3 April 2007
  6. Earthquake hits near Solomon Islands, BBC News, 13 April 2014
  7. [2], Aljazeera, 10 July 2015
  8. CIA World Factbook. Country profile: Solomon Islands. Retrieved 21 October 2006.
  9. Spiller, Penny: "Riots highlight Chinese tensions", BBC News, Friday, 21 April 2006, 18:57 GMT
  10. „International Religious Freedom Report 2007”. State.gov. 14. 09. 2007. Приступљено 18. 06. 2012. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 "Solomon Islands". 2001 Findings on the Worst Forms of Child Labor. Bureau of International Labor Affairs, United States Department of Labor (2002). This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  12. 12,0 12,1 „Solomon Islands Population Characteristics” (PDF). Приступљено 7. 07. 2011. 
  13. Home. USP. Retrieved 24 September 2010.

Литература[уреди]

Лексикон држава света / [уредник Радивоје Микић ; географске карте Миладин Анђелић, Петар Куртовић, Јово Куртовић. Београд: Политика: Народна књига, 2006 (Београд : Алфа). ISBN 978-86-331-2757-8 (НК) 987-86-331-2757-6 !

Спољашње везе[уреди]