Тувалу

Из Википедије, слободне енциклопедије

Административна подела[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.


Тувалу
Tuvalu
Flag of Tuvalu.svg
Coat of arms of Tuvalu.svg

Крилатица:
Tuvalu mo te Atua
Химна:
Tuvalu mo te Atua
{{{alt}}}
Главни град Фунафути
Службени језик тувалуански, енглески
Владавина
Облик државе Парламентарна демократија
 — Краљица Елизабета II
 — Премијер Енеле Сопоага
 — Генерални гувернер Јакоба Италели
Историја
Независност 1. октобар 1978.
Географија
Површина
 — укупно 26 km2(226)
Становништво
 — 2013. 11.323 [1](229)
 — густина 475,88/km2
Економија
Валута тувалуански долар
аустралијски долар
Остале информације
Временска зона UTC UTC +12
Интернет домен .tv
Позивни број +688

Тувалу је острвска држава у појасу Полинезије[2] у Океанији. По површини од 26 km², Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника имају само Ватикан и Науру.

Ова територија је раније била позната под именом Острва Елис, Одвојила се референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекла независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.

Историја[уреди]

Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.

Становништво[уреди]

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.

Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.

Привреда[уреди]

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.

Клима[уреди]

Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 степени; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

Тувалу у свету[уреди]

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.


Међународни односи[уреди]

Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.

Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.

Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.

Административне области[уреди]

Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва:

  1. Фунафути
  2. Нанумеа
  3. Нуи
  4. Нукуфетау
  5. Никулеле
  6. Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва:

  1. Нанумага
  2. Ниулакита
  3. Ниутао
Острва Тувалу
Атол/Острво Главно
насеље
Земљишна
површина
(km²)
Укупна
површина
(km²)
Популација.
(c. 2002)
Број острва
и острваца
Број
насеља
Атоли
Фунафути Вајаку 2,40 277 4 492 30 9
Нанумеа Лолуа 3,87 22 664 6 5
Нуји Танраке 2,83 17 548 21 4
Нукуфетау Сававе 2,99 145 586 33 2
Нукулеле Фангауа 1,82 43 393 15 2
Вајтапу Асау 5,60 10 1 591 9 7
Острва
Нануманга Тонга 3,00 3,00 589 51) 2
Ниулакита Ниулакита 0,40 0,40 35 1 1
Ниутао Кулија 2,53 2,53 663 41) 2
Тувалу Ваиаку 25,44 520 9 561 124 34  
1) Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]