Могила (Витина) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19: | Ред 19: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Могила је насеље у крају званом "Горња Морава", и положено је на левој обали реке Мораве. У месту је 26. априла 1900. године, митрополит Дионизије освештао православну цркву грађену на брду изнад села, посвећену Св. великомученику Теодору. Дијецезан је пожелео да на тако лепом месту са којег се пружа диван поглед, остане два дана. Конак му је дао газда Риста Бусић код себе. |
Могила је насеље у крају званом "Горња Морава", и положено је на левој обали реке Мораве. У месту је 26. априла 1900. године, митрополит Дионизије освештао православну цркву грађену на брду изнад села, посвећену Св. великомученику Теодору. Дијецезан је пожелео да на тако лепом месту са којег се пружа диван поглед, остане два дана. Конак му је дао газда Риста Бусић код себе.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref> |
||
== Порекло становништва по родовима == |
== Порекло становништва по родовима == |
Верзија на датум 21. април 2018. у 20:20
Могила | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскопоморавски |
Општина | Витина |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 24′ 16″ С; 21° 22′ 56″ И / 42.4044° С; 21.3821° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 630 m |
Могила је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Село је у равници око брда и поред реке Гранчарке, налази се 3 км североисточно од Витине.
Историја
Могила је насеље у крају званом "Горња Морава", и положено је на левој обали реке Мораве. У месту је 26. априла 1900. године, митрополит Дионизије освештао православну цркву грађену на брду изнад села, посвећену Св. великомученику Теодору. Дијецезан је пожелео да на тако лепом месту са којег се пружа диван поглед, остане два дана. Конак му је дао газда Риста Бусић код себе.[1]
Порекло становништва по родовима
Српски родови:
- Нојкићи (3 k., Св. Вартоломије), староседеоци.
- Ђузићи (8 k., Ђурђиц), староседеоци.
- Терзићи (16 k., Св. Вартоломије), староседеоци.
- Трлаковићи (19 k., Св. Врачи), староседеоци.
- Пржићи (17 к.,св Екатарина Велика) Брест (Брест-Скопље) Пржићи своје корене вуку из Грчке из Солуна одатле им је и крсна слава, из Бреста у Македонији пребегли су 1829. године због крвне освете од Турака
Родови православних Рома:
- И род муслиманских Рома: Бајрини (3 k.).
Поисламљени Срби:
- Читачи (6 k.). У ислам прешли још пре досељења Албанаца у Горњу Мораву. У првој половини XVIII века пресељени из Врбовца. А по досељењу Албанаца у ово село и уопште на Косово, поарбанашени су и приступили су албанском фису Тсач.
Албански родови:
- Досељени средином XVIII века из Малесије у Албанији.
Референце
Спољашње везе
- СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) srbinaokup.info (језик: српски)