Житиње (Витина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Житиње
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Витина
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°24′16″ СГШ; 21°22′20″ ИГД / 42.4044° СГШ; 21.3722° ИГД / 42.4044; 21.3722Координате: 42°24′16″ СГШ; 21°22′20″ ИГД / 42.4044° СГШ; 21.3722° ИГД / 42.4044; 21.3722
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 535 м
Житиње на мапи Србије
Житиње
Житиње
Остали подаци
Регистарска ознака GL

Житиње (алб. Zhiti) је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Житиње површине 875 ha. Житиње се налази у Горњој Морави, недалеко од Витине. По турском попису из 1455. године у селу је било 25 српских домова. Село је имало цркву посвећену Светој Богородици, која је разрушена. На њеним темељима је 1890. године подигнута нова црква Св. Тројице. Поред сеоске реке налазе се рушевине још једне цркве, која је била посвећена или Св. Николи, или Св. Тројици.

У селу нема више Срба, сви Срби су етнички очишћени крајем Јули 1999. године, од стране Албанаца, неколико мештана је убијено и све српске куће су најпре опљачкане, а затим спаљене и порушене. До 1999. године, село је бројало око 140 српских кућа. У селу су убијени: Васиљковић Петар, Ђорић Спасоје, Станковић Властимир и Аксић Милица.

Демографија[уреди]

Насеље има мешовит етнички састав. Број становника на пописима:

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци датирају из 1929. године)[1]

Српски родови:

Српска презимена која су се јављала у селу:

  • Аксић, Антић, Арсић, Васиљковић, Димић, Ђорић, Живковић, Зафировић, Илић, Јаковљевић, Кецић, Костић, Максимовић, Марјановић, Мисирлиовски, Михајловић, Павић, Перић, Петковић, Савић, Спасић, Стајић, Станишић, Станковић, Станојевић, Трнић, Урошевић и друга.

Род православних Рома:

  • Недељковић (1 кућа, раније св. Василије, сада св. Никола); пресељени из Клокота 1924. године.

Поисламљени и поарбанашени Срби:

  • Од рода Гегића две су куће прешле у ислам око 1860. године и ушле у Фис Тсач.
  • Од рода Крстића три су куће прешле у ислам око 1860. године. Поисламљене и поарбанашене Крстиће зову још и Рамини по новом имену Рама које је приликом преласка у ислам узео Јова Крстић, и ови су ушли у Фис Тсач.

Албански родови:

Референце[уреди]

  1. Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. Атанасије Урошевић: Горња Морава и Изморник

Види још[уреди]