Бинач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бинач
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Витина
Становништво
Становништво
Положај
Координате 42°17′58″ СГШ; 21°21′51″ ИГД / 42.2994° СГШ; 21.3642° ИГД / 42.2994; 21.3642Координате: 42°17′58″ СГШ; 21°21′51″ ИГД / 42.2994° СГШ; 21.3642° ИГД / 42.2994; 21.3642
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 623 m
Бинач на мапи Србије
Бинач
Бинач
Бинач на мапи Србије

Бинач (алб. Binçe) је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бинач површине 1.236 ha. Село Бинач код Витине се први пут помиње 1019. године, у повељи византијског цара Василија II. Претпоставља се да је у то време седиште епископије био манастир Св. Арханђела Михаила, познат као манастир Бинач. Последњег духовника овог манастира су 1867. године заклали Албанци у његовој манастирској ћелији,[тражи се извор] а манастирску земљу су присвојили. Данашњи манастирски комплекс има цркву скромних димензија, конаке и звонару. Очуван је млађи слој живописа из 16. века, а од вредних предмета једна кадионица из 14. века. У манастиру бораве 2 или 3 монахиње. У селу и околини се налазе остаци цркава Св. Петке, Св. Стефана и Св. Николе.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1929[1]

Српски родови:

  • Шорлићи (13 кућа.), Ђурићи (8 кућа.), Илићи (9 кућа.) и Милкићи (10 кућа.), сви славе Св. Николу; досељени из Бреста код Скопља), одмах после Мирчевића.
  • Цајкићи (1 кућа.) и Мирановићи (1 кућа.), досељени заједно са горњим родовима из Бреста. За Цајкиће и Мирановиће која су у Бресту били један род вели се, да су старином из Бинача, из овог села, и да је нека њихова баба, која је издала град Турцима, из њиховог рода. Због тога се држи да су они проклети те никако не могу да имају више од две куће.
  • Дафинићи (3 k., Св. Петка), досељени око 1830. године из Жегре као момци.
  • Мулић (1 k.), пресељени из Ранилуга у Гњилану око 1860. године, а 1913. године досељен у Бинач као бакалин и механџија.

Родови Хрвата католика:

  • Лукићи (4 k.), Балабан (3 k.), славе Св. Николу и Св. Франциска, пресељени из Врнавокола 1895. год. Издају се за фис Гаш.
  • Шашарци (3 k., Велика Госпођа), пресељени из Шашара око 1860. год. Издају се за фис Бериш. Старином из Босне.

Родови Албанаца католика:

  • Додићи (4 k.), Симоновићи (2 k.), Нујић (4 k.) и Куртовићи (5 k.), сви од фиса Соп. Досељени око 1750. године из Малесије у Албанији као католици, потом прешли у ислам, али га привидно исповедовали. Пред крај прве половине 19. века су се испоњили за католике и били интернирани као ови из Стубле. Из привидног ислама су остала и презимена родова Нујића и Куртовића.

Род Албанаца муслимана:

Род Рома муслимана:

  • Брајини (3 k.); као ковачи сељакају се по селима Горње Мораве.

Демографија[уреди]

Насеље има мешовит етнички састав.

Број становника на пописима:

Референце[уреди]

  1. Подаци: „Насеље“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник