Клокот (Витина)

Клокот
Клокот;
	; (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Витина
Становништво
— 2011.	1.064 (по косовским подацима)
Географске карактеристике
Координате	42° 22′ 17″ С; 21° 22′ 28″ И / 42.37137° С; 21.37448° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Клокот Клокот на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	GL

Клокот (алб. Kllokoti или Kllokot) је село у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Према подацима пописа 2011. године (по косовским подацима), у Клокоту је пописано 1.064 лица.^[1]

Село Клокот је седиште истоимене Унмикове општине Клокот издвојене из општине Витина.

У селу се налази црква Св. Петке.

Историја

Поред села се почетком 20. века налазио извор киселе воде, добре за пиће.^[2]

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године^[3]:

Српски родови:

Караџићи (3 куће, слава Св. Никола); старином су као и њихов род Караџинци у Партешу. Ови су први побили колац у селу, досељени око 1780. године.
Торлићи (7 куће, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби.
Стамболићи (2 куће, Св. Никола); сродили су се са Торлићима па их и урачунавају у њихов род. Старином су из Горње Слатине. Презиме добили што су по ферману из Стамбола владали у Слатини.
Здравковићи (3 куће, Св. Никола). Пресељени из Цернице код Гњилана око 1835. године.
Могиљанци (1 кућа, Св. Вартоломеј). Пресељени око 1835. године из Могиле као слуге. Потичу од рода Терзића у Могили.
Лискановићи (2 куће, Св. Богородица); исељени око 1830. године из Дебелде. Живели су у Подгорцу и у Врбовцу, а у Клокот прешли на чифлук око 1840. године.
Сиринићани (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином из Севца у Сиринићкој Жупи, одакле су око 1840. године, бавећи се са овцама на паши у Горњој Морави, купили имање у Клокоту и настанили се.
Цацини (1 кућа, Св. Врачи). Пресељени око 1840. године из Липовице код Гњилана бежећи испред Арбанаса.
Бургијини (6 куће, Св. Јован). Око 1830. године исељени из Дебелдеја испред Арбанаса инастанили се у Подгорцу. И одатле су побегли из истог разлога и потом су живели у Пожарању и Чифлаку. У Клокоту су се настанили око 1850. године на купљеном имању.
Грнчарци (4 куће, Св. Никола). Пресељени из Грнчара око 1860. године. Пре тога су живели у Врбовцу, али још раније су живели у Пожарању, где су им муслимани заузели имање. Старином су од Дебра у Македонији.
Ценић (1 кућа, Св. Никола). Пресељени око 1870. године из Горње Слатине као слуге.
Чифлачани (4 куће, Св. Арханђео). Пресељени из Чифлака око 1870. године на купљено имање.
Чичанци (3 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Смире, као и њихови сродници у Трпезе, одакле су исељени због арбанашког зулума. Из Трпезе пресељени око 1885. године. Чичанцима их прозвали Арбанаси (чичан арбанашки: кукавац) зато што су се према Арбанасима, њиховим силеџијама, држали кукавички. Старо презиме им је Русић.
Терзић (1 кућа, Св. Игњат). Старином из Горње Славковце, живели су као велики богаташи у Трпезу, где су им муслимани притиснули имање, потом били слуге у Чифлаку, а у Клокот насељени опет као слуге око 1895. године.
Живкини (2 куће, Св. Никола). Старином из околине Косовске Каменице. Из Трпеза пресељени око 1900. године.
Кисини (3 куће, Св. Никола). Пресељени као слуге из Пожарања око 1905. године.

Родови православних Рома:

Сви су по даљој старини из околних места, осим једне породице која је досељена из Куманова. Укупно их је било 15 кућа.

Становништво

Демографија^[4]
Година	Становника

Види још

Насељена места у Србији

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

^ Резултати пописа становништва на Косову и Метохији
^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 171, 172 и 173 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) srbinaokup.info (језик: српски)

[1] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

[ш-2] Резултати пописа становништва на Косову и Метохији

[3] "Цариградски гласник", Цариград 1900. године

[4] Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 171, 172 и 173 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]

[5] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[н. 1]

[1]

[2]

[3]

[4]