Косовскопоморавски управни округ
| Косовскопоморавски управни округ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Косово и Метохија |
| Историјске области | Косово |
| Админ. центар | Гњилане |
| — број ст. | 217.726 |
| Општине и градови | 4 |
Косовскопоморавски управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у граду Гњилану, али окружна управа је почевши од 1999. године измештена и потом се налазила у оближњем Шилову.
Косовскопоморавски управни округ обухвата општине:
- Општина Витина - седиште Витина
- Општина Гњилане - седиште Гњилане
- Општина Косовска Каменица - седиште Косовска Каменица
- Општина Ново Брдо - седиште Бостане
Историја
[уреди | уреди извор]Након ослобођења од османске власти (1912) и укључивања у састав Краљевине Србије, на ширем подручју Косовског Поморавља формиран је Гњилански срез, који је био у саставу тадашњег Косовског округа са седиштем у Приштини. Такво стање задржано је и за време Краљевине СХС, све до 1922 године, када је Гњилански срез ушао у састав новостворене Врањске области. Наредна административна промена извршена је 1929. године, када је целокупан Гњилански срез ушао у састав новостворене Вардарске бановине, а такво стање је задржано све до 1941. године.[1][2][3]
Данашњи Косовскопоморавски округ установљен је уредбом Владе Републике Србије од 29. јануара 1992. године,[4] која је прописивала делокруг и начин вођења свих оних послова државне управе које министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним огранцима државне власти. Према тој уредби, Косовскопоморавски округ је обухватао четири општине: Витина, Гњилане, Косовска Каменица, Ново Брдо. Према уредби Владе Републике Србије од 23. фебруара 2006. године, окрузи мењају назив у управни окрузи.[5]
На подручјима која су ушла у састав Косовскопоморавског округа живело је укупно 217.726 становника. Током новије историје, првобитни етнички састав становништва на том простору знатно се променио, тако да након исељавања и протеривања Срба велику већину становништва на подручју Косовскопоморавског округа данас чине Албанци.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Љушић 2001.
- ^ Димић 2001.
- ^ Ристановић 2012, стр. 171-194.
- ^ Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 3/1992)
- ^ Уредба о управним окрузима (Службени гласник Републике Србије, бр. 15 од 27. фебруара 2006. године)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Гинић, Иванка (1955). Административно-територијалне промене у НР Србији од 1834-1954 године (PDF). Београд: Завод за статистику НР Србије. Архивирано из оригинала 07. 06. 2021. г. Приступљено 19. 05. 2025.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 19. 05. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
