Алгол (звезда) — разлика између измена
м ciscenje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
== Променљивост сјаја == |
== Променљивост сјаја == |
||
Алгол је још у [[античка Грчка|старој Грчкој]] био познат као „демонска звезда“, тако да је највероватније била позната варијабилност његовог сјаја.<ref name="eaa" /> Ипак, у савременом смислу, [[Ђеминијано Монтанари]] је својим посматрањима [[1669]]. године утврдио променљивост сјаја Алгола. [[Џон Гудрик]] је [[1782]]. измерио и период између два минимума — 2,867 дана. Идеја да Алгол чине две зведе, од којих она слабијег сјаја повремено помрачује главну звезду је постепено прихваћена, а своју коначну потврду је добила [[1889]]. године, када је [[Херман Фогел]] показао да је период којим варира радијална брзина Алгола једнак периоду смањења сјаја.<ref name="pae">{{Cite book|title=Philip's Astronomy Encyclopedia | publisher=Philip's |year=2002 |isbn=978-0-540-07863-9 | editor-last=Moore|editor-first=Patrick| language = {{ен}} |pages=427}}</ref> Читав процес, од почетка опадања сјаја до повратка на уобичајену вредност, траје свега неколико сати.<ref name="kaler">{{cite web|url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/algol.html | title=Algol | accessdate=22. |
Алгол је још у [[античка Грчка|старој Грчкој]] био познат као „демонска звезда“, тако да је највероватније била позната варијабилност његовог сјаја.<ref name="eaa" /> Ипак, у савременом смислу, [[Ђеминијано Монтанари]] је својим посматрањима [[1669]]. године утврдио променљивост сјаја Алгола. [[Џон Гудрик]] је [[1782]]. измерио и период између два минимума — 2,867 дана. Идеја да Алгол чине две зведе, од којих она слабијег сјаја повремено помрачује главну звезду је постепено прихваћена, а своју коначну потврду је добила [[1889]]. године, када је [[Херман Фогел]] показао да је период којим варира радијална брзина Алгола једнак периоду смањења сјаја.<ref name="pae">{{Cite book|title=Philip's Astronomy Encyclopedia | publisher=Philip's |year=2002 |isbn=978-0-540-07863-9 | editor-last=Moore|editor-first=Patrick| language = {{ен}} |pages=427}}</ref> Читав процес, од почетка опадања сјаја до повратка на уобичајену вредност, траје свега неколико сати.<ref name="kaler">{{cite web|url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/algol.html | title=Algol | accessdate=22. 1. 2013. |last=Kaler|first=Jim|pages=}}</ref> |
||
Алгол има два минимума сјаја: примарни минимум се дешава када мање сјајна звезда заклони сјајнију, и видљив је голим оком ([[привидна звездана величина|магнитуда]] пада са 2,1 на 3,4); док се секундарни минимум јавља када сјајнија звезда заклони мање сјајну, али се тада магнитуда смањује за свега 0,06. Непосредно пре и после секундарног минимума долази до благог повећања магнитуде, што се објашњава рефлексијом светлости сјајније компоненте о слабију.<ref name="pae" /> |
Алгол има два минимума сјаја: примарни минимум се дешава када мање сјајна звезда заклони сјајнију, и видљив је голим оком ([[привидна звездана величина|магнитуда]] пада са 2,1 на 3,4); док се секундарни минимум јавља када сјајнија звезда заклони мање сјајну, али се тада магнитуда смањује за свега 0,06. Непосредно пре и после секундарног минимума долази до благог повећања магнитуде, што се објашњава рефлексијом светлости сјајније компоненте о слабију.<ref name="pae" /> |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
Примарна компонента (Алгол А), видљива голим оком ([[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,12) је звезда [[главни низ|главног низа]], [[харвардска спектрална класификација|спектралне класе]] B8V, 100 пута луминознија од [[Сунце|Сунца]]<ref name="pae" /> (180 пута ако се посматра и зрачење у [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом]] делу [[спектар зрачења|спектра]]<ref name="kaler" />). Радијус Алгола А износи 2,89 радијуса Сунца, а маса 3,7 маса Сунца.<ref name="eaa" /> |
Примарна компонента (Алгол А), видљива голим оком ([[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,12) је звезда [[главни низ|главног низа]], [[харвардска спектрална класификација|спектралне класе]] B8V, 100 пута луминознија од [[Сунце|Сунца]]<ref name="pae" /> (180 пута ако се посматра и зрачење у [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом]] делу [[спектар зрачења|спектра]]<ref name="kaler" />). Радијус Алгола А износи 2,89 радијуса Сунца, а маса 3,7 маса Сунца.<ref name="eaa" /> |
||
== Секундарна компонента == |
== Секундарна компонента == |
||
Секундарна компонента (Алгол B) је субџин спектралне класе K0IV, магнитуде 12,7.<ref name="simbad b">{{cite web|url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+b | title=ALGOL B -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. |
Секундарна компонента (Алгол B) је субџин спектралне класе K0IV, магнитуде 12,7.<ref name="simbad b">{{cite web|url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+b | title=ALGOL B -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. 1. 2013.}}</ref> Алгол B је мање масе од Алгола А (0,81 маса Сунца) а даље је одмакла у [[Zvezdana evolucija|еволуционом]] смислу, што је дуго представљало енигму, јер масивније звезде брже еволуирају. Међутим, детаљним анализама је утврђено да је А звезда у почетку имала масу 2,5 маса Сунца, а B компонента 2,8, те да је током еволуције секундарна компонента одбацила своје спољашње слојеве, које је делимично преузела А звезда, а материјал масе око 0,8 маса Сунца је изгубљен.<ref name="eaa" /><ref name="kaler" /> |
||
Алгол A и B су чине близак двојни систем (удаљени су свега 0,05 [[Астрономска јединица|АЈ]]<ref name="kaler" /> |
Алгол A и B су чине близак двојни систем (удаљени су свега 0,05 [[Астрономска јединица|АЈ]]<ref name="kaler" /> |
||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
Трећа компонента, Алгол C, је откривена када је установљено да се период између два примарна минимума мења са временом. Установљено је да је период ове варијације око 680 дана. [[Руси|Руски]] [[астроном]] [[Аристарх Белополски]] је [[1906]]. године потврдио постојање Алгола C када је установио да варијације у спектралним линијама Алгола које потичу од промене у радијалној брзини такође имају период од 1,862 године суперпониран на основни период од 2,867 дана.<ref name="pae" /> |
Трећа компонента, Алгол C, је откривена када је установљено да се период између два примарна минимума мења са временом. Установљено је да је период ове варијације око 680 дана. [[Руси|Руски]] [[астроном]] [[Аристарх Белополски]] је [[1906]]. године потврдио постојање Алгола C када је установио да варијације у спектралним линијама Алгола које потичу од промене у радијалној брзини такође имају период од 1,862 године суперпониран на основни период од 2,867 дана.<ref name="pae" /> |
||
Алгол C је звезда магнитуде 12,5, спектралне класе A7m.<ref name="simbad c">{{cite web|url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+c | title=ALGOL C -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. |
Алгол C је звезда магнитуде 12,5, спектралне класе A7m.<ref name="simbad c">{{cite web|url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+c | title=ALGOL C -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. 1. 2013.}}</ref> Масе 1,8 Сунчевих маса, Алгол C се налази на приближно 3 АЈ од Алгола А и B<ref name="kaler" />, што — посматрано са Земље — никад не износи више од 0”,1, због чега се не може разлучити визуелним методама.<ref name="pae" /> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Списак звезда по сјају]] |
* [[Списак звезда по сјају]] |
||
Верзија на датум 28. март 2019. у 01:20
| Положај на небу Епоха {{{epoch}}} Равнодневница | |
|---|---|
| Сазвежђе | Персеј |
| Ректасцензија | 03h 08m 10,132s |
| Деклинација | +40° 57’ 20,33”[1] |
| Привидна магнитуда (В) | 2,12[2] (3,4 у минимуму)[3] |
| Удаљеност | 93 ly (28,5 pc) |
| Спектрална класа | B8V (Примарна компонента, в. текст)[4] Aa2: K0IV[4] Ab: A7m[4] |
| Друге ознаке | |
бета Персеја, β Per, Beta Per, 26 Persei, BD+40°673, FK5 111, GC 3733, HD 19356, HIP 14576, HR 936, PPM 46127, SAO 45864. | |
Алгол или бета Персеја (лат. β Persei, β Per) је еклипсно променљива звезда у Персеју, прототип своје класе променљивих. Алгол је трочлани звездани систем. Име звезде потиче од арапског назива Ra’s Al Ghul, и значи „глава демона“, јер представља око Медузе чију главу држи Персеј.[5]
Променљивост сјаја
Алгол је још у старој Грчкој био познат као „демонска звезда“, тако да је највероватније била позната варијабилност његовог сјаја.[5] Ипак, у савременом смислу, Ђеминијано Монтанари је својим посматрањима 1669. године утврдио променљивост сјаја Алгола. Џон Гудрик је 1782. измерио и период између два минимума — 2,867 дана. Идеја да Алгол чине две зведе, од којих она слабијег сјаја повремено помрачује главну звезду је постепено прихваћена, а своју коначну потврду је добила 1889. године, када је Херман Фогел показао да је период којим варира радијална брзина Алгола једнак периоду смањења сјаја.[6] Читав процес, од почетка опадања сјаја до повратка на уобичајену вредност, траје свега неколико сати.[7]
Алгол има два минимума сјаја: примарни минимум се дешава када мање сјајна звезда заклони сјајнију, и видљив је голим оком (магнитуда пада са 2,1 на 3,4); док се секундарни минимум јавља када сјајнија звезда заклони мање сјајну, али се тада магнитуда смањује за свега 0,06. Непосредно пре и после секундарног минимума долази до благог повећања магнитуде, што се објашњава рефлексијом светлости сјајније компоненте о слабију.[6]
Примарна компонента
Примарна компонента (Алгол А), видљива голим оком (магнитуде 2,12) је звезда главног низа, спектралне класе B8V, 100 пута луминознија од Сунца[6] (180 пута ако се посматра и зрачење у ултраљубичастом делу спектра[7]). Радијус Алгола А износи 2,89 радијуса Сунца, а маса 3,7 маса Сунца.[5]
Секундарна компонента
Секундарна компонента (Алгол B) је субџин спектралне класе K0IV, магнитуде 12,7.[8] Алгол B је мање масе од Алгола А (0,81 маса Сунца) а даље је одмакла у еволуционом смислу, што је дуго представљало енигму, јер масивније звезде брже еволуирају. Међутим, детаљним анализама је утврђено да је А звезда у почетку имала масу 2,5 маса Сунца, а B компонента 2,8, те да је током еволуције секундарна компонента одбацила своје спољашње слојеве, које је делимично преузела А звезда, а материјал масе око 0,8 маса Сунца је изгубљен.[5][7]
Алгол A и B су чине близак двојни систем (удаљени су свега 0,05 АЈ[7] ), а раван у којој се крећу је нагнута на правац посматрања под углом од 82°, тако да се звезде само делимично заклањају, посматрано са Земље. Међутим, како је луминозност Алгола B само 3 пута већа од луминозности Сунца, то је довољно за наведену промену магнитуде.[6]
Терцијарна компонента
Трећа компонента, Алгол C, је откривена када је установљено да се период између два примарна минимума мења са временом. Установљено је да је период ове варијације око 680 дана. Руски астроном Аристарх Белополски је 1906. године потврдио постојање Алгола C када је установио да варијације у спектралним линијама Алгола које потичу од промене у радијалној брзини такође имају период од 1,862 године суперпониран на основни период од 2,867 дана.[6]
Алгол C је звезда магнитуде 12,5, спектралне класе A7m.[9] Масе 1,8 Сунчевих маса, Алгол C се налази на приближно 3 АЈ од Алгола А и B[7], што — посматрано са Земље — никад не износи више од 0”,1, због чега се не може разлучити визуелним методама.[6]
Види још
Референце
- ^ Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752
. doi:10.1051/0004-6361:20078357.
- ^ Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D.
- ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally Published In: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S.
- ^ а б в Lestrade, Jean-Francois; Phillips, Robert B.; Hodges, Mark W.; Preston, Robert A. (1993). „VLBI astrometric identification of the radio emitting region in Algol and determination of the orientation of the close binary”. The Astrophysical Journal. 410: 808. Bibcode:1993ApJ...410..808L. ISSN 0004-637X. doi:10.1086/172798.
- ^ а б в г Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5.
- ^ а б в г д ђ Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 427. ISBN 978-0-540-07863-9.
- ^ а б в г д Kaler, Jim. „Algol”. Приступљено 22. 1. 2013.
- ^ „ALGOL B -- Star in double system”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 1. 2013.
- ^ „ALGOL C -- Star in double system”. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 29. 1. 2013.
Литература
- Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (језик: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5.
- Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (језик: енглески)). Philip's. стр. 427. ISBN 978-0-540-07863-9.
Спољашње везе
- Скрипта за рачунање времена минимума сјаја Алгола на сајт Sky & Telescope
- Алгол у SIMBAD бази података
- Алгол, демонска звезда (Earthsky Communications Inc.), укључује и анимацију која показује настанак примарног и секундарног минимума.