Бодљикаве ајкуле — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 27: Ред 27:


== Таксономија и филогенија ==
== Таксономија и филогенија ==
{{рут}}
In a study of early jawed vertebrate relationships, Davis ''et al.'' (2012) found acanthodians to be split among the two major clades [[Osteichthyes]] (bony fish) and [[Chondrichthyes]] (cartilaginous fish). The well-known acanthodian ''[[Acanthodes]]'' was placed within Osteichthyes, despite the presence of many chondrichthyan characteristics in its braincase.<ref name=DFC12>{{Cite journal|last1 = Davis|first1 = S. P.|last2 = Finarelli|first2 = J. A.|last3 = Coates|first3 = M. I.|doi = 10.1038/nature11080|title = Acanthodes and shark-like conditions in the last common ancestor of modern gnathostomes|journal = Nature|volume = 486|issue = 7402|pages = 247–50|year = 2012|pmid=22699617|bibcode = 2012Natur.486..247D}}</ref> However, a newly described Silurian [[placoderm]], ''[[Entelognathus]]'', which has jaw anatomy shared with [[bony fish]] and [[tetrapod]]s, has led to revisions of this phylogeny: acanthodians were then considered to be a paraphyletic assemblage leading to cartilaginous fish, while bony fish evolved from placoderm ancestors.<ref name="Nature">{{cite journal|url = http://www.nature.com/news/ancient-fish-face-shows-roots-of-modern-jaw-1.13823|title = Ancient fish face shows roots of modern jaw|journal = Nature|date = September 25, 2013|accessdate = September 26, 2013|archiveurl = https://web.archive.org/web/20131031034648/http://www.nature.com/news/ancient-fish-face-shows-roots-of-modern-jaw-1.13823|archivedate = 2013-10-31|doi = 10.1038/nature.2013.13823|last1 = Barford|first1 = Eliot}}</ref>


Burrow et al. 2016 provides vindication by finding chondrichthyans to be nested among Acanthodii, most closely related to ''[[Doliodus]]'' and ''[[Tamiobatis]]''.<ref>Carole Burrow; Jan den Blaauwen; Michael Newman; Robert Davidson (2016). [https://www.researchgate.net/publication/299452946_The_diplacanthid_fishes_Acanthodii_Diplacanthiformes_Diplacanthidae_from_the_Middle_Devonian_of_Scotland "The diplacanthid fishes (Acanthodii, Diplacanthiformes, Diplacanthidae) from the Middle Devonian of Scotland"]. Palaeontologia Electronica 19 (1): Article number 19.1.10A.</ref> A 2017 study of ''Doliodus'' morphology points out that it appears to display a mosaic of shark and acanthodian features, making it a [[transitional fossil]] and further reinforcing this idea.<ref>{{Cite journal|last=G.|first=Maisey, John|last2=1956-|first2=Miller, Randall F. (Randall Francis)|last3=Alan.|first3=Pradel|last4=S.|first4=Denton, John S.|last5=Allison.|first5=Bronson|last6=Philippe.|first6=Janvier|date=2017-03-10|title=Pectoral morphology in Doliodus : bridging the 'acanthodian'-chondrichthyan divide. (American Museum Novitates, no. 3875)|url=http://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/6701|language=en-US}}</ref>
У студији односа између раних кичмењака са вилицом, Дејвис -{''et al.''}- (2012) су открили да су акантоде раздвојене између две главне класе -{''[[Osteichthyes]]''}- (коштане рибе) и -{''[[Chondrichthyes]]''}- (хрскавичасте рибе). Добро познат род акантода -{''[[Acanthodes]]''}- је био смештен унутар -{''Osteichthyes''}-, упркос присуству многих хрскавичастих карактеристика у њиховим можданим оквирима.<ref name=DFC12>{{Cite journal|last1 = Davis|first1 = S. P.|last2 = Finarelli|first2 = J. A.|last3 = Coates|first3 = M. I.|doi = 10.1038/nature11080|title = Acanthodes and shark-like conditions in the last common ancestor of modern gnathostomes|journal = Nature|volume = 486|issue = 7402|pages = 247–50|year = 2012|pmid=22699617|bibcode = 2012Natur.486..247D}}</ref> Међутим, ново-описани силурски [[placoderm|плакодерм]], -{''[[Entelognathus]]''}-, који има виличну анатомију заједничку за [[кошљорибе]] и [[Kopneni kičmenjaci|тетраподе]], довео је до ревизија ове филогеније: акантоде су затим сматране парафилетичком конструкцијом која је довела до хрскавичастих риба, док су кошљорибе еволуирале из плакодермних предака.<ref name="Nature">{{cite journal|url = http://www.nature.com/news/ancient-fish-face-shows-roots-of-modern-jaw-1.13823|title = Ancient fish face shows roots of modern jaw|journal = Nature|date = September 25, 2013|accessdate = September 26, 2013|archiveurl = https://web.archive.org/web/20131031034648/http://www.nature.com/news/ancient-fish-face-shows-roots-of-modern-jaw-1.13823|archivedate = 2013-10-31|doi = 10.1038/nature.2013.13823|last1 = Barford|first1 = Eliot}}</ref> Недавна истраживања објављена 2016. године пружају подршку том ставу проналажењем припадника класе -{''Chondrichthyes''}- који се угњеждени међу -{''Acanthodii''}-, при чему су најсроднији са -{''[[Doliodus]]''}- и -{''[[Tamiobatis]]''}-.<ref>Carole Burrow; Jan den Blaauwen; Michael Newman; Robert Davidson (2016). [https://www.researchgate.net/publication/299452946_The_diplacanthid_fishes_Acanthodii_Diplacanthiformes_Diplacanthidae_from_the_Middle_Devonian_of_Scotland "The diplacanthid fishes (Acanthodii, Diplacanthiformes, Diplacanthidae) from the Middle Devonian of Scotland"]. Palaeontologia Electronica 19 (1): Article number 19.1.10A.</ref> Једна студија из 2017. године која се бавила морфологијом рода -{''Doliodus''}- напомиње да они испољавају мозаик својстава ајкуле и акантода, што их чини [[transitional fossil|прелазним фосилом]], чиме се додатно ојачава ова идеја.<ref>{{Cite journal|last=G.|first=Maisey, John|last2=1956-|first2=Miller, Randall F. (Randall Francis)|last3=Alan.|first3=Pradel|last4=S.|first4=Denton, John S. |last5=Allison.|first5=Bronson |last6=Philippe.|first6=Janvier |date=2017-03-10|title=Pectoral morphology in Doliodus : bridging the 'acanthodian'-chondrichthyan divide. (American Museum Novitates, no. 3875)|url=http://digitallibrary.amnh.org/handle/2246/6701|language=en-US}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 11. април 2019. у 04:05

Acanthodii
Временски распон: почетак Силура до Перма, 450–250 Ma
Acanthodes bronni
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Инфратип:
Класа:
Acanthodii
Редови

Climatiiformes
Ischnacanthiformes
Acanthodiformes

Бодљикаве ајкуле (акантоде или акантоди, Acanthodii) је класа изумрлих риба која има сличности и са рибама са коштаним скелетом (Osteichthyes) и са рушљорибама (Chondrichthyes).[1] По облику ова класа наликује ајкулама, али њихова покожица (епидермис) је покривена ситним ромбоидним плочицама које су сличне крљушти холостеиа. Акантоде имају хрскавичаст скелет, мада њихова пераја имају широку основу која је пуна костију. На предњем крају су ојачана са бодљама од дентина. Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током Девона слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (Gnathostomata) и јер имају јаке дентинске бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као код леђног пераја ајкула).

Представници родова Mesacanthus, Parexus, и Ischnacanthus у раном Девону

У оквиру ове класе постоје три реда: Climatiiformes (Климатиформес), Ischnacanthiformes (Исхнакантиформес) и Acanthodiformes (Акантодиформес). Climatiiformes имају оклоп на раменом делу и пуно малих оштрих бодљи, Ischnacanthiformes имају зубе спојене са вилицом, а Acanthodiformes су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији хране из воде. Постоји теорија да је вилица акантода настала од првог шкржног лука неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице. Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. Фосилизоване бодље и плочице које се налазе у седиментним стенама су често све што је остало од ове групе риба.

Бодље акантода имају посебан изглед карактеристичан за сваки род. Због тога се често користе за одређивање релативне старости седиментних стена. Бодље су ситне, са округластом базом, вратом, и равном или благо закривљеном главом ромбоидног облика. Иако се називају бодљикаве ајкуле, акантоде су настале много пре ајкула. Настале су на почетку Силура, око 50 милиона година пре него што су се појавиле прве ајкуле. Потом су акантоде заузеле и слатке воде и доживеле процват у рекама и језерима током Девона. Међутим рибе са коштаним скелетом су већ показале потенцијал да доминирају воденом средином, а њихова конкуренција је била прејака за акантоде које су изумрле током Перма (пре око 250 милиона година). Многи палеонтолози сматрају да су акантоде биле сродне претку данашњих риба са коштаним скелетом. Иако је унутрашњи скелет ових риба изграђен од хрскавице, материјал сличан коштаном ткиву је пронађен у кожи ових риба у облику густо збијених плочица. Неке плочице су биле знатно увећане и покривале су врх главе и рамени појас. Пронађен је и језичак који је покривао шкржне отворе сличан оперкулуму риба са коштаним скелетом.

Парапилетичке групе су проблематичне, јер се не може говорити управо о њиховим филогенетским везама, њиховим карактеристичним особинама и дословном изумирању.[2][3]

Таксономија и филогенија

У студији односа између раних кичмењака са вилицом, Дејвис et al. (2012) су открили да су акантоде раздвојене између две главне класе Osteichthyes (коштане рибе) и Chondrichthyes (хрскавичасте рибе). Добро познат род акантода Acanthodes је био смештен унутар Osteichthyes, упркос присуству многих хрскавичастих карактеристика у њиховим можданим оквирима.[4] Међутим, ново-описани силурски плакодерм, Entelognathus, који има виличну анатомију заједничку за кошљорибе и тетраподе, довео је до ревизија ове филогеније: акантоде су затим сматране парафилетичком конструкцијом која је довела до хрскавичастих риба, док су кошљорибе еволуирале из плакодермних предака.[5] Недавна истраживања објављена 2016. године пружају подршку том ставу проналажењем припадника класе Chondrichthyes који се угњеждени међу Acanthodii, при чему су најсроднији са Doliodus и Tamiobatis.[6] Једна студија из 2017. године која се бавила морфологијом рода Doliodus напомиње да они испољавају мозаик својстава ајкуле и акантода, што их чини прелазним фосилом, чиме се додатно ојачава ова идеја.[7]

Референце

  1. ^ A Silurian placoderm with osteichthyan-like marginal jaw bones
  2. ^ Schilhab, Theresa; Stjernfelt, Frederik; Deacon, Terrence (2012-03-26). The Symbolic Species Evolved (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 9789400723351. 
  3. ^ Villmoare, Brian (2018-01-30). „Early Homo and the role of the genus in paleoanthropology”. American Journal of Physical Anthropology (на језику: енглески). 165: 72—89. ISSN 0002-9483. PMID 29380889. doi:10.1002/ajpa.23387. 
  4. ^ Davis, S. P.; Finarelli, J. A.; Coates, M. I. (2012). „Acanthodes and shark-like conditions in the last common ancestor of modern gnathostomes”. Nature. 486 (7402): 247—50. Bibcode:2012Natur.486..247D. PMID 22699617. doi:10.1038/nature11080. 
  5. ^ Barford, Eliot (25. 9. 2013). „Ancient fish face shows roots of modern jaw”. Nature. doi:10.1038/nature.2013.13823. Архивирано из оригинала 2013-10-31. г. Приступљено 26. 9. 2013. 
  6. ^ Carole Burrow; Jan den Blaauwen; Michael Newman; Robert Davidson (2016). "The diplacanthid fishes (Acanthodii, Diplacanthiformes, Diplacanthidae) from the Middle Devonian of Scotland". Palaeontologia Electronica 19 (1): Article number 19.1.10A.
  7. ^ G., Maisey, John; 1956-, Miller, Randall F. (Randall Francis); Alan., Pradel; S., Denton, John S.; Allison., Bronson; Philippe., Janvier (2017-03-10). „Pectoral morphology in Doliodus : bridging the 'acanthodian'-chondrichthyan divide. (American Museum Novitates, no. 3875)” (на језику: енглески). 

Литература

  • Beneš, Josef (1979), Prehistoric Animals and Plants, New York: Hamlyn, ISBN 978-0-600-30341-1 
  • Janvier, Phillipe (1996), Early vertebrates, Oxford: Clarendon Press, ISBN 978-0-19-854047-2 
  • Long, John A. (1995), The Rise of Fishes: 500 Million Years of Evolution, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-4992-3 
  • Palmer, Douglas, ур. (1999), The Simon & Schuster Encyclopedia of Dinosaurs & Prehistoric Creatures. A Visual Who's Who of Prehistoric Life, New York: Simon & Schuster, ISBN 978-0-684-86411-2 

Спољашње везе