Ветрушка — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:
| status = LC
| status = LC
| status_system = iucn3.1
| status_system = iucn3.1
| status_ref = <ref name=IUCN>{{IUCN | id=22696362 |title=''Falco tinnunculus'' |assessor=BirdLife International |assessor-link=BirdLife International |version=2013.2 |year=2013|accessdate=26. 11. 2013}}</ref>
| status_ref = <ref name=IUCN>{{IUCN | id=22696362/60135269 |title=''Falco tinnunculus'' |assessor=BirdLife International |assessor-link=BirdLife International |version=2013.2 |year=2013|accessdate=26. 11. 2013}}</ref>
| image = Common kestrel falco tinnunculus.jpg
| image = Common kestrel falco tinnunculus.jpg
| image_width = 240п
| image_width = 240п

Верзија на датум 11. јун 2019. у 22:29

Обична ветрушка
Ветрушка
Научна класификација
Домен:
Натцарство:
Царство:
Потцарство:
Надтип:
Тип:
Подтип:
Инфратип:
Наткласа:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. tinnunculus
Биномно име
Falco tinnunculus
(Linnaeus, 1758)
Ареал обичне ветрушке
  У току целе године
  У току лета
  У току зиме
Синоними
  • Falco rupicolus Daudin, 1800
  • Falco tinnunculus interstictus (lapsus)

Обична ветрушка (лат. Falco tinnunculus) је дневна грабљивица, из породице соколови и рода соко.

Опис

Дугачка је 32-39 cm, са распоном крила од 65 до 82 cm. Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи део тела је код мужјака светло-кестењасте боје са црним пегама, а глава и реп сиво-плави. Женке имају црне пруге на горњем делу тела.

Распрострањење

Ова врста је веома распрострањења, тако да њен ареал обухвата скоро читаву Евроазију и Африку

Станиште

Овај соко насељава степске пределе, ободе шума али се све чешће налази у градским срединама где се гнезди на крововима високих зграда. У Београду живи око 150 парова ове птице. Има их и у Нишу на високим зградама. Као и сваки соко, ветрушка такође не гради своје гнездо већ га преотима најчешће вранама.

Исхрана

Ветрушка се храни ситним глодарима, пољским мишевима и волухарицама, а уколико њих нема ловиће ситне птице попут врабаца, сеница или штиглица. Лови на карактеристичан начин тако што лебди у ваздуху осматрајући плен на земљи а онда се нагло спушта на нижу висину, где поново застаје, да би још једном осмотрила плен а затим кренула у финални напад и коначно га уловила.

Ветрушка је веома корисна птица, јер, као и сова, градове ослобађа велике количине глодара. Процењује се да само београдске ветрушке годишње град ослободе од око десетак тона мишева и ситних глодара. Такође, будући да су у врху ланца исхране, присуство ветрушке имплицира да је животна средина и даље колико толико здрава, јер су ове грабљивице прве на удару претераног загађења, због специфичности њихове исхране.

Размножавање

Птица се гнезди у периоду од половине априла до августа. Женка ветрушке снесе пет до шест јаја, и само она лежи на њима док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.

Ветрушке у Нишу

Ветрушке су присутне и у Нишу. Један пар се настанио почетком 2017. године на тераси једне високе зграде (Душанова улица) у гнезду које су ранијих година користили голубови. Женка је снела 5 јајета од којих су три соколића преживела. Женка их храни између осталог и мишевима.[2]

Пар Ветрушки је и почетком јуна 2018. године оформио гнездо на истој тераси само на другом крају (5 m даље). Било је 6 јајета а излегло се 4 соколића.[2]

Галерија "Ветрушке у Нишу" 2017. године

Галерија "Ветрушке у Нишу" 2018. године

Референце

  1. ^ BirdLife International (2013). Falco tinnunculus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ а б (Драган Цветковић, Ниш).

Спољашње везе