Међународни празник рада — разлика између измена
Нема описа измене |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
'''Међународни празник рада''' или '''Први мај''' је [[празник]] којим припадници и симпатизери [[раднички покрет|радничког покрета]] исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.<ref> Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.</ref> |
'''Међународни празник рада''' или '''Први мај''' је [[празник]] којим припадници и симпатизери [[раднички покрет|радничког покрета]] исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.<ref> Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.</ref> |
||
Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на [[ |
Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на [[демонстрације]] радничког покрета [[1886]]. године, одржане у [[Чикаго|Чикагу]]. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на [[планета|планети]].<ref> Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.</ref> |
||
Слави се у већини земаља света.<ref> "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.</ref> |
Слави се у већини земаља света.<ref> "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.</ref> |
||
==Историја== |
== Историја == |
||
{{main|Немири на Хејмаркету}} |
{{main|Немири на Хејмаркету}} |
||
[[Датотека:HaymarketRiot-Harpers.jpg|лево|мини|200п|Најраширенија илустрација демонстрација у Чикагу, 1886. године]] |
[[Датотека:HaymarketRiot-Harpers.jpg|лево|мини|200п|Најраширенија илустрација демонстрација у Чикагу, 1886. године]] |
||
[[Датотека:Red_Carnation_NGM_XXXI_p507.jpg|десно|мини|150п|Црвени каранфил, симбол радничког бунта]] |
[[Датотека:Red_Carnation_NGM_XXXI_p507.jpg|десно|мини|150п|Црвени каранфил, симбол радничког бунта]] |
||
Као сећање на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу, [[мај]]а 1886. године, 1. мај је изабран као датум када се широм света обележава Међународни празник рада.<ref> Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers. pp. 41–43. |
Као сећање на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу, [[мај]]а 1886. године, 1. мај је изабран као датум када се широм света обележава Међународни празник рада.<ref> Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers. pp. 41–43. {{page|year=|isbn=978-0-7178-0624-9|pages=}}</ref> |
||
Замах прве индустријске револуције и [[индустријализација|индустријализације]] у [[19]]. [[век]]у обележио је немилосрдно искоришћавање [[радник|радника и радница]] од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 [[сат]]и, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом [[штрајк]]ова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo</ref><ref> "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.</ref> |
Замах прве индустријске револуције и [[индустријализација|индустријализације]] у [[19]]. [[век]]у обележио је немилосрдно искоришћавање [[радник|радника и радница]] од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 [[сат]]и, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом [[штрајк]]ова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo</ref><ref> "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.</ref> |
||
Ред 47: | Ред 47: | ||
Три године касније, [[1889]]. на првом конгресу [[Социјалистичка интернационала|Друге интернационале]] одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радништва. |
Три године касније, [[1889]]. на првом конгресу [[Социјалистичка интернационала|Друге интернационале]] одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радништва. |
||
Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у [[ |
Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у [[запад]]ним демократским земљама, деловањем све јачих [[синдикат]]а успели изборити за нешто већа права споразумевајући се са послодавцима уз посредовање [[држава|државе]], тако да су се временом смириле социјалне тензије.<ref> Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).</ref> |
||
Након [[бољшевичка револуција|бољшевичке револуције]], Први мај је постао државни празник у [[СССР]], а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите. |
Након [[бољшевичка револуција|бољшевичке револуције]], Први мај је постао државни празник у [[СССР]], а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите. |
||
Ред 59: | Ред 59: | ||
Међународни празник рада обележава се великим [[марш]]евима, [[акција]]ма и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка [[филозофија]] окупља различите политичке струје као што су [[социјалдемократија]], [[демократски социјализам]], [[марксизам]] различитих струја и [[анархизам]] различитих струја.<ref> Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge</ref><ref> "Socialism". Encyclopædia Britannica.</ref> |
Међународни празник рада обележава се великим [[марш]]евима, [[акција]]ма и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка [[филозофија]] окупља различите политичке струје као што су [[социјалдемократија]], [[демократски социјализам]], [[марксизам]] различитих струја и [[анархизам]] различитих струја.<ref> Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge</ref><ref> "Socialism". Encyclopædia Britannica.</ref> |
||
==Први мај данас== |
== Први мај данас == |
||
Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна [[људска права]] сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће [[плата|плате]], већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.<ref> "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.</ref> |
Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна [[људска права]] сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће [[плата|плате]], већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.<ref> "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.</ref> |
||
Ред 65: | Ред 65: | ||
На простору [[Западни Балкан|Западног Балкана]] обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе. |
На простору [[Западни Балкан|Западног Балкана]] обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе. |
||
==Извори== |
== Извори == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
Ред 71: | Ред 71: | ||
{{Commonscat|May Day}} |
{{Commonscat|May Day}} |
||
* [http://www.oxfordcityguide.com/MayDay2006.html May Day in Oxford 2006 - Oxford City Guide] |
* [http://www.oxfordcityguide.com/MayDay2006.html May Day in Oxford 2006 - Oxford City Guide] |
||
[[Категорија:Празници]] |
[[Категорија:Празници]] |
Верзија на датум 18. јун 2019. у 04:22
Међународни празник рада | |
---|---|
1. мај 2013. године у Бечу, Аустрија | |
Одржава се | широм света |
Тип | међународни |
Значај | Дан опште солидарности радништва Дан радника и радница Дан борбе за радна права |
Датум | 1. маја |
Учесталост | годишња |
Везани празници | Међународни дан жена |
Међународни празник рада или Први мај је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.[1]
Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године, одржане у Чикагу. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети.[2]
Слави се у већини земаља света.[3]
Историја
Као сећање на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу, маја 1886. године, 1. мај је изабран као датум када се широм света обележава Међународни празник рада.[4]
Замах прве индустријске револуције и индустријализације у 19. веку обележио је немилосрдно искоришћавање радника и радница од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 сати, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом штрајкова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – САД.[5][6]
Врхунац се догодио у Чикагу, маја 1886. године, када је на улице изашла маса од око 40.000 припадника радничког покрета истичући захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Власт је на демонстранте послала јаке полицијске снаге те је избио жестоки сукоб при чему је шест радника убијено, а њих педесетак рањено. Много је демонстраната ухваћено, а вође штрајка изведени су пред суд. Петеро их је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.[7]
Три године касније, 1889. на првом конгресу Друге интернационале одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радништва.
Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у западним демократским земљама, деловањем све јачих синдиката успели изборити за нешто већа права споразумевајући се са послодавцима уз посредовање државе, тако да су се временом смириле социјалне тензије.[8]
Након бољшевичке револуције, Први мај је постао државни празник у СССР, а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите.
Због каснијих повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом, Сједињене Америчке Државе помериле су прославу 1. маја на септембар.[9]
Након пада блока једнопартијских режима Први мај добија нову афирмацију као дан борбе за радна и људска права развојем синдикализма и настанком нове левице, која је демократска, те се противи ауторитарности.[10]
Међународни празник рада обележава се великим маршевима, акцијама и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка филозофија окупља различите политичке струје као што су социјалдемократија, демократски социјализам, марксизам различитих струја и анархизам различитих струја.[11][12]
Први мај данас
Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна људска права сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће плате, већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.[13]
На простору Западног Балкана обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе.
Извори
- ^ Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.
- ^ Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.
- ^ "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.
- ^ Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers. pp. 41–43. ISBN 978-0-7178-0624-9.
- ^ Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo
- ^ "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.
- ^ Ward, William (24 May 1886). "Letter from Captain William Ward to Inspector John Bonfield". Haymarket Affair Digital Collection. Chicago Historical Society. Retrieved 30 December 2017.
- ^ Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).
- ^ "United States Department of Labor: The History of Labor Day". Archived from the original on 3 September 2011. Retrieved 2 September 2011.
- ^ Wright, C. Wright (1960). "Letter to the New Left".
- ^ Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge
- ^ "Socialism". Encyclopædia Britannica.
- ^ "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.