Стефан Димитров — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м . |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је у [[Флорина|леринском]] селу Зелениче, [[Егејска Македонија]], тада део [[Османско царство|Османског царства]], данас [[Грчка]], где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду [[Пловдив]], где се дружио са Стефаном Николовим ({{јез-буг|Стефан Николов Калфа}})<ref>{{Cite web |url=http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia&op=content&tid=163 |title=Кратка биография на Стефан Николов Калфата на сайта на ВМРО-БНД |access-date=28. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130410122407/http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia |archive-date=10. 04. 2013 | |
Рођен је у [[Флорина|леринском]] селу Зелениче, [[Егејска Македонија]], тада део [[Османско царство|Османског царства]], данас [[Грчка]], где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду [[Пловдив]], где се дружио са Стефаном Николовим ({{јез-буг|Стефан Николов Калфа}})<ref>{{Cite web |url=http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia&op=content&tid=163 |title=Кратка биография на Стефан Николов Калфата на сайта на ВМРО-БНД |access-date=28. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130410122407/http://old.vmro.bg/modules.php?name=Encyclopedia |archive-date=10. 04. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref>. На софијском универзитету уписао је на студ математике, којег је напустио [[1900]]. због посла учитеља на кукушком училишту (триразредна школа). За то време постаје и члан [[ТМОРО|македонске револуционарне организације]]. [[1901]]. за време [[Солунска афера|солунске афере]] био је ухапшен од [[Османско царство|турске власти]] и осуђен на седам година затвора у [[бодрум]]ској тврђави. Амнестиран је [[1903]]. након пропалог [[Илинденски устанак|илинденског устанка]]. Након тога постане [[комита]] под [[Апостол Петков|Апостолом Петковим]] у [[Општина Пеонија|Ениџе Вардару]] (данас [[Грчка]]). На пролеће [[1904]]. [[ТМОРО]] га именује за војводу у [[Велес (град)|велешкој]] околини, где је надоместио убиојеног војводу [[Николу Дечева|Никола Дечев]] са наместником (подвојвода) [[Пенчом Шиваревим|Пенчо Шиваров]]. од 2. до 5. маја Стефан Димитров је делегат на [[Прилепски конгрес|прилепском конгресу]], оргинизованим од [[Дамјан Груев|Дамјана Груева]], [[Ђорче Петров|Ћорче Петрова]], [[Пере Тошев]]а, са циљем да се обнови револуција након пропалог илинденског устанка. |
||
2. јануара [[1905]]. учествује на [[Скопски конгрес (ТМОРО)|скопском конгресу]] [[ТМОРО]] где си били и Ефрем Чучко, Крсто Бугарски, Атанас Бабата, Мише Развигоров, Петар Димитров Ангелов, Коста Нункос. Фебруара [[1905]]. у селу [[Богомила]] ударио се са српском војводом [[Глигор Соколовић|Глигором Соколовићем]], који је прошао без жртва. 15. априла имао је више среће, кад је заједно са турском помоћу Камил-аге уништио српску чету код Јавора, између [[Бистрица (Чашка)|Бистрице]] и Црешнова. |
2. јануара [[1905]]. учествује на [[Скопски конгрес (ТМОРО)|скопском конгресу]] [[ТМОРО]] где си били и Ефрем Чучко, Крсто Бугарски, Атанас Бабата, Мише Развигоров, Петар Димитров Ангелов, Коста Нункос. Фебруара [[1905]]. у селу [[Богомила]] ударио се са српском војводом [[Глигор Соколовић|Глигором Соколовићем]], који је прошао без жртва. 15. априла имао је више среће, кад је заједно са турском помоћу Камил-аге уништио српску чету код Јавора, између [[Бистрица (Чашка)|Бистрице]] и Црешнова. |
||
Верзија на датум 27. септембар 2019. у 09:43
Стефан Димитров | |
|---|---|
 Стефан Димитров | |
| Датум рођења | 1876. |
| Место рођења | Зелениче (данас Грчка),  Османско царство |
| Датум смрти | 5. мај 1905. |
| Место смрти | Дреново (Чашка), Османско царство |
Стефан Димитров (1876. Зелениче, Османско царство - 5. мај 1905. Дреново, Османско царство) био је бугарски војвода и члан македонске револуционарне организације.
Биографија
Рођен је у леринском селу Зелениче, Егејска Македонија, тада део Османског царства, данас Грчка, где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у бугарском граду Пловдив, где се дружио са Стефаном Николовим (буг. Стефан Николов Калфа)[1]. На софијском универзитету уписао је на студ математике, којег је напустио 1900. због посла учитеља на кукушком училишту (триразредна школа). За то време постаје и члан македонске револуционарне организације. 1901. за време солунске афере био је ухапшен од турске власти и осуђен на седам година затвора у бодрумској тврђави. Амнестиран је 1903. након пропалог илинденског устанка. Након тога постане комита под Апостолом Петковим у Ениџе Вардару (данас Грчка). На пролеће 1904. ТМОРО га именује за војводу у велешкој околини, где је надоместио убиојеног војводу Никола Дечев са наместником (подвојвода) Пенчо Шиваров. од 2. до 5. маја Стефан Димитров је делегат на прилепском конгресу, оргинизованим од Дамјана Груева, Ћорче Петрова, Пере Тошева, са циљем да се обнови револуција након пропалог илинденског устанка.
2. јануара 1905. учествује на скопском конгресу ТМОРО где си били и Ефрем Чучко, Крсто Бугарски, Атанас Бабата, Мише Развигоров, Петар Димитров Ангелов, Коста Нункос. Фебруара 1905. у селу Богомила ударио се са српском војводом Глигором Соколовићем, који је прошао без жртва. 15. априла имао је више среће, кад је заједно са турском помоћу Камил-аге уништио српску чету код Јавора, између Бистрице и Црешнова.
Стефан Димитров је погинуо 5. маја 1905. код села Гостиражни, по изненадном нападу (борба на Орешким ливадама) од чете Глигорија Соколовића. Због пораза опозван је и бугарски наместник Димитрове чете - Пенчо Шиваров. На место Стефана Димитрова дошао је Пенчо Константинов.[2][3][4]
Види још
Референце
- ^ „Кратка биография на Стефан Николов Калфата на сайта на ВМРО-БНД”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2013. г. Приступљено 28. 04. 2017.
- ^ Куманов. „Македония. Кратък исторически справочник“, София, 1993.
- ^ Аврамов, Стефан. "Революционни борби въ Азот (Велешко) и Поречието", Материали за историята на македонското освободително движение, книга X, Македонски Научен Институт, София 1929
- ^ Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стр. 48.
