Глигор Соколовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Глигор Соколовић
Vojvoda Gligor Sokolović.jpg
Глигор Соколовић
Пуно име Глигор Соколовић „Небреговски“
Датум рођења (1870-01-17)17. јануар 1870.
Место рођења Небрегово
 
 Османско царство
Датум смрти 29. јул 1910.(1910-07-29) (40 год.)
Место смрти Небрегово
 
 Османско царство

Глигор Соколовић (Небрегово, 17. јануар 18721910) је био српски четнички војвода с краја XIX и почетка XX века.

Биографија[уреди]

Рођен је око 1870, године у селу Небрегово, како се у ондашњој Србији сматрало, у Старој Србији (данашња Македонија). Прославио се још као сасвим млад, када је убио Али-Агу, обесног Турчина из Црнилишта који је у то време злостављао локално становништво.

Након тога, 1895. године, Глигор се одметнуо у шуму са још неколико другова: Ђорђе Палаш из Присата, Риста Тодоровић из Дреновца и Коце из Оморана. Та чета је била страх и трепет за Турке и качаке у овом крају. Пред потерама се чета пребацивао у Бугарску и Грчку где се повезао ВМРО- ом и са грчким четницима (андартима). У Бугарској је пришао ВМРО-у и постао војвода у овој организацији. Учествовао је у Илинденском устанку. Турци су му, из одмазде ухвалити и убили оца Сокола Ламевића. Након тога, Глигор се повлачи у Бугарску. Тамо је сакупио чету и кренуо у борбу с Турцима. У једној од борби с Турцима, био је рањен у главу, и тада бежи у Србију.

Боравећи у Београду, војвода Глигор Соколовић је пришао новооснованој Српској четничкој организацији и убрзо образовао чету коју је у јесен 1904. одвео је у Прилепски крај. Учествовао је у скоро свим великим борбама српских четника и чета ВМРО-а: у мају 1905. на Орешким ливадама заједно са Бабунским и Тренком Рујановићем разбио већу комитску чету. Исте године са Бабунским, сукобио се са здруженим комитским четама војвода Константинова, Сугарова и Дачева на Мукосу и разбио их. Затим је у борби на Мовнатцу са Бабунским и Тренком Рујановићем напао комитску чету Ивана Наумова Алабакова и избацио из строја око 40 комита, док су се остали разбежали. Борбе су се наставиле до Хуријета, јула 1908. окончавајући се увек у корист српских четника.

Када је 1908. године изведена Младотурска револуција и када је реформистичка струја која је дошла на власт објавила Хуријет (слободу) за све потлачене хришћане, донесена је амнестија и за све одметнике од турске власти. По претходном договору престала је и српска и бугарска и грчка четничка акција. Тако су по упутству из Београда, све четничке војводе имале да се предају Шефкет Паши у Скопљу. Главне четничке војводе, Глигор Соколовић, Јован Бабунски, Тодор Крстић Алгуњски, Коста Пећанац, Цене Марковић, Ђорђе Скопљанче, Јован Долгач, Михаило Јосифовић, Јован Станојковић-Довезенски, Тренко Рујановић, Коце Дреновски, Петко Илић Нагорички, Риста Старачки, Стеван Недић Ћела, Јован Божиновић и други симболично су предали оружје Турцима.

Убијен је 1910. године у близини родног села Небрегова.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Краков, Станислав (1990) [1930], Пламен четништва, Београд: Хипнос
  • Живковић, Симо (Децембер 1998), „САКУПИ СЕ ЈЕДНА ЧЕТА МАЛА“, СРПСКО НАСЛЕЂЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ (Београд: ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА НОВИНСКО ИЗДАВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ „ГЛАС“ д.д.о.)
  • Пауновић, Маринко (1998), Срби: Биографије знаменитих : А-Ш, Београд: Емка, ст. 231–232, „Глигор Соколовић"
  • Нушић, Бранислав Ђ (1966), Сабрана дела, Београд: НИП „Јеж,", ст. 134, „Глигор Соколовић"
  • Вучетић, Б. 2006, „Српска револуционарна организација у Османском царству на почетку XX века“, Историјски часопис, бр. 53, ст. 359-374.
  • Симијановић, Ј. 2008, „Околности на почетку српске четничке акције - неки покушаји сарадње и сукоби четника и комита у Македонији“, Баштина, бр. 25, ст. 239-250.
  • Вељко Ђурић, Илустрована историја четничког покрета