Бесарабија — разлика између измена
| Ред 12: | Ред 12: | ||
Након смрти највећег влашког владара Стефана Великог 1484. године, Турци су заузели део Бесарабије са два утврђена града на Дњестру. Требало је да прође још читав век док Османлије нису загосподариле целом територијом Бесарабије са градом Хотином. Бесарабија је дошла под [[Руска Империја|руску]] управу након ослобођења од [[Османско царство|Османског царства]] у [[Руско-турски рат (1806—1812)|Руско-турском рату (1806—1812)]]. Букурешким миром 1812. године Бесарабија (територија између река Дњеста и Прута) је одвојена од Молдавије и дата Русији. Након пропасти Првог српског устанка у Бесарабији се населило много избеглих Срба, на челу са народним првацима и самим Карађорђем.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 15. фебруар 1887.</ref> Бесарабија је уступљена Румунији 1856. године Париским уговором.<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1908.</ref> Западни део Молдавије се ујединио са [[Влашка|Влашком]] [[1859]]. године у [[Краљевина Румунија|Краљевину Румунију]]. |
Након смрти највећег влашког владара Стефана Великог 1484. године, Турци су заузели део Бесарабије са два утврђена града на Дњестру. Требало је да прође још читав век док Османлије нису загосподариле целом територијом Бесарабије са градом Хотином. Бесарабија је дошла под [[Руска Империја|руску]] управу након ослобођења од [[Османско царство|Османског царства]] у [[Руско-турски рат (1806—1812)|Руско-турском рату (1806—1812)]]. Букурешким миром 1812. године Бесарабија (територија између река Дњеста и Прута) је одвојена од Молдавије и дата Русији. Након пропасти Првог српског устанка у Бесарабији се населило много избеглих Срба, на челу са народним првацима и самим Карађорђем.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 15. фебруар 1887.</ref> Бесарабија је уступљена Румунији 1856. године Париским уговором.<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1908.</ref> Западни део Молдавије се ујединио са [[Влашка|Влашком]] [[1859]]. године у [[Краљевина Румунија|Краљевину Румунију]]. |
||
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Бесарабија је прогласила независност од [[Русија|Русије]] и након 3 месеца се ујединила са Краљевином Румунијом. Било је то 28. октобра 1920. године.<ref>"Време", Београд 28. јун 1940.</ref> По обављеном плебисциту румунска већина становништва је донела одлуку о спајању са Румунијом. [[1940]]. године окупирана је од [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] ([[споразум Рибентроп—Молотов|пакт Рибентроп-Молотов]]), то је и један од разлога уласка Румуније у рат против Совјетског Савеза. |
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Бесарабија је прогласила независност од [[Русија|Русије]] и након 3 месеца се ујединила са Краљевином Румунијом. Било је то 28. октобра 1920. године; а Румунија се позивала на историјско и етничко право.<ref>"Време", Београд 28. јун 1940.</ref> По обављеном плебисциту румунска већина становништва је донела одлуку о спајању са Румунијом. [[1940]]. године окупирана је од [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] ([[споразум Рибентроп—Молотов|пакт Рибентроп-Молотов]]), то је и један од разлога уласка Румуније у рат против Совјетског Савеза. |
||
У [[Други светски рат|Другом светском рату]] прелазила је из руке у руку. Совјетска [[анексија]] је међународно призната [[1947]]. као [[Молдавска Совјетска Социјалистичка Република]]. Тада је део Бесарабије припао и [[Украјина|Украјини]]. |
У [[Други светски рат|Другом светском рату]] прелазила је из руке у руку. Совјетска [[анексија]] је међународно призната [[1947]]. као [[Молдавска Совјетска Социјалистичка Република]]. Тада је део Бесарабије припао и [[Украјина|Украјини]]. |
||
Верзија на датум 18. октобар 2019. у 18:59
 |
Бесарабија (рум. Basarabia, укр. Бесарабія, рус. Бесарабия) је историјска покрајина у источној Европи између Дњестра и реке Прут. Данас је подељена између Молдавије, Румуније и Украјине.
Порекло имена
Име је добила по влашкој династији Бесараб, која је била румунско-куманског рода. Наводно аба значи „отац“ а башар „владавина“, тако Башарабија на куманском значи „Владавина оца“. Реч је о влашком кнезу Александру Бесараби који је 1350. године освојио тај простор и прикључио га својој држави.[1]
Историја
Након смрти највећег влашког владара Стефана Великог 1484. године, Турци су заузели део Бесарабије са два утврђена града на Дњестру. Требало је да прође још читав век док Османлије нису загосподариле целом територијом Бесарабије са градом Хотином. Бесарабија је дошла под руску управу након ослобођења од Османског царства у Руско-турском рату (1806—1812). Букурешким миром 1812. године Бесарабија (територија између река Дњеста и Прута) је одвојена од Молдавије и дата Русији. Након пропасти Првог српског устанка у Бесарабији се населило много избеглих Срба, на челу са народним првацима и самим Карађорђем.[2] Бесарабија је уступљена Румунији 1856. године Париским уговором.[3] Западни део Молдавије се ујединио са Влашком 1859. године у Краљевину Румунију.
Након Првог светског рата, Бесарабија је прогласила независност од Русије и након 3 месеца се ујединила са Краљевином Румунијом. Било је то 28. октобра 1920. године; а Румунија се позивала на историјско и етничко право.[4] По обављеном плебисциту румунска већина становништва је донела одлуку о спајању са Румунијом. 1940. године окупирана је од Совјетског Савеза (пакт Рибентроп-Молотов), то је и један од разлога уласка Румуније у рат против Совјетског Савеза.
У Другом светском рату прелазила је из руке у руку. Совјетска анексија је међународно призната 1947. као Молдавска Совјетска Социјалистичка Република. Тада је део Бесарабије припао и Украјини.
Након распада Совјетског Савеза 1991, променила је име у Република Молдавија. 27. августа 1991. је постала независна држава.
