Кумански језик
| Кумански језик | |
|---|---|
| Tatar til | |
| Говори се у | Куманија, Краљевина Угарска, Златна хорда |
| Регион | Куманија, касније куншаг |
| Етничка припадност | Кумани |
| Изумро | Књижевна форма, 1770, са смрћу Варо Иштвана |
| Латиница | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | qwm |
| Глотолог | cuma1241[2] |
Кумански језик Кумански (Cuman) или кумански (Kuman) (такође назван кипчак (Kipchak), кипчак (Qypchaq) или половчански (Polovtsian), који се у Кодекс Куманикусу назива и татарским (tatar til)[3] је био западнокипчакски турски језик којим су говорили Кумани (половци (Polovtsy), фолбан (Folban), валани (Vallany), куни (Kun) и кипчаци. Језик је био сличан данашњим разним језицима западнокипчакског огранка. Кумански језик је документован у средњовековним списима, укључујући „Кодекс Куманикус”, и у раним модерним рукописима, попут бележнице бенедиктинског монаха Јоханеса екс Графинга.[4] Био је то књижевни језик у средњој и источној Европи који је оставио богато књижевно наслеђе. Језик је постао главни језик (лингва франка) Златне хорде.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Кумани су били номадски народ који је живео у степама источне Европе, северно од Црног мора, пре појаве Златне хорде. Многи туркијскии народи, укључујући Кримске Татаре, Карачаје, Кумике, Кримске Караите, Кримчаке и Балкаре, Манаве воде порекло од Кумана. Данас, говорници ових различитих језика који припадају кипчакском огранку говоре варијације које су блиско повезане са куманским језиком.[6][7][8][9]
Књижевни кумански језик је изумро почетком 18. века у области Куманије (Kunság) у Мађарској, која је била његово последње упориште. Традиција каже да је последњи говорник куманског језика у Мађарској био Иштван Варо, становник Карцага (Мађарска) који је умро 1770. Кумански језик на Криму је, међутим, успео да преживи. Кумански језик се сматра директним претком садашњег језика кримских Татара са могућим инкорпорацијама других језика, попут кримског готског.[10][11][12]
Са превлашћу куманско становништво Крима оно добија назив „Татари”, исламску вероисповест и турски језик, а почиње процес консолидације мултиетничког конгломерата Полуострва, што је довело до појаве кримскотатарског народа.[13]
Кумански Кипчаци су имали важну улогу у историји Анадолије, Казахстана, Украјине, Русије, Грузије, Мађарске, Румуније (види, на пример, Басарабску династију), Молдавије, Бесарабије и Бугарске.[14][15][16][17]
Васил Радлов је сматрао да је међу садашњим језицима кумански најближи мишарском дијалекту татарског језика.[18]
Пример[уреди | уреди извор]
Из књиге познате као Кодекс Куманикус, кумански кипчак туркијска молитва Господња (преписан у турско писмо):
Atamız kim köktesiñ. Alğışlı bolsun seniñ atıñ, kelsin seniñ xanlığıñ, bolsun seniñ tilemekiñ – neçik kim kökte, alay [da] yerde. Kündeki ötmegimizni bizge bugün bergil. Dağı yazuqlarımıznı bizge boşatqıl – neçik biz boşatırbız bizge yaman etkenlerge. Dağı yekniñ sınamaqına bizni quurmağıl. Basa barça yamandan bizni qutxarğıl. Amen![19]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Глотолошки унос за Кумане
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Кумански језик”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Florin Curta (2007). The Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans. стр. 406.
- ^ Knauer, Georg Nicholaus (2010). „The Earliest Vocabulary of Romani Words (c. 1515) in the Collectanea of Johannes ex Grafing, a student of Johannes Reuchlin and Conrad Celtis”. Romani Studies (journal). 20 (1): 1—15. S2CID 170292032. doi:10.3828/rs.2010.1.
- ^ „Turkic written memorials”. Old.unesco.kz. Приступљено 27. 7. 2019.
- ^ Yilmaz, Adil (2018). „The Last Turks Settled in Anatolia by Byzantium”. Journal of Ancient Researches (на језику: турски) (3): 29—32.
- ^ „YALAKOVA'DAN YALOVA'YA Prof. Dr. Halil İnalcık Anısına Yalova Tarihi Araştırmaları” (PDF).
- ^ „Anadolu'ya yerleştirilen Kumanlar (Manavlar)”.
- ^ Acar, Kenan. „GAGAVUZ TÜRKÇESİ İLE KOCAELİ YERLİ (MANAV) AĞIZLARI ARASINDAKİ PARALELLİKLER, 2022, VI. Uluslararası Türklerin Dünyası Sosyal Bilimler Sempozyumu, PARALLELS BETWEEN GAGAVUZ TURKISH AND KOCAELİ NATİVE TURK (MANAV) DİALECTS, Kenan Acar, 2022, VI. International Turkish World Social Sciences Symposium”.
- ^ István Vásáry (2005) Cumans and Tatars, Cambridge University Press.
- ^ Stearns(1979:39—40).
- ^ „Crimean Tatar proper, called the 'central dialect', belonged to the West Kipchak subbranch as a descendant of Kuman.” (Lars Johanson, Turkic, Cambridge University Press, 2021, pg. 62)
- ^ Vozgrin, Valery „Historical fate of the Crimean Tatars” Архивирано 11 јул 2006 на сајту Wayback Machine
- ^ Sun, Kevin (2019-04-07). „Sun Language Theory, Part 2: The Steppes of Tartary (Tatar, Bashkir, Kazakh, Kyrgyz)”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-17.
- ^ Ayönü, Yusuf (август 2012). „Bati Anadolu'dakı Türk Yayilișina Karși Bızans İmparatorluğu'nun Kuman-Alan Topluluklarini Balkanlardan Anadolu'ya Nakletmesi” [The Transfer of Cumans and Alans from Balkans to Anatolia by Byzantine Empire against the Turkish Expansion in the Western Anatolia]. Belleten (на језику: турски). Turkish Historical Society. 76 (276): 403—418. S2CID 245309166. doi:10.37879/belleten.2012.403. Приступљено 12. 10. 2022. DOI: English version
- ^ Rustam M. Shukurov. „Latent Turkification of Byzantium (ca. 1071—1461)”. Dumbarton Oaks.
- ^ Dimitri Korobeinikov (2015). „The Cumans in Paphlagonia”. Karadeniz İncelemeleri Dergisi (18): 29—44.
- ^ „Публикация ННР О языке куманов: По поводу издания куманского словаря”. books.e-heritage.ru. Приступљено 2023-07-03.
- ^ Kuun; Géza; et al. (1880). „Codex cumanicus, Bibliothecae ad templum divi Marci Venetiarum primum ex integro editit prolegomenis notis et compluribus glossariis instruxit comes Géza Kuun”. Budapest: XLIX. Приступљено 11. 8. 2016 — преко Archive.org.
Литература[уреди | уреди извор]
- Güner, Galip (2013), Kıpçak Türkçesi Grameri, Kesit Press, İstanbul.
- Mustafa Argunşah, Galip Güner (2015), Codex Cumanicus, Kesit Yayınları, İstanbul.