Ненад Радуловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Promenio sam mesto rodjenja,znam,ja sam njegov zemljak
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 7: Ред 7:
| алијас = Слободан Ђорђевић - Питон
| алијас = Слободан Ђорђевић - Питон
| датум_рођења = {{датум рођења|1959|9|13}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1959|9|13}}
| место_рођења = Zabojnica,opstina Knic
| место_рођења = Забојница, код [[Кнић]]а
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1990|2|12|1959|9|13}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1990|2|12|1959|9|13}}

Верзија на датум 12. фебруар 2020. у 20:41

Ненад Радуловић
Лични подаци
Друга именаСлободан Ђорђевић - Питон
Датум рођења(1959-09-13)13. септембар 1959.
Место рођењаЗабојница, код Кнића, ФНРЈ
Датум смрти12. фебруар 1990.(1990-02-12) (30 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
ЗанимањеМузичар, Текстописац, Глумац
Музички рад
Активни период1979-1990
ЖанрРок, Поп рок, Кантри рок (ранији период), Рокенрол
ИнструментВокал, Гитара, Усна хармоника, Перкусије
Издавачка кућаПГП-РТБ, ЗКП РТЉ
Остало
Повезани чланциПоследња игра лептира

Ненад Радуловић (13. септембар 195912. фебруар 1990), познат и као Неша Лептир, је био рок музичар, певач београдске групе Последња игра лептира, а глумио је и у "Индексовом радио позоришту".[1]

Биографија

Радуловић је каријеру започео као певач и вођа поп-рок бенда Последња игра лептира 1979. године. Објавили су добро прихваћен албум „Напокон плоча“ (1982), „Поново плоча & Друге приче“ (1983), „Опет плоча - Срце од меда“ (1985), „Груди моје Балканске“ (1986) и „Заједно смо пишкили у песку“ (1987).

Спомен плоча Ненаду Радуловићу "Неши Лептиру" у Лајковцу

Група се распала 1989. године, а Радуловић је одржао концерт са групом "Како ко". У том периоду је објавио и свој једини соло-албум „Нико нема што Питон имаде“ који је био пародија „новокомпоноване музике“. За ту прилику је осмислио лик под именом Слободан Ђорђевић - Питон, а у оквиру тог пројекта је настала и серија емисија за "Индексово радио позориште“.

Током 1989. године откривен му је рак тестиса у касном стадијуму, јер је дуже време лечен погрешно, а права дијагноза је постављена касно. До тада су лечени пре свега симптоми болести (хронични кашаљ и др.). Након постављања праве дијагнозе, оперисан је на ВМА где је примао и хемиотерапију. Хумористички дух га није напуштао ни у најтежим тренуцима. Наступао је и током лечења. Након кратког времена уследила је и операција метастаза на мозгу. И поред мањих побољшања, болест је наставила да напредује и Радуловић је преминуо 12. фебруара 1990. Двадесет минута пре него што је умро, на питање свога брата како му је, одговорио је: "Па, не могу баш да играм фудбал...". Његова смрт, сматра се једном од највећих трагедија на српској музичкој сцени.

Пре него што се разболео, почео је да ради на новом албуму, али је успео да сними само песму „Модра бајка“ која је постхумно објављена на истоименој компилацији хитова групе Последња игра лептира.

Плато испред Установе културе "Палилула" у Београду, од 17. децембра 2011. године, по њему носи назив Плато Неше Лептира.[2]

Извори

  1. ^ Град Београд: „Београд добио Плато Ненада Радуловића – Неше Лептира“, 11.11.2011, приступ 20.4.2013
  2. ^ Градска општина Палилула: „Отворен плато Неше Лептира“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2012), 19. децембар 2011, приступ 20.4.2013

Спољашње везе