Иван Деспотовић — разлика између измена
Нема описа измене |
допуне библиографије из 2008. и 2015. године |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
стражиловске линије певања у новијој српској [[поезија|поезији]], назване по брегу на коме се налази гроб [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]],Стражилову.<ref>[[Народна библиотека Србије]]</ref> |
стражиловске линије певања у новијој српској [[поезија|поезији]], назване по брегу на коме се налази гроб [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]],Стражилову.<ref>[[Народна библиотека Србије]]</ref> |
||
Објављене прозне књиге: |
Објављене прозне књиге: |
||
* Безазлене приче, Књажевац, 2008. |
|||
* О Наташи и Невену, 2009. |
* О Наташи и Невену, Алма, Београд, 2009. |
||
* Песникове приче, Алма, Београд 2010. |
* Песникове приче, Алма, Београд 2010. |
||
* Урок (роман) ЦЕСЛОД, [[Крагујевац]] 2013. |
* Урок (роман) ЦЕСЛОД, [[Крагујевац]] 2013. |
||
* Урок (друго издање) Алма, 2015. |
|||
Песничке књиге: |
Песничке књиге: |
||
Верзија на датум 29. фебруар 2020. у 14:20
Иван Деспотовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 9. децембар 1978. |
| Место рођења | Београд (СР Србија), СФР Југославија |
Иван Деспотовић (9. децембар 1978, Београд) српски је песник. У стихове уноси елементе ритма и еуфоније, већином у везаном, али и у слободном стиху. Разматра граничне облике старих метричких форми, и прозодије, прави песме-пејзаже, лексичке музикалне композиције. Тематка се креће од метафизике свакодневице до онеобичених љубавних мотива или привидне дескрипције природе или града. Проширује појам риме, сонетних венаца и целина. Добитник награде Стражилово 2011. године. Есеје, критике и стихове објављује у периодици: Ковинама , Вршац; Аванграду, Сомбор; Књижевном прегледу, Београд и друго. Члан је Српског књижевног друштва.
Биографија
Иван Деспотовић је рођен 1978. у Београду. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2003. Радио је као новинар Политике. Прву збирку, Ништа није тако, објавио је као најбољи рукопис на конкурсу Фонда Дејан Манчић, 2007. Један од представника стражиловске линије певања у новијој српској поезији, назване по брегу на коме се налази гроб Бранка Радичевића,Стражилову.[1]
Објављене прозне књиге:
- Безазлене приче, Књажевац, 2008.
- О Наташи и Невену, Алма, Београд, 2009.
- Песникове приче, Алма, Београд 2010.
- Урок (роман) ЦЕСЛОД, Крагујевац 2013.
- Урок (друго издање) Алма, 2015.
Песничке књиге:
- Ништа није тако, Фонд Дејан Манчић, Ниш, 2007.
- Прекорачења, 2011,
- Предео, 2013,
- Роршахове исповести, 2015,
- Бранково коло, Сремски Карловци.[2]
- Калемегдан, поема, Књижевна општина Вршац, 2017.
- 69 сонета, Удружење независних писаца Србије, 2019.
Роршахове исповести, назване по аналогији са Роршаховим тестом доносе нове песничке облике, нова формална, занатска решења. Поема којом се завршава књига – заправо је венац песама, од 25 делова, где на крају имамо тзв. мајсторску песму (налик магистралама у сонетном венцу). Та 25. песма креће ка својој средини истим стиховима – одозгоре и одоздоле. У средишту се налази језгро око кога се стихови покрећу. Реч је о симетричној песничкој форми.
Референце
- ^ Народна библиотека Србије
- ^ Ненад Грујичић Да доплетем венац започети, панорама поезије Бранковог кола