Золтан Нађерђ — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м још кат. |
||
Ред 95: | Ред 95: | ||
[[Категорија:Српски дизајнери]] |
[[Категорија:Српски дизајнери]] |
||
[[Категорија:Српски публицисти]] |
[[Категорија:Српски публицисти]] |
||
[[Категорија: |
[[Категорија:Стрип аутори]] |
||
[[Категорија:Карате у Србији]] |
Верзија на датум 31. јул 2020. у 15:46
Золтан Нађерђ | |
---|---|
Датотека:Золтан Нађерђ, Хоргош.jpeg | |
Пуно име | мађ. lekenyei Nagygyörgy Zoltán |
Датум рођења | 22. април 1955. |
Место рођења | Суботица, НР Србија, ФНРЈ |
Золтан Нађерђ је ликовни уметник, дизајнер, графичар, публицист, обласни историчар и мајстор борилачке вештине из Хоргоша. Рођен је 22. априла 1955. године у Суботици од оца Золтана Нађерђ старијег (мађ. id. Nagygyörgy Zoltán) и мајке Иде Цалберт (мађ. Czalbert Ida), обоје из Хоргоша.
Кратка биографија
Тешко је у две-три речи описати, тачније дефинисати ко је Золтан Нађерђ. За себе каже да је данас пре свега регионални историчар и дипломирани карате мајстор-тренер. Једно је посвећени хоби, а други скоро професија – за више од четири деценије бављења овим спортом стекао је звање инструктора и обучава карате у Хоргошу.[1] Оснивач је Кјукошин карате савеза Војводине и члан је стручног већа у истом.
Српској и Југословенској јавности ипак је највише познат као стрип-аутор. По свом приступу деветој уметности хваљен је по свом хумористичко-гротескном, карикатурном стваралаштву по стилу белгијског цртача Машерота који се сматра "Европским Дизнијем". Золтан и не скрива да је велики љубитељ и поштовалац Машерота, на чију вест смрти 2008. је у домаћој штампи писао Ин Мемориаме.[2][3] Док је од стрип цртача Суботичког порекла Лео Пилиповић избио на сам врх, дотле се Нађерђ води као перспективан али запостављен аутор овога жанра, коме је распад српског стрип идаваштва у 1990.–им ускратио прилику да свој рад унапреди и да се докаже.[4] Његов стрип би нарочито био допадљив деци и млађој генерацији (види приложену илустрацију).
Нађерђ живи у Хоргошу, где као прави локал-патриот са великим ентузијазмом проучава прошлост родног краја. Публиковао је мноштво радова на ову тему (види листу публикација) а посетиоце Хоргоша радо води у туристички обилазак насеља, званично и незванично. Члан је Друштва регијских историчара у Сегедину (мађ. Csongrád Megyei Honismereti Egyesület).[5] Неђерђ улаже велике напоре у исправљање грешака које су учиниле претходне идеолошки мотивисане генерације – запостављање старих феудалних објеката и парка у Хоргошу (наслеђе породице Карас и Реок), рушење вила на шору Камараш (споменици културе), пропадање верских објеката итд. – тако што се залагао за реконструкцију споменика (на пример Јовану Непомуком) и школе (некадашње сиротиште), за постављање спомен табли, враћање традиционалних назива улица итд.
Историја породице Нађерђ
Своју прошлост Нађерђ овако описује:
„Мој отац, старији Нађерђ Золтан (Хоргош, 29. јануар 1928 – Нови Кнежевац, 11. јун 1989) био је земљопоседник из Хоргоша и трофејни ловац, освајач сребрне медаље. Мајка Ида Цалберт (Хоргош, 28. август 1922 – Сента, 10. децембар 1997) је радила као модни кројач и професионална куварица, а из хобија се бавила глумом као члан локалне позоришне групе (1940—1954). Али оригинално, наша породица је била племићког порекла.“
Истражујући породично стабло, установио сам да је мој предак Јован Нађерђ у жупанији Гемер (данас Словачка) 13. априла 1626. године због учешћа у борби против Турака примио од мађарског краља Фердинанда другог (1578—1637) грбом украшено писмо племићке титуле, са отменим презименом лекењеји.
„А како смо са породицом доспели у Хоргош? У времену преуређења жупаније Чонград 1723. извесни Фрањо се из породице лекењеји ту иселио, настанивши се у Сегедину. А пошто је Хоргош у то време био салашки крај Сегединског округа мој прадеда, Алберт је 1860. године изашао ту на салаш да живи.“[6]
Уметничко, стрип и литерарно стваралаштво
Нађерђ је самоуки ликовни уметник, цртањем – посебно туш-графиком – се бави од детињства. Први цртеж публикован му је 1972. године у дечјем часопису Јо Пајташ (мађ. Jó Pajtás), након тога, радови му се појављују у листовима Мађар Со (мађ. Magyar Szó, Нови Сад), "7 Нап" (мађ. Hét nap, Суботица), "Кепешифјушаг" (мађ. Képes Ifjúság, Novi Sad), "Долгозок" (мађ. Dolgozók, Суботица), затим у Сада (Суботица), АБЦ стрипа (Сарајево) и Ју стрип (Горњи Милановац).
Од тог периода па до данас имао је преко 100 самосталних и групних изложби на којима је излагао своје радове: у Хоргошу 1972, 1973, 1974, 1977, 1980 (прва самостална изложба), 1982, 1984, 1985 и 1993; у Кањижи 1973, 1974 и 1980 (самостална); у Суботици 1973, 1974, 1975, 1976, 1982, 1983, 1984, 1985 и 1986; у Сегедину 1984 и 1992 (самостална), у Ади 1973 и 1974; у Бечеју 1973 и 1974, у Сенти 1974, у Сомбору 1984 и 1985, у Загребу 1973; у Новом Саду 1986; у Нишy... — само су неке од њих. Освајао је награде на такмичењима ликовних уметника – прво место на Смотри ликовних уметника општине Суботица 1973. године, а друго 1973. и 1974. на такмичењу ликовних уметника војвођанских средњих школа у Бечеју.
У свом стрип стваралаштву Золтан Нађерђ је веран класичном, Француско-Белгијском стилу, понајвише под утицајем гротескно антропоморфних ликова белгијског аутора Рејмонда Машерота (1924-2008). Золтанов први већи успех на пољу стрипа била је освојена прва награда на конкурсу "Yu Strip" магазина Дечјих новина 1979. године. Члан је Удружења стрипских уметника Србије.[7]
Данас се углавном бави графичким дизајном. У свом графичком студију воли да израђује туристичке мапе и табле са културно-информативним садржајем, од којих је неколико постављено у самом Хоргошу, на главном тргу и уз туристичке стазе у околини. Обликовао је корице књига, амблеме, заштитне знакове, етикете за вина и ракије (за газдинство "Бачка" из Хоргоша), пиктограме за борилачке вештине (у листовима Црни појас и Карате ринг), дипломе и плакете (нпр. признања за Ловачко друштво општине Кањижа), налепнице, печате, итд.[4]
Нађерђ фреквентно пише за листове и магазине, електронске медије, а објавио је и неколико књига. Истраживањем локалне историје бави се неколико деценија уназад.
Спортска каријера
Војвођански огранак Кјукошин карате организације основао је 11. јуна 1989. године са седиштем у Хоргошу, и то са личним одобрењем мајстора Масутацу Ојаме (1923—1994), творца овог карате стила. На тему борилачких вештина пише у "Карате рингу" и "Црном појасу". Током година положио је диплому инструктора (4. дан) и у овом спорту са својим сарадницима и ученицима постигао многе резултате.[8][9]
Одабрана библиографија
- Сакупљање старих народних песама на Камарашу у Хоргошу, 2001, Графопродукт, Суботица[10]
- Књиге објављене о Хоргошу, 2001, Графопродукт, Суботица[11]
- Виле за све векове (интервју), 1. јун 2001, Суботичке Новине pp. 17.
- У трагу нестале шуме на Камарашу, 2000, Графопродукт, Суботица[12]
- Посветимо пажњу нашем наслеђу (интервју), 2002, Форум, Нови Сад[13]
- Приче из прошлости (регионална историја) - уређивао, са израдом корица и 300 илустрација и књизи итд, 1995, Нови Сад[14]
- Разгледнице Хоргоша (4 врсте), 2002, Израђене и штампане на основу ауторових фотографија и дизајна, Графопродукт, Суботица
- Историјат традиције производње вина Хоргошког краја I-III (серија чланака), 2003, Суботица[15]
- Прва Кошутова улица на свету, 2004, Форум, Нови Сад[16]
- Историографија Хоргоша и преглед културног наслеђа, 2002, Графопродукт, Суботица[17]
- Пропаст пред очима наследника (интервју), 2005, Дневник 16. 01. 2005 (p. 8), Нови Сад
- Хоргошки туристички водич (на 24 страна, комплетна израда), 2005, Нови Сад[18]
- Мапа Хоргоша, са аутентичним називима улица 2006, Нови Сад[19]
- Барток (Бела) у Хоргошу, 2006, Сегедин[20]
- Колико познајемо нашу историју и националне празнике? (интервју), 2007, Форум, Нови Сад[21]
- Интервју са Нађерђ Золтаном, 2007, Будимпешта[22]
- Обележене туристичке стазе кроз Бачку (плакат и брошура на 12 страна, комплетно ауторско дело), 2007, Графопродукт, Суботица[23]
- М. Митровић: Некадашњем сјају неопходан спас (интервју), 2004, Caffe Vojvodina, Adrum – Нови Сад, 01. 12. 2004 (pp. 38-40.)
- Кекец (Букши) би имао 50 година, 2008, Форум, Нови Сад[24]
- Horgos születésnapja – Rođendan Horgoša, 2008, Horgosi Kisújság 2008. december, Horgos (pp. 4-5.)
- Илија Туцић: Село моје лепше од Париза – Хоргош (интервју), 2008, Војвођански магазин, новембар 2008, Петроварадин (pp. 26-31.)
Референце
- ^ »Шест победа на карате првенству у Будимпешти«, мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Hat Mikulás kupa Horgosra került”. Приступљено [24. 09. 2015]. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ »Преминуо творац Крцка и другова« (мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Elhunyt Vakarcs és társainak szülőatyja”. Hét Nap – Körkép, 22. 10. 2008.).
- ^ »Тугују Крцко, Клифтон и остали« (мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Gyászol Vakarcs, Clifton ezredes és a többiek”. Magyar Szó – Üveggolyó, 3. 11. 2008.).
- ^ а б Слободан Ивков: Subotički strip? (Prilog istoriji stripa u Subotici); У: 60 година домаћег стрипа у Србији, Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995.
- ^ [Ауторов текст на страници друштва], мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Horgosiak a honismereti akadémián Vas megyében”. Приступљено [25. 09. 2015]. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ [Форум истраживача родословља], мађ. Fórum magyar családtörténészeknek. „RadixFórum”. Приступљено [21. 09. 2015]. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ Ауторова кратка биографија на сајту Удружења
- ^ »Ускршњим вежбањем до Холандије«, мађ. Nagygyörgy Zoltán. „Húsvéti edzéssel Hollandiába”. Приступљено [25. 09. 2015]. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ »Са 3 златне и 1 сребрном из Словачке«, мађ. Nagygyörgy Zoltán. „3 aranyérem + 1 ezüst”. Приступљено [25. 09. 2015]. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^ мађ. A népdalgyűjtés múltja Horgos-Kamaráson, Bácsország 2001. IX-XII, Szabadka (pp. 111-113.)
- ^ мађ. Horgosról megjelent könyvek, Bácsország 2001. IX-XII, Szabadka (p. 122.)
- ^ мађ. Az eltünt Kamaráserdő nyomában, Bácsország 2000. milleniumi szám, Szabadka (pp. 49-52.)
- ^ мађ. Miskolci Magdolna: Fordítsunk gondot örökségünkre (riport), Magyar Szó, 2002. 08. 11, Újvidék (p. 14.)
- ^ мађ. Beszélő múltunk (helytörténet), Újvidék
- ^ мађ. A horgosi borvidék története I-III, Hét Nap, 2003. 05. 21. – 2003. 6. 4, Szabadka (p. 14.)
- ^ мађ. A világ első Kossuth utcája (Hétvége rovat), Magyar Szó, 2004. 03. 13, Újvidék (p. 3.)
- ^ мађ. Horgos helytörténet kutatása és kultúrájának helyzetképe, Bácsország 2002. IV-VI, Szabadka (pp. 118-121.)
- ^ мађ. Horgosi kalauz, brosúra, 2005. jún. 03, Dániel Print – Újvidék
- ^ мађ. Horgos térképe, 2006. jan. 5, Dániel Print – Újvidék
- ^ мађ. Bartók Horgoson, 2006. aug. 27, Szegedi Műhely II. szám, Somogyi Könyvtár – Szeged (pp. 1-5.)
- ^ мађ. Ismerjük-e történelmünket és a nemzeti ünnepeinket? Magyar Szó, 2007. 03. 17, Újvidék (p. 9.)
- ^ мађ. Hajdú Ildikó: A Móra Ferenc Múzeum Évkönyve - 8. szám Nagygyörgy Zoltánról (riport) 365. oldal, Történeti Muzeológiai Szemle 7, Budapest (p. 365.)
- ^ мађ. Jelzett nemzetközi turistautak Észak-Bácskában, 2007. 09. 08. Szabadka
- ^ мађ. Ötvenéves (lenne) a Buksi (Közelkép rovat), Magyar Szó, 2008. 09. 25, Újvidék (p. 11.)
Види још
- Војвођански мађари
- Списак споменика културе у Севернобанатском округу
- Дворац грофа Караса
- Вила Хоргош Камараш бр. 26
- Железничка станица Хоргош - Камараш
- Магацин за житарице, Мали Хоргош
Спољашње везе
- Слободан Ивков: 60 година домаћег стрипа у Србији (1935—1995), лексикон. Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: Пројекат Растко