Бруцелоза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. јануар 2021. у 12:15

Бруцелоза (Brucellosis), средоземна грозница, кипарска грозница или малтешка грозница је заразно обољење акутног или хроничног тока проузроковано бактеријом из рода бруцела. На тежину и ток болести има утицаја и тип бруцела. Најтежи облик бруцелозе код људи изазива бруцела мелитенсис (лат. Brucella melitensis), средње тежак облик изазива бруцела суис Brucella suis, док бруцела абортус Brucella abortus изазива у већини случајева лакши облик болести.^[1] У акутној фази болести јављају се општи симптоми. У хроничној фази јављају се симптоми оштећења различитих органа и ткива, праћени наизменичним порастом температуре.^[2]^[3]

Инфективни агенс

Бруцеле спадају у прилично отпорне микроорганизме, нарочито према сушењу и нижој темпеператури. Месецима се могу одржати у прашини, у постељици или плодовој течности и у мртвом плоду животиња. Осетљиве су на дејство повишене температуре, директне Сунчеве светлости и на већину дезинфикационих средстава.^[4]

Инкубациони период

Инкубациони период код бруцелозе може бити врло различит. Најчешће се креће у распону 5 - 30 дана, а може да износи и више месеци.

Резервоар заразе

Резервоар заразе су најчешће домаће животиње: за Brucelu suis то су свиње, за бруцелу абортус говеда, а за бруцелу мелитензис овце и козе али могу бити и заражена и говеда, коњи, пси, кокоши, разне врсте птица и дивљих животиња.^[5]

Бруцелоза је код животиња блага болест која се манифестује само у гравидитету, и то побачајима. Бруцеле се налазе у побаченом плоду, постељици, плодовој води, млеку и урину заражених животиња. Мада се бруцеле налазе у крви, мокраћи и пунктату из лимфних чворова болесника, човек није значајан резервоар заразе. Инфекција се не шири интерхумано.^[6]

Путеви ширења

Људи се заражавају употребом некуваног млека заражених животиња или млечних производа, директним контактом са зараженом стоком, односно њиховим секретима и ткивима. Бруцелоза се шири и респираторним путем, преко прашине контеминиране млеком, мокраћом или постпарталним дејектима заражених животиња.^[7]

Улазно место

Улазно место инфекције су мале повреде на кожи, вежњачи и слузокожи цревног, респираторног и гениталног тракта.

Осетљивост и отпорност

Осетљивост према бруцелози је општа. Отпорност која се развија после болести је краткотрајна и несигурна.^[8]

Остале епидемиолошке карактеристике

Од бруцелозе обољевају најчешће особе које у свом занимању долазе у контакт са зараженом стоком или њиховим продуктима (сточари, ветеринари, месари, власници стоке). Чешће обољевање мушкараца у продуктивном животном добу последица је веће изложености. Пошто је излучивање микроорганизама најинтезивније током партуса домаћих животиња, бруцелоза може да има сезонски карактер ако су извор заразе овце и козе. Бруцела абортус је у прошлости била раширена у САД, Канади, Уједињеном Краљевству, земљама средње Европе и јужне Африке. Brucella mellitensis је данас раширена, а Brucella suis у северној и западној Европи. захваљујући ветеринарским мерма бруцелоза је у многим земљама данас елиминисана, па се и код људи јавља изузетно ретко. У нашој земљи се појединачни случајеви и мање епидемије бруцелозе региструју на подручју централне Србије и Косова и Метохије.

Мере спречевања

Набројане мере спречевења зооноза примењују се и код овог обољења, посебан значај има вакцинација животиња, као и затверење и уништење инфицираних стада. Продукти заражених животиња се не смеју користити.

Мере сузбијања

При појави бруцелозе, уз зоохигијенске мере спроводе се епизотолошка и епидемиолошка испитивања, чији циљ утврђивање свих инфицираних особа.

Болесници се хоспитализују према клиничким индикацијама, а посебна изолација није потребна. спроводи се дезинфекција мокраће и другог болесничког материјала. Завршна дезинфекција није потребна. Бруцелоза подлеже обавезном пријављивању.

Извори

^ Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005)
^ Pappas G, Papadimitriou P, Akritidis N, Christou L, Tsianos EV. The new global map of human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2006 Feb. 6(2):91-9
^ Corbel MJ. Vaccines against bacterial zoonoses. J Med Microbiol. 1997 Apr. 46(4):267-9.
^ Bossi P, Tegnell A, Baka A, Van Loock F, Hendriks J, Werner A, et al. Bichat guidelines for the clinical management of brucellosis and bioterrorism-related brucellosis. Euro Surveill. 2004 Dec 15. 9(12):E15-6
^ Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E, et al. Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs. Epidemiol Infect. 2010 Feb. 138(2):280-5.
^ Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY. Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients. J Infect. 2000 Jan. 40(1):59-63
^ Franco MP, Mulder M, Gilman RH, Smits HL. Human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2007 Dec. 7(12):775-86.
^ Dean AS, Crump L, Greter H, Hattendorf J, Schelling E, Zinsstag J. Clinical manifestations of human brucellosis: a systematic review and meta-analysis. PLoS Negl Trop Dis. 2012 Dec. 6(12):e1929.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005)

[2] Pappas G, Papadimitriou P, Akritidis N, Christou L, Tsianos EV. The new global map of human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2006 Feb. 6(2):91-9

[3] Corbel MJ. Vaccines against bacterial zoonoses. J Med Microbiol. 1997 Apr. 46(4):267-9.

[4] Bossi P, Tegnell A, Baka A, Van Loock F, Hendriks J, Werner A, et al. Bichat guidelines for the clinical management of brucellosis and bioterrorism-related brucellosis. Euro Surveill. 2004 Dec 15. 9(12):E15-6

[5] Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E, et al. Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs. Epidemiol Infect. 2010 Feb. 138(2):280-5.

[6] Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY. Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients. J Infect. 2000 Jan. 40(1):59-63

[7] Franco MP, Mulder M, Gilman RH, Smits HL. Human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2007 Dec. 7(12):775-86.

[8] Dean AS, Crump L, Greter H, Hattendorf J, Schelling E, Zinsstag J. Clinical manifestations of human brucellosis: a systematic review and meta-analysis. PLoS Negl Trop Dis. 2012 Dec. 6(12):e1929.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 '''Резервоар заразе''' су најчешће домаће животиње: за -{Brucelu suis}- то су свиње, за бруцелу [[побачај|абортус]] [[domaće govedo|говеда]], а за бруцелу мелитензис [[овца|овце]] и [[коза|козе]] али могу бити и заражена и говеда, [[коњи]], [[пас|пси]], [[кокошка|кокоши]], разне врсте [[птице|птица]] и дивљих животиња.<ref>Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E, et al. Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs. ''Epidemiol Infect''. 2010 Feb. 138(2):280-5.</ref>
-Бруцелоза је код животиња блага болест која се манифестује само у гравидитету, и то побачајима. Бруцеле се налазе у побаченом плоду, постељици, плодовој води, [[млеко|млеку]] и [[мокраћа|урину]] заражених животиња.
+Бруцелоза је код животиња блага болест која се манифестује само у гравидитету, и то побачајима. Бруцеле се налазе у побаченом плоду, постељици, плодовој води, [[млеко|млеку]] и [[мокраћа|урину]] заражених животиња. Мада се бруцеле налазе у крви, мокраћи и пунктату из [[лимфни чворови|лимфних чворова]] болесника, човек није значајан резервоар [[зараза|заразе]]. Инфекција се не шири интерхумано.<ref>Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY. Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients. ''J Infect''. 2000 Jan. 40(1):59-63</ref>
-Мада се бруцеле налазе у крви, мокраћи и пунктату из [[лимфни чворови|лимфних чворова]] болесника, човек није значајан резервоар [[зараза|заразе]]. Инфекција се не шири интерхумано.
 == Путеви ширења ==