Булевар краља Александра — разлика између измена
слике |
|||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
У броју 15 је Уставни суд Републике Србије. Следи зграда некада позната по "[[Јат ервејз|Јатовој]]" пословници, предратна Палата црквене управе.<ref name="Vrm19380105">[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/01/05?pageIndex=00005 "Време", 5. јан. 1938]</ref> Након појаса парковског зеленила већ следи број 43, са рестораном "Мадера", у згради грађеној пре рата као Палата Пензионог фонда чиновника Аграрне банке.<ref name="Vrm19380105"></ref> |
У броју 15 је Уставни суд Републике Србије. Следи зграда некада позната по "[[Јат ервејз|Јатовој]]" пословници, предратна Палата црквене управе.<ref name="Vrm19380105">[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/01/05?pageIndex=00005 "Време", 5. јан. 1938]</ref> Након појаса парковског зеленила већ следи број 43, са рестораном "Мадера", у згради грађеној пре рата као Палата Пензионог фонда чиновника Аграрне банке.<ref name="Vrm19380105"></ref> |
||
У броју 22 је амбасада Чешке Републике. Раније се ту налазила кафана "Ваљево". Плац је купљен почетком 1922. с намером да се ту изгради "једно велико купатило и хотел".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1922/02/05?pageIndex=00005 "Политика", 5. феб. 1922]</ref> Чехословачка је купила плац у броју 20, проширен 1931. Камен темељац дипломатског представништва је постављен на дан Св. Вацлава 28. септембра 1925.<ref>[https://www.mzv.cz/belgrade/sr/o_ambasadi_ceske_republike/istorija/historie_budovy.html Zgrada Ambasade Republike Češke u Beogradu]. mzv.cz </ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1925/09/29?pageIndex=00007 "Политика", 29. септ. 1925]</ref> |
|||
Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је [[1930]]. године, према плановима архитекте [[Александар Јанковић (архитекта)|Александра Јанковића]]. Грађена је за [[доктор Влада Марковић|доктора Владу Марковића]], у духу модернизма. Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, [[1941]]. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић. Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији. Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“. |
Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је [[1930]]. године, према плановима архитекте [[Александар Јанковић (архитекта)|Александра Јанковића]]. Грађена је за [[доктор Влада Марковић|доктора Владу Марковића]], у духу модернизма. Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, [[1941]]. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић. Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији. Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“. |
||
Верзија на датум 18. јануар 2022. у 22:20
  Булевар
КРАЉА АЛЕКСАНДРА | |
|---|---|
  | |
| Општина | Палилула (Београд), Врачар, Звездара |
| Почетак | Трг Николе Пашића и Ул. Кнеза Милоша и Таковска ул. |
| Крај | Смедеревски пут и Партизанска ул. |
| Дужина | 7000 m |
| Ширина | 10 до 35 m |
| Створена | у Старом веку |
| Названа | 1997. |
| Стари називи | Бул. револуције, Бул. ослобођења, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. Фишекџијска, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“ |
 | |
|
Булевар зими
 
| |
Булевар краља Александра (раније Булевар револуције) je, са својих 7,5 km дужине, друга по дужини улица Београда.[1] Булевар је у потпуности реконструисан 2006. и 2010. године.
Име улице
Ова улица је више пута кроз векове мењала име. У време римских освајача правац данашњег Булевара звао се Виа Милитарис (Војна улица). Касније мења назив у Цариградски друм, јер је спајао Сингидунум (Београд) са Цариградом (Истанбулом). Toком 19. века, проширењем града, Булевар добија ново име Сокаче код Златног топа. [2] Касније се овај назив мења у Маркову улицу (1872-1895) део од Теразија до улице Драгослава Јовановића, а део од Таковске до Београдске добија име Фишекџијска(1872-1895), по дрвеним дућанима у којима се продавао барут у фишецима.
Улица је крајем 19. века добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године, а испред зграде студентског дома "Краљ Александар I", му је подигнут споменик.
После другог светског рата мења назив у Булевар ослобођења и Булевар револуције, а од почетка 20. века зове се Булевар краља Александра.[3]
Знаменитости улице
Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.
Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.
У броју 15 је Уставни суд Републике Србије. Следи зграда некада позната по "Јатовој" пословници, предратна Палата црквене управе.[4] Након појаса парковског зеленила већ следи број 43, са рестораном "Мадера", у згради грађеној пре рата као Палата Пензионог фонда чиновника Аграрне банке.[4]
У броју 22 је амбасада Чешке Републике. Раније се ту налазила кафана "Ваљево". Плац је купљен почетком 1922. с намером да се ту изгради "једно велико купатило и хотел".[5] Чехословачка је купила плац у броју 20, проширен 1931. Камен темељац дипломатског представништва је постављен на дан Св. Вацлава 28. септембра 1925.[6][7]
Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма. Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић. Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији. Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.
На броју 75 налази се Студентски дом краљ Александар I у Београду. На броју 20 налази се Посластичарница „Пеливан” (Београд).
На броју 199 некада се налазила култна кафана „Лион”, по којој се и данас зове цео крај - Лион.
На броју 270 налази се кафана „Липов лад”, чију је славу овековечио Драган Николић у култном филму Ко то тамо пева, у сцени када се жали Неди Арнерић да ће закаснити на аудицију за певача у „Липовом ладу”, који је „најбољи ресторан у Београду”.[8]
Крајем 1930-тих, бр. 235, на углу са Батутовом, назива се дном, тј. крајем улице (мада се улица одн. Смедеревски друм протезала као и данас); с обе стране у долини су се зеленела житна поља.[9]
Булеваром краља Александра саобраћа велики број линија:
2 - Пристаниште - Пристаниште
3 - Ташмајдан - Кнежевац (од 03.12.2012. линија саобраћа на релацији Омладински стадион - Славија - Кнежевац)
5 - Калемегдан - Устаничка
6 - Ташмајдан - Устаничка
7 - Устаничка - Блок 45
7Л - Ташмајдан - Блок 45 (укинута 27.05.2012. године, после завршених радова никад није враћена)
7Н - Устаничка - Славија - Блок 45 (укинута 01.01.2017.)
12 - Омладински стадион - Славија - Баново брдо (од 03.12.2012. линија саобраћа преко Ташмајдана)
14 - Устаничка - Бањица
20 - Миријево 3 - Велики мокри луг
24 - Дорћол - Неимар
25 - Карабурма 2 - Кумодраж 2
25П - Карабурма 2 - МЗ Кумодраж (од 01.11.2011. линија саобраћа на релацији Миријево 4 - МЗ Кумодраж)
26 - Дорћол - Браће Јерковић
26Н - Дорћол - Браће Јерковић
27 - Трг Републике - Миријево 3
27Л - Вуков споменик - Миријево (укинута 01.11.2011.)
32 - Вуков споменик - Вишњица
46 - Гл. жел. станица - Миријево
74 - Омладински стадион - Бежанијска коса (од 02.04.2012. линија саобраћа на релацији Миријево 3 - Бежанијска коса)
79 - Дорћол - Миријево 4
202Н - Трг Републике - Велико Село
301Н - Трг Републике - Бегаљица
302 - Устаничка - Бегаљица
302Л - Устаничка - Ресторан Болеч (укинута 08.02.2010.)
303 - Устаничка - Заклопача
304 - Устаничка - Ритопек
304Н - Трг Републике - Винча - Лештане - Болеч - Ритопек
305 - Устаничка - Болеч
306 - Устаничка - Бубањ поток
306Л - Устаничка - Лештане (укинута)
307 - Устаничка - Винча
308 - Шумице - Велики мокри луг
308Н - Славија - Велики мокри луг
309 - Звездара - Калуђерица
Е4 - Устаничка - Бежанијска коса (укинута 2016.)
Е8 - Дорћол - Браће Јерковић (укинута 03.07.2016.)
Галерија
-
Уништена немачка колона 1944.
Референце
- ^ Od Češke ambasade dva i po sata do „Kube” : Beograd : POLITIKA, Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Булевар краља Александра”.
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови. Београд: ЗУНС. ISBN 86-17-10816-9.
- ^ а б "Време", 5. јан. 1938
- ^ "Политика", 5. феб. 1922
- ^ Zgrada Ambasade Republike Češke u Beogradu. mzv.cz
- ^ "Политика", 29. септ. 1925
- ^ „VELIKA TAJNA ZVEZDARE: Kako je beogradsko brdo dobilo ime i zašto je to NAJPOSEBNIJA opština u Beogradu”. Telegraf. 26. 8. 2018. Приступљено 17. 9. 2021.
- ^ "Политика", 9. јун 1938
