Крунске земље Комонвелта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 25. август 2009. у 12:39

Крунске земље Комонвелта (енгл. Commonwealth realms) је заједничко име за 16 суверних држава које признају британску краљицу Елизабету II као своју краљицу и шефа државе. Елизабета II није краљица Commonwealth realms (јер то није суштински ентитет), она је краљица сваке од ових држава засебно. У свакој од њих она поставља, незванично по предлогу шефа одговарајуће владе, генералног гувернера (енгл. Governer-General) који је њен представник у датој држави. Крунске земље Комонвелта не треба мешати са Комонвелтом.

Историјски гледано, тихим распадом Британске империје настаје већи број независних држава који су до тада били британске колоније или протекторати. По стицању независности већина ових држава је иницијално прихватила владајућег британског монарха за шефа својих новостворених држава. Међутим, одређен број на то није пристао а много оних који су иницијално пристали на овакав компромис се касније одлучује да самостално именује шефа државе.

Тренутно, следеће државе чине Крунске земље Комонвелта (Commonwealth realms):

Функција краљице у овим државама је церемонијална и симболична и она нема суштинску моћ над њима. Све ове државе су суверене и имају могућност да прогласе републику. Наследник краљице ће морати да добије одобравање сваке од чланица уколико жели да преузме одговарајуће титуле. Ова улога је историјски често била парадоксална. Тако нпр. за време владавине краља Џорџа VI, Канада је Немачкој прогласила рат неколико дана после УК тако да је Џорџ истовремено био у рату и у миру са Немачком. Нешто касније, током сукоба Индије и Пакистана 1947., Џорџ VI, који је тада био краљ обе земље, се нашао у недефинисаном рату против самог себе. Ово је често отварало питање да ли се заправо ради о јединственој круни или о више круна за сваку од држава, те колико наклоњеност појединачним државама утиче на друге. Такође, чињеница да је владајући британски монарх уједно и поглавар Англиканске цркве доноси питање да ли је могуће да такав владар предводи разнолико становништво какво је оно у неким од Крунских држава.

У многим од држава којима тренутно влада краљица постоје јаке републиканске струје, нарочито у Аустралији и на Новом Зеланду. Утолико је опстанак оваквог стања ствари под знаком питања. Ипак, многи виде краљицу као симбол јединства и традицију коју не треба мењати што чини релативно извесним да се број држава Commonwealth realms неће мењати за време владавине Елизабете II. Ово ће се, највероватније, у многоме променити отварањем питања сукцесије краљице поготово ако су узме у обзир чињеница да је Аустралија већ једном одбила да принц Чарлс постане генерални гувернер.

Видети

Комонвелт

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 Тренутно, следеће државе чине Крунске земље Комонвелта (Commonwealth realms):
 *{{АИБ}}
+*[[Слика:Royal Standard of Australia.svg|22п]] [[Аустралија]]
-*{{АУС}}
 *{{БАХ}}
+*[[Слика:Royal Standard of Barbados.svg|22п]] [[Барбадос]]
-*{{БАР}}
 *{{БЛЗ}}
 *{{ГРД}}
+*[[Слика:Royal Standard of Jamaica.svg|22п]] [[Јамајка]]
-*{{ЈАМ}}
+*[[Слика:Royal Standard of Canada.svg|22п]] [[Канада]]
-*{{КАН}}
+*[[Слика:Royal Standard of New Zealand.svg|22п]] [[Нови Зеланд]]
-*{{НЗЛ}}
 *{{ПНГ}}
 *{{СКН}}
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 *{{СОО}}
 *{{ТУВ}}
+*[[Слика:Royal Standard of the United Kingdom.svg|22п]] [[Уједињено Краљевство]]
-*{{ВБ}}
 Функција краљице у овим државама је церемонијална и симболична и она нема суштинску моћ над њима. Све ове државе су суверене и имају могућност да прогласе републику. Наследник краљице ће морати да добије одобравање сваке од чланица уколико жели да преузме одговарајуће титуле. Ова улога је историјски често била парадоксална. Тако нпр. за време владавине краља [[Џорџ VI|Џорџа VI]], [[Канада]] је [[Немачка|Немачкој]] прогласила рат неколико дана после [[УК]] тако да је Џорџ истовремено био у рату и у миру са Немачком. Нешто касније, током сукоба [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а 1947., Џорџ VI, који је тада био краљ обе земље, се нашао у недефинисаном рату против самог себе. Ово је често отварало питање да ли се заправо ради о јединственој круни или о више круна за сваку од држава, те колико наклоњеност појединачним државама утиче на друге. Такође, чињеница да је владајући британски монарх уједно и поглавар [[Англиканство|Англиканске цркве]] доноси питање да ли је могуће да такав владар предводи разнолико становништво какво је оно у неким од Крунских држава.