Most na Adi — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 67: Ред 67:
U javnosti je planirani most kritikovan i zbog pretnje ugroženim vrstama ptica, među kojima posebno vrsta kormorana - [[mali vranac|malog vranca]] ({{jez-lat|Phalacrocorax pygmeus}}), koji zimske noći provodi po vrbacima na donjem špicu Ade.<ref name="urlOčuvanje populacije malog vranca u Beogradu | Stakleno Zvono">{{cite web-lat |url=http://staklenozvono.rs/?p=3516 |title=Očuvanje populacije malog vranca u Beogradu &#124; Stakleno Zvono |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref> U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovopoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kao ''prirodna retkost'', a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa.<ref name="urlZakoni i podzakonski akti - Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja">{{cite web-lat |url=http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Zakoni-i-podzakonski-akti-298-c22-content.htm |title=Zakoni i podzakonski akti - Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref> Pilon mosta preko Ade Ciganlije bi prekrio vrbak u kome ptice noće, a brojni kablovi – nosači kolovoznih traka stvorili bi opasnu barijeru u letnom koridoru ugrožene vrste. U Beogradu zimuje 10% evropske populacije ove vrste.<ref name="urlLiga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore">{{cite web-lat |url=http://www.ptica.org/istrazivanja/index.htm |title=Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref> Dve godine po početku izgradnje, Liga za ornitološku akciju Srbije, uz pomoć USAID-a, uspela je da se izbori za to da mali vranac i pored izgradnje mosta, ne napusti svoje stanište<ref name="urlB92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade">{{cite web-lat |url=http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=905&nav_id=421912 |title=B92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref>
U javnosti je planirani most kritikovan i zbog pretnje ugroženim vrstama ptica, među kojima posebno vrsta kormorana - [[mali vranac|malog vranca]] ({{jez-lat|Phalacrocorax pygmeus}}), koji zimske noći provodi po vrbacima na donjem špicu Ade.<ref name="urlOčuvanje populacije malog vranca u Beogradu | Stakleno Zvono">{{cite web-lat |url=http://staklenozvono.rs/?p=3516 |title=Očuvanje populacije malog vranca u Beogradu &#124; Stakleno Zvono |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref> U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovopoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kao ''prirodna retkost'', a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa.<ref name="urlZakoni i podzakonski akti - Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja">{{cite web-lat |url=http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Zakoni-i-podzakonski-akti-298-c22-content.htm |title=Zakoni i podzakonski akti - Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref> Pilon mosta preko Ade Ciganlije bi prekrio vrbak u kome ptice noće, a brojni kablovi – nosači kolovoznih traka stvorili bi opasnu barijeru u letnom koridoru ugrožene vrste. U Beogradu zimuje 10% evropske populacije ove vrste.<ref name="urlLiga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore">{{cite web-lat |url=http://www.ptica.org/istrazivanja/index.htm |title=Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref> Dve godine po početku izgradnje, Liga za ornitološku akciju Srbije, uz pomoć USAID-a, uspela je da se izbori za to da mali vranac i pored izgradnje mosta, ne napusti svoje stanište<ref name="urlB92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade">{{cite web-lat |url=http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=905&nav_id=421912 |title=B92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2011-06-25}}</ref>
==Галерија слика==
==Галерија слика==
14. августа 2011. мост је отворен за пешаке
13 и 14. августа 2011. мост је отворен за пешаке
<gallery>
<gallery>
Слика:Mostprekoade4.jpg
Слика:Mostprekoade4.jpg

Верзија на датум 14. август 2011. у 23:05

Мост преко Аде Циганлије
Поглед на пилон у изградњи са Београдског Сајма, априла 2011.
МестоБеоград
 Србија
Карактеристике
Дужина996
Ширина45.5
Висина200
Пуштен у рад2011.

Most preko Ade Ciganlije je drumski i šinski most u izgradnji u Beogradu koji će povezivati opštine Novi Beograd i Čukarica. Za sada, taj most nema određeno ime, pa se za njega koristi ovaj naziv. Most je predviđen kao deo beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) koji bi povezivao Novi Beograd i Zvezdaru. Bilo je predviđeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra, ali tokom 2011 cena je premašila iznos od 400 miliona evra bez uračunatih poreza. [тражи се извор]

Istorijat

Godine 1923, arhitekta Đorđe Kovaljevski je uradio prvu urbanističku skicu Beograda sa mostom preko Ade Ciganlije.[1] U vreme kada je Beograd poprimao prva obeležja evropskih metropola futuristički orijentisani planeri saobraćaja predvideli su pojedine deonice saobraćajnice koju mi danas zovemo Unutrašnji magistralni poluprsten. Ova saobraćajnica ili njeni pojedini segmenti postojala je u ranijim planovima sa donekle izmenjenim položajem pod različitim imenima: magistralni prsten, transverzala, istočna tangenta. Ono što je bilo svima zajedničko je most preko Ade Ciganlije. Most je u ranijim planovima bio na mestu današnje severne prevlake, a projektom UMPeSO pomeren je do samog špica.[1]

Položaj

Датотека:Most na Adi potpis.jpg
Boris Ranković, Direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda (desno) potpisuje ugovor o izradi Idejnog projekta 2005.

Ovo će biti najuzvodniji beogradski most preko Save (unutar gradskog područja) i povezivaće novobeogradski blok 70 i Topčider, preko bloka 69 i Careve ćuprije, u blizini koje je u toku izgradnja semaforizovane raskrsnice koja će biti povezana sa Bulevarom vojvode Mišića. Jedini pilon ovog mosta gradi se na severnom špicu Ade Ciganlije. Na levoj obali Save, most će prelaziti preko rukavca kod brodogradilišta i završavaće se kod Ulice Jurija Gagarina.

Tehničke karakteristike

Idejno rešenje mosta dala je slovenačka firma „Ponting“, pobedivši na konkursu održanom 2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Projektanti mosta su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič.[2] Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od strane stručnog žirija kojim je predsedao Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskog Novog železničkog mosta.[3] Takođe, to rešenje je podržalo i Društvo arhitekata Beograda, ocenivši ga kao savremeno i bitno za budući izgled Beograda.[4]

Prema usvojenom rešenju, most preko Ade Ciganlije je most sa kosim zategama. Imaće dužinu od 929 metara, šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem lakom metrou. Predviđena je širina od 45 metara i jedan pilon visine oko 200 metara, sa kojeg će se pružati zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona biće 376 metara.[5]

Izgradnja

Датотека:Djilas most pocetak.jpg
Gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, otvara radove na izgradnji mosta, 2008.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je, 17. marta 2008. godine, izabrala konzorcijum sastavljen od sledećih firmi: „Por tehnobau und umvelt akcijengezelšaft“[6], Austrija, SCT d.d, Slovenija i DSD, Nemačka za najpovoljnijeg ponuđača na konkursu. Planirano je da projektovanje i izgradnja mosta košta 118.652.230 evra. Prvobitna cena, prema idejnom projektu iz 2005. godine, trebalo je da bude oko 90 miliona €, ali je ona porasla jer je, u međuvremenu, porasla cena čelika na svetskom tržištu i to za više od 50%. Međutim, iako je cena čelika u međuvremenu pala, smanjenje cene mosta se ne spominje. Tokom 2006. bilo je procenjeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra.[7] Međutim tokom tokom 2010 pominje se cifra od 300 miliona evra evra,[8] a tokom 2011 pominje se cena od 400 miliona evra bez poreza i doprinosa.[9]

Predviđeno je da veći deo troškova izgradnje bude finansiran kreditom koji je Grad Beograd podigao kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a izgradnju prilaznih saobraćajnica bi finansirala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Prilikom saopštavanja izbora izvođača, gradski menadžer Bojan Stanojević je izjavio da očekuje da ugovor bude potpisan za oko mesec dana, a projektovanje traje šest do osam meseci. Pripremni radovi su počeli krajem leta 2008, sama izgradnja počela je 1. decembra iste godine,[10] dok je završetak izgradnje mosta predviđen za avgust 2011. godine.[11]

Direkcija za Građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je 10. jula 2009. raspisala konkurs za izradu idejnog rešenja za izgradnju prilazne petlje za most sa čukaričke strane, čime bi bile povezane Radnička ulica sa raskrsnicom kod Hipodroma, Bulevar Vojvode Mišića kao i budući UMP. Na petlji, prema uslovima konkursa, moraju postojati uslovi za drumski, šinski, pešački i biciklistički saobraćaj, i rešenje mora biti ekološki prihvatljivo. Konkursom se takođe zahteva omogućavanje faznog rešenja koje bi rasteretilo saobraćajne probleme u ovoj oblasti i pre puštanja u saobraćaj deonice UMP sa novim mostom. Rok za dostavljanje radova je bio 10. septembar 2009, a rezultati je trebalo da budu obljavljeni dve nedelje kasnije. Ukoliko se prijavilo barem deset radova, trebalo bi da budu dodeljene prva nagrada od milion dinara i još pet novčanih nagrada.[12] Međutim, nijedno od ponuđenih rešenja nije u potpunosti zadovoljilo uslove konkursa.[13]

Oktobra 2010. objavljeno je rešenje za petlju u Radničkoj ulici. Umesto rešenja u osnovnom planu - denivelisane raskrsnice sa dve semaforizovane površinske raskrsnice na Radničkoj ulici, sada se planira rešenje koje ima pun program denivelisanih veza. Naime, denivelisana petlja sadrži kružnu raskrsnicu koja je rampama direktno povezana sa mostom iznad, Radničkom ulicom i Bulevarom Vojvode Mišića koji se pruža ispod.[14] Dve strane mosta u izgradnji su spojene 9. avgusta 2011. kada je u konstrukciju mosta uklopljen poslednji čelični element.[15]

Očekivani efekti

Prema rezultatima dosadašnjih studija o mostu, prosečno vreme potrebno za putovanja bi bilo skraćeno za 30 minuta. Kod saobraćaja putničkih automobila, dnevna ušteda bi trebalo da bude oko 11 tona goriva i 100.000 pređenih kilometara.[1]

Kritike

Glavni pilon, maja 2010.

Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije i UMP nije bila bez protivnika u stručnim krugovima. Grupa devet autora, među kojima i prof. dr Ksenija Petovar, prof. dr Mihailo Maletin, prof. dr Slobodan Vukićević i arh. Branislav Jovin, u snažno kritičkom javnom pismu u januaru 2006. su ukazali na fizičku opasnost i urbanističku nepodobnost provlačenja magistralnog pravca kroz gradsko jezgro i ocenili da ovi planovi žiteljima Beograda donose „enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu“, nazivajući odluke gradskih vlasti „apsolutno neprihvatljivim improvizacijama“.[16]

U javnosti je planirani most kritikovan i zbog pretnje ugroženim vrstama ptica, među kojima posebno vrsta kormorana - malog vranca (лат. Phalacrocorax pygmeus), koji zimske noći provodi po vrbacima na donjem špicu Ade.[17] U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovopoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kao prirodna retkost, a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa.[18] Pilon mosta preko Ade Ciganlije bi prekrio vrbak u kome ptice noće, a brojni kablovi – nosači kolovoznih traka stvorili bi opasnu barijeru u letnom koridoru ugrožene vrste. U Beogradu zimuje 10% evropske populacije ove vrste.[19] Dve godine po početku izgradnje, Liga za ornitološku akciju Srbije, uz pomoć USAID-a, uspela je da se izbori za to da mali vranac i pored izgradnje mosta, ne napusti svoje stanište[20]

Галерија слика

13 и 14. августа 2011. мост је отворен за пешаке

  • Поглед на Београд са моста преко Аде
    Поглед на Београд са моста преко Аде

Vidi još

Reference

  1. ^ а б в „Direkcija za gradjevinsko zemljiste i izgradnju Beograda”. Pristupljeno 2011-06-25.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „urlDirekcija za gradjevinsko zemljiste i izgradnju Beograda” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. ^ http://portal.build-razvoj.com/index.php?option=com_deeppockets&task=catContShow&cat=47&id=11758
  3. ^ „Потписан уговор за идејни пројекат новог моста преко Саве”. www.beograd.org.rs. 01. април 2005. Pristupljeno 2011-06-25.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ „Друштво архитеката Београда подржало предложено решење моста на Ади Циганлији”. www.beograd.org.rs. 22. септембар 2005. Pristupljeno 2011-06-25.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  5. ^ „Потписан уговор о изградњи моста преко Аде Циганлије”. www.beograd.org.rs. 9. април 2008. Pristupljeno 2011-06-25.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ нем. „Porr Technobau und Umwelt Aktiengesellschaft“
  7. ^ http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/192231/Novi-kredit-za-most-preko-Ade
  8. ^ http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:305347-Preko-Ade--duplo-skuplje
  9. ^ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/859516/SNS%3A+Most+preko+Ade+najskuplji+na+svetu.html
  10. ^ „B92 - Vesti - Poèetak radova na mostu preko Save - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  11. ^ „Vlado Baumaschinen”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  12. ^ „Studio B :: Vesti :: Konkurs za idejno rešenje petlje kod Ade Ciganlije”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  13. ^ „Blic Online | Veza novog mosta preko Ade sa gradom”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  14. ^ „Inner Ring Road - Detailed Plan Concept « Beobuild”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  15. ^ „Београд: Нови Мост спојио обале Саве”. Радио телевизија Републике Српске. Приступљено 09. 08. 2011. 
  16. ^ „Topovska cev iz tunela - Danas”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  17. ^ „Očuvanje populacije malog vranca u Beogradu | Stakleno Zvono”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  18. ^ „Zakoni i podzakonski akti - Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  19. ^ „Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore”. Pristupljeno 2011-06-25. 
  20. ^ „B92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade”. Pristupljeno 2011-06-25. 
Most na Adi na Vikimedijinoj ostavi.

Izvori

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Most_na_Adi&oldid=4639743”