Алмандин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: be:Альмандын |
м r2.6.2) (Робот додаје: be-x-old:Альмандын |
||
| Ред 46: | Ред 46: | ||
[[bg:Алмандин]] |
[[bg:Алмандин]] |
||
[[be:Альмандын]] |
[[be:Альмандын]] |
||
[[be-x-old:Альмандын]] |
|||
[[cs:Almandin]] |
[[cs:Almandin]] |
||
[[de:Almandin]] |
[[de:Almandin]] |
||
Верзија на датум 7. септембар 2011. у 21:02
| Алмандин | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Категорија | иносиликат (незосиликат) |
| Формула | Fe3Al2[SiO4]3 |
| Кристалне системе | тесерална, хексаоктаедар |
| Идентификација | |
| Молекулска маса | 497,75 g/mol |
| Тврдоћа по Мосу | 6,5-7,5 |
| Сјајност | стакласта |
Алмандин је минерал гранат, силикат, група незосиликата, хемијске формуле Fe3Al2(SiO4)3.[1]
Карактеристике
Јавља се у облику веома чистих, сјајних и јарко обојених црвених кристала (тесерални систем), али се понекад могу уочити и љубичасти тонови. Киселине не делују на њега, али се лако троши.[2][3][4]
Употреба
Користи се у јувелирству, али и у индустрији где самлевен служи као абразив.
Налазишта
Појављује се у метаморфним стенама и често се среће у пешчаним наслагама. Главна лежишта овог минерала се налазе у Шри Ланки, Индији, централној Европи, Скандинавији, Бразилу, Танзанији и на Мадагаскару.
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Група аутора (2003). Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд.
- ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 0-471-80580-7.
