Централни национални комитет Краљевине Југославије — разлика између измена
м разне исправке |
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox8}} |
||
Ред 101: | Ред 101: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Југословенска војска у отаџбини}} |
{{портал|Југословенска војска у отаџбини}} |
||
== Литература == |
|||
* {{Cite book|last= Петрановић|first= Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title= Српски народ у устанку|year= 1992|url= |publisher= |location= Београд|id=}} |
|||
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]] |
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]] |
Верзија на датум 31. март 2013. у 03:32
Централни национални комитет (ЦНК) је био највише политичко тело које је формирао пуковник Дража Михаиловић на Равној гори половином месеца августа 1941. године као политичко тело у оквирима организације ЈВуО.
За време трајања рата, Централни комитет је стално прошириван. У њему су се нашли људи из вођства готово свих српских грађанских партија, укључујући и социјалисте. Централни Комитет је бранио и пропагирао циљеве који су се тицали искључиво одлука које је донео др Стеван Мољевић још 1942. године о будућем уређењу Југославије. Главни идеолози ЦНК су били осим др Мољевића и књижевник Драгиша Васић.
На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела.
Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић.
Централни национални комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано.
На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944., у Италији).
Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић.
Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ-у као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић.
Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијем, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост.
У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије.
Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији.
Састав ЦНК у земљи
Састав ЦНК у иностранству (римски огранак)
Дужност у ЦНК | Име и презиме члана |
---|---|
Председник ЦНК | др Живко Топаловић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Иринеј Ђорђевић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Миха Крек |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Јован Ђоновић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Константин Фотић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Димитрије Лазаревић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Иван Ковач |
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Константин Фотић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Милан Гавриловић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | патријархГаврило Дожић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Душан Петковић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | епископНиколај Велимировић |
Спољашње везе
Литература
- Петрановић, Бранко (1992). Српски народ у устанку. Београд.