Адам Прибићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адам Прибићевић
Adam Pribićević.jpg
Адам Прибићевић, политичар и публициста
Биографија
Датум рођења (1880-12-24)24. децембар 1880.
Место рођења Костајница
Аустроугарска
Датум смрти 7. фебруар 1957.(1957-02-07) (76 год.)
Место смрти Виндзор
Канада
Политичка
партија
Самостална демократска странка

Адам Прибићевић (Костајница, 24. децембар 1880Виндзор, 7. фебруар 1957) је био српски политичар и публициста. Био је млађи брат Светозара Прибићевића и припадник десног крила Самосталне демократске странке. Крајем 1943. године пришао организацији Драгољуба Михаиловића и постао члан Централног националног комитета. Августа 1944. године је побегао у Италију. После завршетка Другог светског рата остао је у емиграцији у САД, где је и умро.

Биографија[уреди]

Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, студије права у Загребу. Политичку делатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и „Српском колу“.

Следбеник Томаша Г. Масарика, по својим политичким ставовима Адам Прибићевић је сасвим близак брату Светозару Прибићевићу, те с њим непрекидно тесно сарађује стављајући најјачи акценат на окупљање и просвећивање сељаштва. Године 1908. био је оптужен у велеиздајничком процесу због везе с братом Миланом Прибићевићем, официром и Валеријаном Прибићевићем, професором, за сарадњу на изради и спровођењу револуционарног програма против Аустроугарске. Због тога је с братом Валеријаном (Васом) осуђен на 12 година тешке тамнице. Године 1910. процес је аболиран, а Прибићевић ослобођен. У циљу развоја села, окупљања и просвећивања сељаштва, основао је друштво за културно и економско унапређење српског села под именом Сељачко коло.

До избијања Првог светског рата био је уредник Српског кола; његова мисија у Београду 1913. и разговори с Николом Пашићем претходили су одлуци Коалиције о компромису са владом у Будимпешти.

После избијања рата Прибићевић је ухапшен и 1915. упућен на фронт у Галицију. После 1918. неко време живи у Београду, где издаје „Народ“, „лист за сељаке“. Од 1924. живи у Вучитрну, на Косову. Опредељен за Самосталну демократску странку, јавља се у њеним листовима („Ријеч“, и „Реч“) чланцима о проблематици села и сељаштва.[1]

Истрајао је до краја уз брата Светозара, а после његове смрти 1936, био је изабран за председника СДС. Захвалио се на председништву странке 1938. Од 1941. живео у емиграцији, једно време у Лондону, а затим у Канади. У емигрантским данима активно је радио у организацијама Срба у дијаспори, а један је од оснивача Удружења српских писаца у иностранству 1951. године.[1]

Са групом аутора 1950. године упућује генералном секретару Уједињених нација промеморију: Memorandum on Crimes of Genocide Committed against the Serbian People by the Government of the Independent State of Croatia during World War II.

Објавио је Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији и мемоаре Мој живот и Од господина до сељака. Извршио је самоубиство 7. фебруара 1957.[1] У мемоарима "Мој живот" на 179.страни пише да је од Дучића добио 100 долара. Од 2008. године улица Нова 16. у Бусијама, приградском насељу Београда, носи име по Адаму Прибићевићу.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]