Радмила Савићевић — разлика између измена

Радмила Савићевић
Радмила Савићевић
	Датотека:Rada savicevic.jpg
Лични подаци
Пуно име	Радмила Савићевић
Датум рођења	8. фебруар 1926.
Место рођења	Крушевац, Краљевина СХС
Датум смрти	8. новембар 2001.
Место смрти	Београд, Србија и Црна Гора
Рад
Активни период	1946—2001
	Веза до IMDb-а

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 15. мај 2013. у 10:50

Радмила Савићевић (8. фебруар 1926 — 8. новембар 2001) је била српска позоришна, филмска и телевизијска глумица, једна од највећих звезда Југославије.

Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године, да би у чувеном филму Вишња на Ташмајдану играла разредног старешину. Велику популарност стиче као Виолета у Камионџијама, девојка заљубљена у Пају Чутуру (Павле Вуисић), и као бака Вука у Позоришту у кући. Године 1976. снима омиљену ТВ серију Бабино унуче, да би потом играла у балканској хит–серији Врућ ветар. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у чувеном Бољем животу, а године 1995. њена каријера долази до врxунца са легендарном улогом Риске Голубовић у Срећним људима. Њена последња улога била је Достана у Породичном благу.

Радмила Савићевић је била једна од водећих звезда југословенског глумишта које нису награђене Добричиним прстеном. Прву награду Жанка Стокић, додељену 2003. године, није успела да доживи. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.^[1]

Биографија

Млади дани у Крушевцу

Radmila Savicevic је рођена 1926. у Крушевцу, као Радмила Миленковић. O њеном детињству се не зна готово ништа. Познато је да по завршетку школе постала члан Крушевачког позоришта, те је, тумачивши различите улоге, са њима ишла на турнеје које су обухватале целу земљу. Године 1947. придружила се придружила и Нишком народном позоришту, где је неко време наставила са радом на даскама. Ту је играла у представи Кола мудрости – двоја лудости Александра Островског, да би се потом вратила у Крушевац.^[2] Комитет је вратио у родни град, речима: Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?^[1] Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада.^[2] Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у Сарајеву, али када јој се жеља испунила, те јој је Меша Селимовић, директор Сарајевског народног позоришта, понудио ангажман, она је одбила.^[1] Најпознатија је била као глумица у Молијеровим комадима, као Ана у Васи Железновој Максима Горког и као Сарка у Нушићевој Ожалошћеној породици.^[1] Радмила је још у том периоду схватила да ће њена каријера бити обележена комичним улогама.

1961— 1970: Прве улоге

1971— 1975: „Камионџије“

1976— 1979: „Позориште у кући“

„Бабино унуче“

1980— 1989: „Врућ ветар“ и „Бољи живот“

1990— 1998: „Срећни људи“

1999— 2000: „Породично благо“

Приватни живот

Смрт

Сећање на баку Раду

Чувене реплике

Била је првакиња Београдског драмског позоришта, али је пре доласка у Београд играла у Крушевачком позоришту и Народном позоришту у Нишу. Запамћене су њене улоге у представама „Зона Замфирова“, „Ивкова слава“, „Госпођа министарка“, „Инспекторове сплетке“, „Сабирни центар“ и „Полтрон“. Телевизиској публици остаће упамћена по улогама у тв серијама: Камионџије, Позориште у кући, Бабино унуче, Врућ ветар, Бољи живот и Срећни људи.

Била је удата за глумца Божидара Савићевића. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Улоге

Год.	Назив	Улога
1960.-те
1961.	Мица и Микица
1962.	Три приче о Џефу Питерсу
1962.	Саша
1962.	Прозван је и V-3	ботаничарка
1962.	Др	Сојка
1968.	Вишња на Ташмајдану	разредни старешина
1968.	Сачулатац
1969.	Самци
1970.-те
1971.	Операција 30 слова
1971.	С ванглом у свет
1970-1971.	Леваци	Вука Радовић
1971.	Моја луда глава
1971.	Бубашинтер	Рајка Гашић
1971.	Дипломци	газдарица Савка
1972.	Време коња
1973.	Милојева смрт	Тереза
1973.	Љубавни случај сестре једног министра
1973.	Камионџије	Виолета
1973.	Наше приредбе
1973.	Паја и Јаре	Виолета
1974.	Драга тетка
1973-1974.	Позориште у кући	Вука Петровић
1975.	Позориште у кући	Вука Петровић
1975.	Ђавоље мердевине	Каја
1975.	Драги, буди ми непознат
1976.	Џангризало
1976.	Бабино унуче	баба Томанија
1976.	Све што је било лепо
1977.	Специјално васпитање	комшиница
1978.	Двобој за јужну пругу	Мишина мајка
1978.	Тигар
1979.	Златан ланчић
1980.-те
1980.	Авантуре Боривоја Шурдиловића	баба Савка
1980.	Врућ ветар	баба Савка
1980.	Позориште у кући	Вука Петровић
1980.	Само за двоје	Милорадова бивша зена
1981.	Свињски отац	Дара Васиљевић
1981.	Војници	грађанка
1982.	Докторка на селу	баба Симка
1983.	Приче из Непричаве
1984.	Седефна ружа
1984.	Др	Мара Цвијовић
1984.	Давитељ против давитеља	Мица Мојсиловић
1984.	Пази шта радиш
1984.	Камионџије поново возе	Виолета
1984.	Војници	грађанка
1984.	Позориште у кући	Вука Петровић
1986.	Неозбиљни Бранислав Нушић	Жанка Стокић „Живка Поповић“
1988.	Бољи живот	Живадинка Жарка Шијаковић
1989.	Време чуда	старица
1989.	Бољи живот	Живадинка Жарка Шијаковић
1989.	Полтрон	Курирка
1989.	Чудо у Шаргану
1989.	Другарица министарка	тетка Савка
1990.-те
1991.	Видео јела, зелен бор	Милица
1990-1991.	Бољи живот	Живадинка Жарка Шијаковић
1992.	Жикина женидба	Дама с кучетом
1992.	Тесна кожа: Новогодишњи специјал	Кафе куварица Ленче
1993.	Рај
1993.	Обрачун у Казино Кабареу	Хортензија
1993.	Лакши случај смрти
1993.	Снежна краљица	Куварица
1993-1994.	Срећни људи	Ристана Риска Голубовић
1995.	Симпатија и антипатија	Станија
1995.	Знакови	Драгојла
1995.	Театар у Срба	глумица
1996.	Добро вече, децо	бака Рада
1995-1996.	Срећни људи	Ристана Риска Голубовић
1998-2001.	Породично благо	Достана
2000.-те
2000.	Сенке успомена	комшиница
2000.	А сад адио	Достана

Извори

^ ^а ^б ^в ^г „Radmila Savićević Prolog”. Приступљено 2013-05-04.
^ ^а ^б „Radmila Savićević | Secanja”. Приступљено 2013-05-04.

Спољашње везе

Радмила Савићевић на сајту IMDb (језик: енглески)

[urlRadmila_Savićević_Prolog-1] а ^б ^в ^г „Radmila Savićević Prolog”. Приступљено 2013-05-04.

[urlRadmila_Savićević_|_Secanja-2] а ^б „Radmila Savićević | Secanja”. Приступљено 2013-05-04.

[1]

[2]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 '''Радмила Савићевић''' ([[8. фебруар]] [[1926]] — [[8. новембар]] [[2001]]) је била [[Срби|српска]] [[Позориште|позоришна]], [[филм]]ска и [[Телевизија|телевизијска]] глумица, једна од највећих звезда [[Југославија|Југославије]].
-Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године, да би у чувеном филму [[Вишња на Ташмајдану]] играла разредног старешину. Велику популарност стиче као Виолета у [[Камионџије|Камионџијама]], девојка заљубљена у Пају Чутуру ([[Павле Вуисић]]), и као бака Вука у [[Позориште у кући|Позоришту у кући]]. Године 1976. снима омиљену ТВ серију [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]], да би потом играла у балканској хит–серији [[Врућ ветар|Врућ ветар]]. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у чувеном [[Бољи живот|Бољем животу]], а године 1995. њена каријера долази до врунца са легендарном улогом Риске Голубовић у [[Срећни људи|Срећним људима]]. Њена последња улога била је Достана у [[Породично благо|Породичном благу]].
+Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године, да би у чувеном филму [[Вишња на Ташмајдану]] играла разредног старешину. Велику популарност стиче као Виолета у [[Камионџије|Камионџијама]], девојка заљубљена у Пају Чутуру ([[Павле Вуисић]]), и као бака Вука у [[Позориште у кући|Позоришту у кући]]. Године 1976. снима омиљену ТВ серију [[Бабино унуче (ТВ серија)|Бабино унуче]], да би потом играла у балканској хит–серији [[Врућ ветар|Врућ ветар]]. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у чувеном [[Бољи живот|Бољем животу]], а године 1995. њена каријера долази до врxунца са легендарном улогом Риске Голубовић у [[Срећни људи|Срећним људима]]. Њена последња улога била је Достана у [[Породично благо|Породичном благу]].
 Радмила Савићевић је била једна од водећих звезда југословенског глумишта које нису награђене [[Добричин прстен|Добричиним прстеном]]. Прву награду [[Велика Жанка|Жанка Стокић]], додељену 2003. године, није успела да доживи. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref>
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 ==Биографија==
 ===Млади дани у Крушевцу===
-Савићевићева је рођена 1926. у [[Крушевац|Крушевцу]], као '''Радмила Миленковић'''. O њеном детињству се не зна готово ништа. Познато је да по завршетку школе постала члан Крушевачког позоришта, те је, тумачивши различите улоге, са њима ишла на турнеје које су обухватале целу земљу. Године 1947. придружила се придружила и [[Нишко народно позориште|Нишком народном позоришту]], где је неко време наставила са радом на даскама. Ту је играла у представи ''Кола мудрости – двоја лудости'' [[Александар Островски|Александра Островског]], да би се потом вратила у Крушевац.<ref name="urlRadmila Savićević | Secanja">{{cite web |url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/ |title=Radmila Savićević &#124; Secanja |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Комитет је вратио у родни град, речима: ''Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?''<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада.<ref name="urlRadmila Savićević | Secanja">{{cite web |url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/ |title=Radmila Savićević &#124; Secanja |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у [[Сарајево|Сарајеву]], али када јој се жеља испунила, те јој је [[Меша Селимовић]], директор [[Народно позориште Сарајево|Сарајевског народног позоришта]], понудио ангажман, она је одбила.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Најпознатија је била као глумица у [[Молијер]]овим комадима, као Ана у ''Васи Железновој'' [[Максим Горки|Максима Горког]] и као Сарка у [[Бранислав Нушић|Нушићевој]] ''[[Ожалошћена породица|Ожалошћеној породици]]''.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Радмила је још у том периоду схватила да ће њена каријера бити обележена комичним улогама.
+Radmila Savicevic је рођена 1926. у [[Крушевац|Крушевцу]], као '''Радмила Миленковић'''. O њеном детињству се не зна готово ништа. Познато је да по завршетку школе постала члан Крушевачког позоришта, те је, тумачивши различите улоге, са њима ишла на турнеје које су обухватале целу земљу. Године 1947. придружила се придружила и [[Нишко народно позориште|Нишком народном позоришту]], где је неко време наставила са радом на даскама. Ту је играла у представи ''Кола мудрости – двоја лудости'' [[Александар Островски|Александра Островског]], да би се потом вратила у Крушевац.<ref name="urlRadmila Savićević | Secanja">{{cite web |url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/ |title=Radmila Savićević &#124; Secanja |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Комитет је вратио у родни град, речима: ''Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?''<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада.<ref name="urlRadmila Savićević | Secanja">{{cite web |url=http://secanja.com/2012/radmila-savicevic/ |title=Radmila Savićević &#124; Secanja |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у [[Сарајево|Сарајеву]], али када јој се жеља испунила, те јој је [[Меша Селимовић]], директор [[Народно позориште Сарајево|Сарајевског народног позоришта]], понудио ангажман, она је одбила.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Најпознатија је била као глумица у [[Молијер]]овим комадима, као Ана у ''Васи Железновој'' [[Максим Горки|Максима Горког]] и као Сарка у [[Бранислав Нушић|Нушићевој]] ''[[Ожалошћена породица|Ожалошћеној породици]]''.<ref name="urlRadmila Savićević Prolog">{{cite web |url=http://www.prolog.rs/Radmila-SaviÄ‡eviÄ‡-article-1033.htm |title=Radmila Savićević Prolog |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2013-05-04}}</ref> Радмила је још у том периоду схватила да ће њена каријера бити обележена комичним улогама.
 === 1961— 1970: Прве улоге ===