Монголски језик — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 44: | Ред 44: | ||
! !! Предњи !! Централни !! Задњи |
! !! Предњи !! Централни !! Задњи |
||
|- |
|- |
||
| '''затворени''' || i || || u |
| '''затворени''' || i i: || || u u: |
||
|- |
|- |
||
| '''полузатворени''' || || ||ʊ |
| '''полузатворени''' || || ||ʊ ʊ: |
||
|- |
|- |
||
| '''средњи''' || e || || o |
| '''средњи''' || e e: || ɵ || o: |
||
|- |
|- |
||
| '''полуотворени''' || || ||ɔ |
| '''полуотворени''' || || ||ɔ ɔ: |
||
|- |
|- |
||
| '''отворени''' || || а || |
| '''отворени''' || || а a: || |
||
|} |
|} |
||
Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа '''o''' заправо централни самогласник [ɵ]). |
Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа '''o''' заправо централни самогласник [ɵ]). |
||
Верзија на датум 8. септембар 2013. у 11:10
| монголски језик | |
|---|---|
Монгол хэл,  | |
| Говори се у |  Монголија |
Број говорника | 5,2 милиона (недостаје датум) |
| ћирилица монголско писмо | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Монголија Кина (Унутрашња Монголија) |
| Регулише | Државно језичко веће (Монголија) Веће за језик и књижевност (Унутрашња Монголија) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | mn |
| ISO 639-2 | mon |
| ISO 639-3 | Или:khk – халха монголскиmvf – периферни монголски |
Монголски језик (Монгол хэл, ) је службени језик у Монголији и најпознатији припадник монголске групе језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.
Класификација
Монголски језик спада у монголску групу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку породицу.
Писмо
У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.
Особине
Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.
Присутно је осам падежа.
Познаје самогласничку хармонију.
Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).
Самогласници:
| Предњи | Централни | Задњи | |
|---|---|---|---|
| затворени | i i: | u u: | |
| полузатворени | ʊ ʊ: | ||
| средњи | e e: | ɵ | o: |
| полуотворени | ɔ ɔ: | ||
| отворени | а a: |
Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).
Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе:
| Предњи | Задњи | Неутрални |
|---|---|---|
| e, u, o | a, ʊ, ɔ | i |
Сугласници:
| уснени | зубни | предњенепчани | задњенепчани | ресични | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| „Обични“ | палатализовани | „Обични“ | Палатализован | Палатализован | „Обични“ | ||||
| Назал | m | mʲ | n | nʲ | ŋ | ||||
| Плозив | безвучни аспировани | (pʰ) | (pʲʰ) | tʰ | tʲʰ | (kʲʰ) | (kʰ) | ||
| безвучни | p | pʲ | t | tʲ | |||||
| звучни сугласник | ɡʲ | ɡ | ɢ | ||||||
| Африкат | безвучни аспировани | tsʰ | tʃʰ | ||||||
| безвучни | ts | tʃ | |||||||
| Фрикатив | (f) | s | ʃ | xʲ | x | ||||
| Латерални фрикатив | ɮ | ɮʲ | |||||||
| Вибрант | r | rʲ | |||||||
| Апроксимант | w̜ | w̜ʲ | j | ||||||
Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.