Тимок — разлика између измена

Тимок
Тимок
	Тимок у Бугарској
Опште информације
Дужина	203 km
Пр. проток	24 m3⁄s
Водоток
Извор	Сврљишке планине
Ушће	Дунав
Географске карактеристике
Држава/е	Србија, Бугарска
Насеља	Зајечар, Брусник ( Србија); Брегово, Балеј ( Бугарска)
Река на Викимедијиној остави

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 7. децембар 2013. у 18:28

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је последња (десна) притока Дунава.

Тимок је широк 35 m, а дубок 0,5 - 1,5 m. Његова највећа лева притока је Вражогрначка река (45 km), а потом улази у епигенетску Вражогрначку клисуру дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 km. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села Трнавца и улази у Велику клисуру или Соколовицу са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица (висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села Вељкова и на дужини од 18 km по алувијалној равни Дунава.

Утиче у Дунав 10 km, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 km.

Дужина Великог Тимока је 88 km, а површина слива 1.222km². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4.630 km². Његов протицај је највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана Соколовица (3,84 MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949. године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.

Тимок је дао име области кроз коју протиче (Тимочка Крајина), буни против Милана Обреновића 1883. године (Тимочка буна), једном словенском племену које се ту настанило у 7. веку (Тимочани) и једном трачком племену из античког доба (Тимахи).

Економија; загађеност

Код села Чокоњар у Источној Србији између 1947. и 1951. године изграђена је хидроцентрала Соколовица. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.

Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из Борског басена што је последично изазвало загађење Дунава оловом, бакром и кадмијумом.

Кроз долину реке пролази магистрални пут и пруга Ниш-Прахово.

Види још

Списак река у Србији

Спољашње везе

Литература

Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6

@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 | пловност =
 }}
-'''Тимок''' ({{јез-лат|Timacus}}) је [[река]] у источној [[Србија|Србији]]. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред ([[Црни Тимок]], [[Бели Тимок]], [[Сврљишки Тимок]], [[Трговишки Тимок]], [[Тимок|Велики Тимок]]). Од извора Тимока (Сврљишког Тимока) до ушћа (Великог Тимока) у [[Дунав]] има 203 [[километар|-{km}-]]. Река тече кроз Србију, а последњих 15 -{km}- представља границу Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. [[Ушће]] се налази на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 28 -{m}-, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део [[Црноморски слив|Црноморског слива]] са протоком од 24 -{m³/s}-, а може да досегне и 40 -{m³/s}-. Тимок је последња (десна) притока Дунава.
+'''Тимок''' ({{јез-лат|Timacus}}) је [[река]] у источној [[Србија|Србији]]. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред ([[Црни Тимок]], [[Бели Тимок]], [[Сврљишки Тимок]], [[Трговишки Тимок]], [[Тимок|Велики Тимок]]). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у [[Дунав]] има 203 [[километар|-{km}-]]. Река тече кроз Србију, а последњих 15 -{km}- представља границу Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. [[Ушће]] се налази на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 28 -{m}-, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део [[Црноморски слив|Црноморског слива]] са протоком од 24 -{m³/s}-, а може да досегне и 40 -{m³/s}-. Тимок је последња (десна) притока Дунава.
-Тимок је широк 35 m, а дубок 0,5 - 1,5 m. Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 km), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 km. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села [[Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовицу]] са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица (висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села Вељкова и на [[дужини]] од 18 km по алувијалној равни Дунава. Утиче у Дунав 10 km, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 km. Дужина [[Тимока]] је 88 km, а површина слива 1222km². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4 630 km². Његов протицај је највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана [[Соколовица]] (3,84MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949. године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.
+Тимок је широк 35 m, а дубок 0,5 - 1,5 m. Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 km), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 km. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села [[Трнавац|Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовица|Соколовицу]] са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица (висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села [[Вељково|Вељкова]] и на дужини од 18 km по алувијалној равни Дунава.
+Утиче у Дунав 10 km, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 km.
+Дужина [[Тимок|Великог Тимока]] је 88 km, а површина слива 1.222km². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4.630 km². Његов протицај је највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана [[Соколовица]] (3,84 MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949. године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.
 Тимок је дао име области кроз коју протиче ([[Тимочка Крајина]]), буни против [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] [[1883]]. године ([[Тимочка буна]]), једном словенском племену које се ту настанило у 7. веку ([[Тимочани]]) и једном [[трачани|трачком]] племену из античког доба ([[Тимахи]]).
 == Економија; загађеност ==
-Код села Чокоњар у Источној Србији између [[1947]]. и [[1951]]. године изграђена је хидроцентрала ''Соколовица''. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.
+Код села [[Чокоњар]] у Источној Србији између [[1947]]. и [[1951]]. године изграђена је хидроцентрала ''Соколовица''. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.
 Последњих деценија река је знатно загађивана отпадним водама из [[Борског басена]] што је последично изазвало загађење Дунава [[олово]]м, [[бакар|бакром]] и [[кадмијум]]ом.