Квантна електродинамика — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{рут}} |
|||
[[Слика:Moller scattering t-channel.svg|мини|десно|250п|Интракције у квантној електродинамици се често приказују схематски [[Фајнманов дијаграм|Фајнмановим дијаграмима]]]] |
[[Слика:Moller scattering t-channel.svg|мини|десно|250п|Интракције у квантној електродинамици се често приказују схематски [[Фајнманов дијаграм|Фајнмановим дијаграмима]]]] |
||
'''Квантна електродинамика''' (QED, од [[енглески језик|енглеског назива]] ''Quantum electrodynamics'') је комплексна и |
'''Квантна електродинамика''' (QED, од [[енглески језик|енглеског назива]] ''Quantum electrodynamics'') је комплексна и математички врло сложена теорија која се описује интеракцију [[светлост]]и ([[фотон]]а) и материје (пре свега [[електрон]]а, али и свих других наелектрисаних [[елементарне честице|честица]] које имају [[спин]] 1/2, као што су [[мион]]и).<ref name="gale">{{cite book|title=The Gale Encyclopaedia of Science|publisher=The Gale Group|isbn=1-4144-2877-4|url=|editor=K. Lee Lerner, Brenda Wilmoth Lerner|edition=4|accessdate=|language={{ен}}|location=Farmington Hills}}</ref>{{rp|3563}}<ref name="intro">{{cite book|title=A Modern Introduction to Quantum Field Theory|publisher=Oxford University Press|isbn=0-19-852073-5|pages=180|url=|authot=Michele Maggiore|edition=4|accessdate=|language={{ен}}|location=Chippenham}}</ref> Квантна електродинамика се дефинише као ''[[Specijalna teorija relativnosti|релативистичка]] [[квантна теорија поља]] [[електродинамика|електродинамике]]''.<ref name="basics">{{cite book|title=Basics of Quantum Electrodynamics|publisher=CRC Press|isbn=0-19-852073-5|pages=180|url=|authot=Michele Maggiore|edition=4|accessdate=|language={{ен}}|location=Boca Raton}}</ref>{{rp|vii}} Квантна електродинамика је компатибилна са [[Specijalna teorija relativnosti|специјалном теоријом релативности]] и описује све феномене осим феномена повезаних са [[Општа теорија релативности|општом теоријом релативности]] и [[Радиоактивност|радиоактивним распадима]].<ref name="gale" /> |
||
==Развој== |
== Развој == |
||
У првој половини [[20. век]]а, [[физичар]]и су се трудили да помире [[Максвелове једначине|Максвелову електродинамику]] са новинама које су донеле [[квантна теорија]] и [[специјална теорија релативности]]. [[Пол Дирак]], [[Вернер Хајзенберг]] и [[Волфганг Паули]] су дали значајне доприносе развоју математичког апарата квантне електродинамике у годинама уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Међутим, у почетку је квантна електродинамика давала лоша предвиђања, јер су се често у једначинама појављивале [[Бесконачност|бесконачне величине]]. Након увођења процеса [[ренормализација|ренормализације]], којим се ове бесконачне величине елиминишу, као и других доприноса научника попут [[Ричард Фајнман|Ричарда Фајнмана]], [[Јулијан Швингер|Јулијана Швингера]] и [[Шиничиро Томонага|Шиничира Томонаге]], квантна електродинамика је постала далеко поузданија.<ref name="gale" />{{rp|3563}} |
|||
Квантна електродинамика је посебно била револуционарна у теоријској физици захваљујући методима које је користила — уместо механицистичког приступа рачунају се одговарајуће вероватноће комбиноване са квантним особинама [[Субатомске честице|субатомских честица]].<ref name="gale" />{{rp|3564}} |
|||
⚫ | |||
Након открића [[кварк]]ова, [[глуон]]а и других субатомских честица, квантна електродинамика је постала изузетно значајна у опису структуре, особина и реакција међу овим честицама, што ју је на крају учинило једном од најтачнијих, најпрецизнијих и најбоље тестираних физичких теорија.<ref name="gale" />{{rp|3564}} |
|||
==Квантна електродинамика данас== |
|||
== Витруелни фотони == |
|||
{{Посебан чланак|Виртуелни фотони}} |
|||
Квантна електродинамика описује интеракцију између наелектрисаних честица као размену [[виртуелни фотон|виртуелних фотона]]. Како наелектрисана честица емитује или апсорбује виртуелне фотоне, тако мења своју брзину (правац, смер и/или интензитет). Витруелне фотоне (као и друге [[виртуелне честице]]) није могуће директно испитивати, већ се они анализирају смао преко својих ефеката. Виртуелни фотони су, свакако, најбоље описани одговарајућим математичким алатом.<ref name="gale" />{{rp|3564}} |
|||
⚫ | |||
[[Слика:Feynmann Diagram Coulomb.svg|мини|десно|250п|Одбијање два [[електрон]]а приказано Фајнмановим дијаграмом]] |
|||
{{Посебан чланак|Фајнманови дијаграми}} |
|||
[[Фајнманови дијаграми]] су помоћно средство којим се представљају интеракције у квантној електродинамици у простору и времену. По правилу, време је приказано на [[апсциса|апсциси]], и тече са леве ка десној страни дијаграма. На [[ордината|ординати]] се схематски приказује кретање честица. У сваком чвору важе закони очувања [[Закон очувања енергије|енергије]] и [[Закон очувања момента импулса|момента импулса]].<ref name="gale" />{{rp|1713-1715}} |
|||
==Извори== |
==Извори== |
Верзија на датум 17. децембар 2013. у 16:59
Квантна електродинамика (QED, од енглеског назива Quantum electrodynamics) је комплексна и математички врло сложена теорија која се описује интеракцију светлости (фотона) и материје (пре свега електрона, али и свих других наелектрисаних честица које имају спин 1/2, као што су миони).[1]:3563[2] Квантна електродинамика се дефинише као релативистичка квантна теорија поља електродинамике.[3]:vii Квантна електродинамика је компатибилна са специјалном теоријом релативности и описује све феномене осим феномена повезаних са општом теоријом релативности и радиоактивним распадима.[1]
Развој
У првој половини 20. века, физичари су се трудили да помире Максвелову електродинамику са новинама које су донеле квантна теорија и специјална теорија релативности. Пол Дирак, Вернер Хајзенберг и Волфганг Паули су дали значајне доприносе развоју математичког апарата квантне електродинамике у годинама уочи Другог светског рата. Међутим, у почетку је квантна електродинамика давала лоша предвиђања, јер су се често у једначинама појављивале бесконачне величине. Након увођења процеса ренормализације, којим се ове бесконачне величине елиминишу, као и других доприноса научника попут Ричарда Фајнмана, Јулијана Швингера и Шиничира Томонаге, квантна електродинамика је постала далеко поузданија.[1]:3563
Квантна електродинамика је посебно била револуционарна у теоријској физици захваљујући методима које је користила — уместо механицистичког приступа рачунају се одговарајуће вероватноће комбиноване са квантним особинама субатомских честица.[1]:3564
Након открића кваркова, глуона и других субатомских честица, квантна електродинамика је постала изузетно значајна у опису структуре, особина и реакција међу овим честицама, што ју је на крају учинило једном од најтачнијих, најпрецизнијих и најбоље тестираних физичких теорија.[1]:3564
Витруелни фотони
Квантна електродинамика описује интеракцију између наелектрисаних честица као размену виртуелних фотона. Како наелектрисана честица емитује или апсорбује виртуелне фотоне, тако мења своју брзину (правац, смер и/или интензитет). Витруелне фотоне (као и друге виртуелне честице) није могуће директно испитивати, већ се они анализирају смао преко својих ефеката. Виртуелни фотони су, свакако, најбоље описани одговарајућим математичким алатом.[1]:3564
Фајнманови дијаграми
Фајнманови дијаграми су помоћно средство којим се представљају интеракције у квантној електродинамици у простору и времену. По правилу, време је приказано на апсциси, и тече са леве ка десној страни дијаграма. На ординати се схематски приказује кретање честица. У сваком чвору важе закони очувања енергије и момента импулса.[1]:1713–1715
Извори
- ^ а б в г д ђ е K. Lee Lerner, Brenda Wilmoth Lerner (ур.). The Gale Encyclopaedia of Science (на језику: (језик: енглески)) (4 изд.). Farmington Hills: The Gale Group. ISBN 1-4144-2877-4.
- ^ A Modern Introduction to Quantum Field Theory (на језику: (језик: енглески)) (4 изд.). Chippenham: Oxford University Press. стр. 180. ISBN 0-19-852073-5. Непознати параметар
|authot=
игнорисан (помоћ) - ^ Basics of Quantum Electrodynamics (на језику: (језик: енглески)) (4 изд.). Boca Raton: CRC Press. стр. 180. ISBN 0-19-852073-5. Непознати параметар
|authot=
игнорисан (помоћ)