Банатски Бугари — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у [[Румунија|румунском]] и 3.000 у [[Србија|српском]] Банату, а по званичним подацима из [[2002]]. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. |
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у [[Румунија|румунском]] и 3.000 у [[Србија|српском]] Банату, а по званичним подацима из [[2002]]. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. |
||
Главни центри Банатских Бугара су: у Србији [[Скореновац]], [[Иваново (Србија)|Иваново]], [[Црепаја]], [[Владимировац]] и [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаша Томић]] ({{јез-буг|Модош}}), у Румунији [[ |
Главни центри Банатских Бугара су: у Србији [[Скореновац]], [[Иваново (Србија)|Иваново]], [[Црепаја]], [[Владимировац]] и [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаша Томић]] ({{јез-буг|Модош}}), у Румунији [[Велики Семиклуш]], ({{јез-буг|Смиклуш}}), [[Дудешти Веки]] ({{јез-срп|Стари Бешенов}}, {{јез-буг|Стар Бишнов}}), [[Винга]], и град [[Темишвар]], у Бугарској Палћени живе у селима [[Брдарски Геран]], [[Асеново]], [[Драгомирово]] и [[Гостиља]]. |
||
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре [[Палћенски дијалекат|палћенским дијалектом]] [[Бугарски језик|бугарског језика]], који спада у словенску групу индоевропске породице језика. |
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре [[Палћенски дијалекат|палћенским дијалектом]] [[Бугарски језик|бугарског језика]], који спада у словенску групу индоевропске породице језика. |
||
Верзија на датум 21. децембар 2013. у 01:50
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Банатски Бугари (буг. банатски българи, себе зову Палкјене (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у румунском и 3.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. Главни центри Банатских Бугара су: у Србији Скореновац, Иваново, Црепаја, Владимировац и Јаша Томић (буг. Модош), у Румунији Велики Семиклуш, (буг. Смиклуш), Дудешти Веки (срп. Стари Бешенов, буг. Стар Бишнов), Винга, и град Темишвар, у Бугарској Палћени живе у селима Брдарски Геран, Асеново, Драгомирово и Гостиља.
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре палћенским дијалектом бугарског језика, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.
Види још
Литература
- Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
- Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
- Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки „Св. Кирил Славянобългарски“, Варна, 1945, кн. 18, с. 1-57.
