Владимировац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимировац
Vladimirovac, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.Пад 3868
Географске карактеристике
Координате45°01′35″ СГШ; 20°51′30″ ИГД / 45.0265° СГШ; 20.858333° ИГД / 45.0265; 20.858333Координате: 45°01′35″ СГШ; 20°51′30″ ИГД / 45.0265° СГШ; 20.858333° ИГД / 45.0265; 20.858333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина146 м
Владимировац на мапи Србије
Владимировац
Владимировац
Владимировац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26315
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Владимировац је насељено место у општини Алибунар у јужнобанатском округу у Војводини у Србији. Према попису из 2011. било је 3868 становника.

Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар.

Овде се налазе Бунари у Владимировцу.

Историја[уреди]

Владимировац је основан 1808, маја месеца, захваљујући колонизацији 121 породица Румуна из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из Клоподија и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, <<Петровосело>>, по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници Хабсбуршке Монархије, на територији немачко-банатског регимента са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и Алибунара. У наредним година, долази до нових насељавања и наиме у 1812-1813, 1823, али и касније. Године 1811, Петровосело је имало 1564 становника, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX. века. 1868. године родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX веку, Владимировац је имао 6031 становника. Првим деценијама XX. века, наталитет у Владимировцу опада све више, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 Срба, 89 Рома, 44 Немаца, 7 Мађара, 1 Рус и 1 Белорус — укупно 4905 становника.

У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до 1880. године када мења име у Torontal Petrovoszello, 1898. мења име у Роман-Петре а 1911. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим 1922. мења име у Владимировац, име које остаје. Румунско становништво зове ово место Петровосала.

Године 1843, имала је православна парохија 3936 верника и три пароха, а у школи два учитеља и 452 ђака. Садашња црква је подигнута 1859-63. године. 8. децембра 1894. г отворена железничка станица за пругу ВршацКовин, а 26. августа 1896. г за пругу према Панчеву .[1]

Владимировац на разгледници

На 4 km. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње 1370. г. А 1385. је припадало комитату. Масонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је краљ Сигмунд насеље Максонд. Године 1456, био је Максонд у поседу Јована Хуњадија. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».[2]

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 4111 становника (према попису из 1991. било је 4539 становника).

У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Етнички састав становништва у овом насељу веома је мешовит, уз српску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.261
1953. 5.294
1961. 5.519
1971. 5.335
1981. 5.106
1991. 4.539 4.292
2002. 4.111 4.528
2011. 3.868
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
2.259 54,95 %
Румуни
  
1.424 34,63 %
Роми
  
110 2,67 %
Мађари
  
22 0,53 %
Македонци
  
17 0,41 %
Југословени
  
15 0,36 %
Хрвати
  
14 0,34 %
Словаци
  
14 0,34 %
Црногорци
  
11 0,26 %
Словенци
  
6 0,14 %
Власи
  
3 0,07 %
Немци
  
2 0,04 %
Бугари
  
2 0,04 %
Чеси
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Албанци
  
1 0,02 %
непознато
  
153 3,72 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  2. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]