Призренска епархија — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Призренска епархија''' је древно православно црквено подручје у [[Јужна Србија|Јужној Србији]]. По [[ |
'''Призренска епархија''' је древно православно црквено подручје у [[Јужна Србија|Јужној Србији]]. По [[златна була|хрисовуљи]] византијског цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] од [[1018]]. Призренска епархија је припадала [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]]. Била је епископија трећег степена, са правом на 15 [[клирик]]а. Осим [[Призрен]]а и околине, Призренска епархија је обухватала и подручје града [[Хвосно|Хвосна]], око [[Пећ (град)|Пећи]] и [[Дечане|Дечана]], града [[Лесковац|Лесковца]] и Бритоса (можда данашњи Брути, југозападно од Призрена, на саставцима [[Бели Дрим|Белог]] и [[Црни Дрим|Црног Дрима]]). |
||
Почетком [[13. |
Почетком [[13. век|13. вијека]] Призренска епархија је била неко вријеме под бугарском влашћу и под њиховом архиепископијом у [[Трново|Трнову]], који је тада признавао врховну власт [[Папа|римског папе]]. Стога се и призренски епископ, са још неколико других епископа, потпали под бугарску власт (са нишким, велбуждским и скопским) [[1204]]. обратио [[Папа Иноћентије III|папи Иноћентију -{III}-]], с молбом за [[палијум]]. |
||
Призренска епархија дошла је под српску власт око [[1214]]. [[Свети Сава]] је од ње [[1219]]. одвојио Хвосно, и основао посебну [[Хвостанска епархија|Хвостанску епархију]]. Српски владаоци, а нарочито [[краљ Милутин]], који је и обновио [[Саборна црква|катедралу цркву]] призренских епископа на Љевиши у Призрену (данашњу Свету Петку), даровали су Призренској епископији многа села с обје стране [[Шар-планина|Шар-Планине]] у властеоску баштину. Том властеоству Призренске епархије припадао је и [[Бистрички Вишеград|призренски горњи град]], Вишеград или Призренац, изнад кањона [[Призренска Бистрица|Бистрице]], са градском Црквом Светог Николе. Тај град су чували људи са властеоства Призренске епископије, и у њега се склањала [[ризница]] у случају рата. Цар Душан је одузео ту тврђавицу од призренског епископа, тада већ митрополита, и дао му је у замјену три села, а град је поклонио својој задужбини, [[Манастир Светих архангела (Призрен)|манастиру Светих Арханђела]], који је подигао на лијевој обали Бистрице, под самим градом. |
Призренска епархија дошла је под српску власт око [[1214]]. [[Свети Сава]] је од ње [[1219]]. одвојио Хвосно, и основао посебну [[Хвостанска епархија|Хвостанску епархију]]. Српски владаоци, а нарочито [[стефан Урош II Милутин|краљ Милутин]], који је и обновио [[Саборна црква|катедралу цркву]] призренских епископа на Љевиши у Призрену (данашњу Свету Петку), даровали су Призренској епископији многа села с обје стране [[Шар-планина|Шар-Планине]] у властеоску баштину. Том властеоству Призренске епархије припадао је и [[Бистрички Вишеград|призренски горњи град]], Вишеград или Призренац, изнад кањона [[Призренска Бистрица|Бистрице]], са градском Црквом Светог Николе. Тај град су чували људи са властеоства Призренске епископије, и у њега се склањала [[ризница]] у случају рата. Цар Душан је одузео ту тврђавицу од призренског епископа, тада већ митрополита, и дао му је у замјену три села, а град је поклонио својој задужбини, [[Манастир Светих архангела (Призрен)|манастиру Светих Арханђела]], који је подигао на лијевој обали Бистрице, под самим градом. |
||
Године [[1346]]. приликом проглашења Пећке архиепископије за [[Пећка патријаршија|патријаршију]], призренски епископ је добио назив митрополита. |
Године [[1346]]. приликом проглашења Пећке архиепископије за [[Пећка патријаршија|патријаршију]], призренски епископ је добио назив митрополита. |
||
Верзија на датум 8. фебруар 2014. у 05:14
Призренска епархија је древно православно црквено подручје у Јужној Србији. По хрисовуљи византијског цара Василија II од 1018. Призренска епархија је припадала Охридској архиепископији. Била је епископија трећег степена, са правом на 15 клирика. Осим Призрена и околине, Призренска епархија је обухватала и подручје града Хвосна, око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса (можда данашњи Брути, југозападно од Призрена, на саставцима Белог и Црног Дрима).
Почетком 13. вијека Призренска епархија је била неко вријеме под бугарском влашћу и под њиховом архиепископијом у Трнову, који је тада признавао врховну власт римског папе. Стога се и призренски епископ, са још неколико других епископа, потпали под бугарску власт (са нишким, велбуждским и скопским) 1204. обратио папи Иноћентију III, с молбом за палијум.
Призренска епархија дошла је под српску власт око 1214. Свети Сава је од ње 1219. одвојио Хвосно, и основао посебну Хвостанску епархију. Српски владаоци, а нарочито краљ Милутин, који је и обновио катедралу цркву призренских епископа на Љевиши у Призрену (данашњу Свету Петку), даровали су Призренској епископији многа села с обје стране Шар-Планине у властеоску баштину. Том властеоству Призренске епархије припадао је и призренски горњи град, Вишеград или Призренац, изнад кањона Бистрице, са градском Црквом Светог Николе. Тај град су чували људи са властеоства Призренске епископије, и у њега се склањала ризница у случају рата. Цар Душан је одузео ту тврђавицу од призренског епископа, тада већ митрополита, и дао му је у замјену три села, а град је поклонио својој задужбини, манастиру Светих Арханђела, који је подигао на лијевој обали Бистрице, под самим градом.
Године 1346. приликом проглашења Пећке архиепископије за патријаршију, призренски епископ је добио назив митрополита.
Територија Призренске епархије углавном је остала иста све до укидања Пећке патријаршије 1766. Тада је Призренској епархији придружена стара Хвостанска, Пећка епархија, касније неко вријеме и Скадарска (Скендеријска), а 1808. и Рашка, те се од то доба назива Рашко-призренском. Године 1912. излучене су из Рашко-призренске епархије предјели око Пећи, Берана, Бијелог Поља и Пљевља, и од њих је основана нова, Пећка епархија.
Види још
Литература
- Народна енциклопедија, (1925. књига III, стр. 700)